ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА МАЂАРСКОЈ

Мађарска је била међу првим  источноевропским земљама које су потписале са ЕЗ Уговор о трговини и сарадњи (1988.). Такође, Мађарска преко две деценије има право да користи бриселске фондове. На пример, године 1989.године Брисел је донео одлука о формирању фонда PHARE, који је био намењен Мађарској и Пољској (PHARE је претходница IPA фондова које данас користи Србија).

Мађарска је једна од првих источноевропских земља која (17 година пре Србије) потписује и Споразум о придруживању са ЕЗ,1991.године (ступа на снагу 1994.). Толико жељен у Србији датум за отпочињање преговора очланству, Будимпешта добија 1997.године,а преговоре почиње 1998. године, они се завршавају 2002. године (Србија поред великих уступака још увек није добила ни датум за почетак преговора).

Коначно, Мађарска 2003. потписује и Уговор о приступању са Бриселом и 1.маја 2004. године постаје чланица ЕУ.

Дакле, Мађарска је скоро две деценије ''испред'' Србије у такозваним европским интеграцијама. Ипак, социјални и економски параметри Мађарске у периоду 1992-2012. су углавном, и поред чланства у ЕУ, негативни.

На пример, примењивање економских одредби из Споразума о придруживањуод 1994. је  довело до огромног пада царинских прихода у Мађарској (слично као и у Србијинакон 2009.године услед једностране примене Прелазног трговинског споразума). Тачније, Мађарска је годишње губила неколико стотина милиона евра,  а затим и милијарди евра, због смањивања и укидања царина, услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ.

Следећа табела, која се заснива на подацима из мађарских извора, приказује пад царинских прихода (ако се узме у обзир и обим увоза) у Мађарској након примене Споразума о придруживању са ЕЗ:

Пад царинских прихода у Мађарској у периоду 1994-2003. године услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ.[1]

Из претходне табеле  јасно произилази да је мађарски буџет између 1995. и 2003. године због пада царинских прихода, изгубио скоро невероватних, 29 милијарди евра прихода.

Смањење прихода буџета због укидања царина је неминовно довело и до пораста  буџетског дефицита. Следећа табела то показује.

Раст буџетског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању и приступања ЕУ  у периоду 1992-2012.[2]

Такође, укидање царине због примене Споразума о придруживању је довело и до раста спољнотрговинског дефицита у Мађарској.

Раст спољнотрговинског дефицита Мађарске у америчким доларима након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ у периоду 1992-2012.

Да би  анулирали огромне буџетске, спољнотрговинске и пословне губитке настале услед примене Споразума о придруживању са ЕЗ, мађарска влада и приватни сектор су били принуђени да се задужује  у иностранству.

Тачније, од 1994.до 2005.спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994.спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после  уласка у ЕУ,  дуг је 2005.године достигао неколико пута већу суму од око 76  милијарди долара. Наредна табела то показује.

Раст спољног дуга  Мађарске у милијардама доларанакон потписивања Споразума о стабилизацији  и приступања ЕУ у периоду 1992-2005.

Спољни дуг Мађарске је наставио да расте и након ступања ове земље у ЕУ. Тачније, 31. децембра 2006. године је износио 82  милијарде долара. Шест година касније (у децембру 2012.) спољни дуг Мађарске достигао је 170  милијарди долара.

Раст спољног дуга  Мађарске у милијардама доларанакон уласка у ЕУ у периоду 2006-2012.

Придруживање ЕУ је донело и пораст незапослености у Мађарској .У периоду од 2005. године до 2012. године она је порасла са 5, 9 % на 11, 2%.

Раст стопе незапослености у Мађарској након ступања у ЕУ

Интересантно, незапосленост у Мађарској је расла иако се смањивао број становника. Следећа табела показује пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању са ЕЗ и уласка Мађарске у ту наднационалну организацију.

Пад броја становника Мађарске у периоду након потписивања Споразума о придруживању  и приступања ЕУ.[3]

Коначно, раст спољног дуга (и буџетског и спољнотрговинског дефицита) као и пораст стопе незапослености, довели су до значајног пораста нивоа сиромаштва у Мађарској. Или, подаци из наредне табеле несумњиво и јасно, показују да је у Мађарској било мање сиромашних грађана пре ступања ове државе у ЕУ.

Раст сиромаштва/популације испод границе сиромаштва у Мађарској у периоду од 1993-2010.

Такође, ни Мађарска пољопривреда није напредовала након уласка у ЕУ. Напротив, квоте и услови из Брисела су уназадили некад напредну извозну грану ове равничарске земље, са дугом пољпривредном традицијом (још из времена Аустро-Угарске). Новим чланицама из источне Европе и Мађарској је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да у периоду од најмање 10 година  имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Такође,  због квота које је наметнуо Брисел у приступним преговорима,након уласка у ЕУ смањена је и обрадива површина у Мађарској.

Тачније, наредна табела и подаци, које су обрадили мађарски експерти,  показује квоте на које је Мађарска морала да пристане пре учлањивања у ЕУ (или на колико обрадивог пољопривредног земљишта Мађарска има права за гајење биљака и држање стоке и живине).[4]

Дакле, горња табела јасно показује шта значи додељена квота Мађарској од стране ЕУ у пракси. Ако је пре уласка у ЕУ 100 пољопривредника гајило традиционалну дурум пшеницу, после уласка у ЕУ само 16.7% може да се нада да ће добити потпору за ту врсту производње. Такође, наведениподаци приказују и да се обрадива земља у Мађарској смањила са 4. 500. 000 хектара на 3. 487. 792 хектара. Или, Мађарској је за 22. 5% (1. 012. 208 хектара) умањена површина пољопривредног земљиште за гајење биљака од када је чланица ЕУ. Такав катастрофалан резултат је постигнут мешавином квота и одређивањем субвенција од стране Брисела.

Претходном треба додати и да су пољопривредну производњу у Мађарској  ометали бесмислени стандарди (или административне нецаринске баријере) наметнути од стране Брисела. У том контексту, мађарски премијер Виктор Орбан је огорчено изјавио у јулу 2012. године, да Бриселу важније ''како треба да изгледа кокошињац'' док стотине хиљада људи остаје без посла.[5]

Коначно, и средстава (из толико медијски глорификованог) програма PHARE која су  требала да помогну привреди Мађарске и других источноевропских земаља, су углавном одлазила страним фирмама које су радила на територији Мађарске. Али, и за школовање ''проевропских кадрова'' наводи  експерт за ЕУ, аустријски професор Хофбауер[6].

И данас Брисел често Мађарској ''замрзава'' или обуставља обећану финансијску помоћ из фондова (или је условљава политичким уступцима). На пример, у марту 2012. године ЕУ је укратила Мађарској 495 милилона евра обећаних средстава. Наводно због буџетског дефицита. Ипак, такву меру Брисел није никада применио према некој старој чланици ЕУ, иако и те државе имају велики буџетски дефицит (на пример Шпанија).  

У том контексту, премијер Мађарске Орбан је огорчено изјавио да ЕУ ''флертује са идејом наметања политичких услова'' и поручио је на митингу у марту 2012. да: ''Као европска нација тражимо једанак третман. Нећемо бити другоразредни европски грађани. Наш праведни захтев је да за нас важе исти стандарди, као и за друге чланице ЕУ… Мађарска није ничија колонија''.[7]

Када се претходни подаци имају у виду, онда није изненађење огорчење не само премијера, већ  и великог броја обичних грађана. Или, тврдња једног  учесника демонстрација против ЕУ, одржаних у Будимпешти  2012., Атиле Ђалога. Он је  изјавио за стране медије: ''Од када смо ушли у ЕУ , нисмо имали никаве користи од тога''.[8]