Почетком августа 2012. године бонитетна агенција ''Мудис'' снизила је кредитни рејтинг Словеније за три степенна.¹ Медији из ЕУ су тим поводом Словенију описали као ''новог европског болесника'' или ''економског пацијента'' (попут Грчке) коме треба хитно ''лечење'' ². Словеначки пословни дневни лист ''Фајенс'' је био још оштрији: ''Словеначки кредитни рејтинг тоне попут камена, животни стандард опада, а људи су приморани да продају имовину како би измирили своје рачуне''.³ Неколико дана касније, ''Мудис'' је снизила и кредитни рејтинг државног ''Телекома Словеније''. Седмог августа цене горива у Словенији су поскупеле до рекордног нивоа.⁴

Такође, после оваквих одлука кредитне агенције ''Мудис'' постало је јасно да ће Словенија морати да спашава Нову љубљанску банку, Нову кредитну банку Марибор и Абанку. Зато ће јој бити неопходна помоћ из ЕУ (од 8 до 12 милијарди евра), слично као и у случају Грчке (и других земаља ЕУ).

Како је некада најразвијенија југословенска република, са БДП-ом који се могао упоређивати, пре уласка у ЕУ, са средњевропским земљама (око 70 % просека БДП –а 2004.) дошла у такву ситуацију? Или, како је некада ''узоран европски ђак'' постао ''лоша вест'' за еврозону како то тврде медији из Немачке ?⁵

Одговори су (поново) повезани са ЕУ интеграцијама Словеније. Или, управо је испуњавање економских захтева Европске комисије, некада моћну економију Словеније довело у незавидан положај.

Република Словенија је захтев за пријем у ЕУ поднела 10. 6. 1996. године. Следећа табела показује раст спољног дуга Словеније у периоду након подношења тог захтева .

Задуживање Републике Словеније пре усласка у ЕУ у периоду 2000–2003. године у милијардама долара⁶

Дакле, просечан становник Словеније је дуговао већ 2003. године, или годину пре уласка у ЕУ, око 5.600 долара (становник СЦГ у том периоду неколико пута мање).

Негативни трендови у словеначкој економије се настављају и након уласка у ЕУ 2004. године. (Или, они се настављају и у такозваним ''срећним'' преткризним годинама). Тачније, Словенија се све више задужују (скоро несхватљивом брзином) и у периоду 2004-2007., иако у том тренутку у ЕУ нема рецесије.

Следећа табела показује задуживање Словеније након уласка у ЕУ у периоду 2004-2007. године.

Задуживање Републике Словеније након усласка у ЕУ (у преткризном периоду) 2004–2007. године у милијардама доллара

Дакле, и у такозваним ''срећним'' (преткризним) ЕУ годинама словеначки дуг је порастао за скоро невероватних 26 милијарди долара!

Сличан тренд се наставља и након избијања економске кризе 2008. године . Словенија као чланица ЕУ наставља да се задужује.

Задуживање Републике Словеније након усласка у ЕУ (у кризном периоду) 2008–2011. године у милијардама доллара.

Дакле, чињеница је да спољни дуг Републике Словеније расте непрестано од тренутка када се ова држава опредила за ''европски пут''. (И то без обзира да ли у ЕУ влада рецесија или не).

Такође, '' ЕУ пут'' је Словенији донео и раст незапослености. На пример, годину дана након подношења захтева за чланство у ЕУ 1997., стопа незапосленост у Словенији је износила 7, 1%. Међутим, 7 година након учлањења у ЕУ 2011 године, стопа незапослености је порасла на 11, 8 %. Или, улазак у ЕУ доноси не само раст спољног дуга већ и раст (а не пад како се тврди у Србији) незапослености јасно показује словеначки пример.

Раст незапослености у Републици Словенији пре и после уласка у ЕУ

Такође, након уласка у ЕУ, расте и спољнотрговински дефицит Републике Словеније. Године 2002., спољнотрговински дефицит је износио мање од милијарду долара (650 милиона долара) што је, иначе, био сасвим солидан економски резултат када се упореди са другим источноевропским земљама у том периоду. Али, то је био резултат који је генерисала размена са бившим југословенским републикама. Или, у размени са бившим југословенским републикама суфицит је износио око 1 милијарду долара 2001. године.⁷ (Исте године дефицит у трговини са земљама ЕУ је био око 1 милијарду долара). Међутим, након уласка у ЕУ спољнотрговински дефицит Словеније убрзано расте. У 2011. години већ је достигао 2 милијарде долара.

Спољнотрговински дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ у доларима

У том (претходно наведеном) контексту све већег спољнотрговинског дефицита, интересанто је да расте чак и увоз струје у Републици Словенији након уласка у ЕУ 2004. Следећа табела то показује.

Увоз струје у Словенији пре и после уласка у ЕУ

Истовремено уз овакве (негативне) показатеље распродају се и словеначка предузећа. Или, Европска комисија отворено (као и у Србији) протежира фирме из богатих чланица ЕУ приликом продаје домаћих предузећа. Пример продаје највеће љубљанске пиваре "Унион" то јасно показује. Словеначки произвођач "Лашко" из Цеља је хтео да купи пивару из Љубљане али је то стопирано из Брисела (наводно због ''спречавања стварања монопола''). Нешто касније, Брисел је присилио словеначког премијера да отпусти шефа Фонда за реституцију и на тај начин ослободи пут за инвестирање једне белгијске фирме у пивару "Унион" (којој припада познати погон за производњу минералне воде "Раденска"). Такође, и нама познати француски Лафраж 2002. године је увећао број својих акција у цементари Трбовље са 23% на 62%" .(Слично томе, у 2000 години преузео је 10 словеначких фирми, у 2001. години 15, а само у првој половини 2002. године 11).⁸

Интересантно, тај процес задуживања (и распродаје) у Словенији је пратио слично (као и у Србији данас), скоро апсолутни политички проевропски консензус. Горазд Древеншек из "Нове странке" је објашњавао такав проевропски консензус словеначке политичке елите као последицу "обичне корупције"⁹ јер је у Бриселу отворено 400–500 радних места за чиновнике који требају да воде процес проширења ЕУ на Словенију.

Такође, (слично као и данас у Србији) процес задуживања и распродаје је пратило и ''проевропско'' информисање и усвајање ''европских'' закона. На пример, закон који је у Словенији важио од 1994. године до 2001. године прописивао је да странци могу да поседују највише 1/3 медија. Уласком у ЕУ 2004. године ова одредба је укинута. (Наводно, због ''равноправног положаја'' свих на заједничком ЕУ тржишту). У пракси је та примена европских закона значила да су три највеће медијске куће у Словенији, "Дело", "Вечер" и "Дневник" прешле у страно власништво.¹⁰

Ипак, и тада је (пре ступања у ЕУ) у Словенији било је неколико (усамљених) гласова који су изражавали сумњу у исправност ''безалтернативног'' пута. На пример, најпознатији словеначки економиста Јоже Менцингер је сматрао да ширење ЕУ не доноси позитивне економске ефекте Словенији : "Проширење на Исток доноси огроман процеп између најразвијенијих и мање развијених земаља… Општа је претпоставка да нови чланови морају бити доведени на исти ниво али то ни у којем случају није сигурно. Њихов просечан годишњи раст до сада је мањи од удела њихових буџетских дефицита у бруто производу земље…"¹¹

Следећа табела показује истинитост ових мудрих упозорења (изречених уочи приступања Словеније ЕУ). Тачније, након приступања ЕУ, словеначки буџетски дефицит се повећао за неколико пута. Никаква стопа раста БДП не може сакрити ту чињеницу.¹²

Буџетски дефицит Словеније пре и после уласка у ЕУ

Да ли ће словеначки пример бити поучан за Србију? Да ли ће Србија успети да избегне негативне тенденције на ''европском путу'' које су Словенију довеле у августу 2012, незавидан положај, скоро на ивицу банкрота? Једно је сигурно, Србија се данас у економском смислу налази у много тежем положају него Словенија на почетку својих ЕУ интеграција. Зато ће Србији бити много теже ако јој се понови словеначки сценарио.

1 ''Новости''3. 8.2012.

2 Дојче веле/Тањуг 4-5.8.2012. Бонитетска кућа Мудис поново је смањила оцену кредитног рејтинга Словеније за три степена, са А2 на БАА2, Такође, „Дојче веле” подсећа да је ''Мудис” најавила Словенији могућност даљег смањења оцене. Као главни разлог наведени су проблематични кредити словеначких банака у милијардском износу за које ће сада бити одговорне пореске платише.

3 ''Словенија ван контроле'' према Тањуг/''Привредни преглед''7.8.2012. У тексту се наводи да Словенију цека тешка јесен.

4 ''Привредни преглед'' 8.8.2012.

5 Види на пример ://www.b92.net/biz/vesti/region 22.4.2012.

6 www.cia.gov/cia/publications/factbook

7 Хофбауер Х. "Проширење ЕУ на Исток", Филип Вишњић", Београд, 2004. стр. 157.

8 Исто, стр. 160. и Вукадин Е., "Економска политика", Досије, Београд, 2007. стр 241.

9 Хофбауер Х. "Проширење ЕУ на Исток", Филип Вишњић, Београд, 2004. стр. 153.

10 "Привредни преглед", 8.3.2005.

11 "НИН", 6.5.2004. – Ђ. Димитријевић.

12 Посебна је тема шта макроеконoмски показатељ као БДП показује, ако се зна да у њега улази и пословање стран.