СИТУАЦИЈА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ – У ЦЕНТРУ ПАЖЊЕ САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

315

Прошленедеље је у СБ УН одржано редовно разматрањеситуације у Босни и Херцеговини. Разматран је нови извештај о делатности Валентина Инцка, Високог представника УН за Босну и Херцеговину и донета је специјална Резолуција СБ.

Није се баш свако разматрање ситуације у Босни и Херцеговини завршавало доношењем Резолуције, међутим, овај пут је донета[1] нова Резолуција СБ УН № 2123.[2] Ова Резолуција поново је потврдила подршку Мировном споразуму од стране СБ УН, као и Дејтонско-Париском споразуму о испуњењу налога о стварању Федерације Босне и Херцеговине (1995) и позвала је стране да строго по тим споразумима извршавају своје обавезе. Потврђено је да главна одговорност за примену Мировног споразума лежи на самим властима у Босни и Херцеговини. Истовремено, поново је истакнуто да је финансијска помоћ чврсто везана са испуњењем свих услова БиХ, између осталог и са потпуном сарадњом са МТБЈ и Међународним резидуалним механизмом за кривичне трибунале.[3] Резолуција садржи указивање на потпуну подршку улози Високог представника УН, али је указано да се његова улога своди на то да “прати примену Мировног споразума, а такође и да даје указе грађанским организацијама и установама, које помажу странама у испуњењу одредби Мировног споразума и да координира њихову делатност”. Потврђено је да у складу са прилогом 10 Мировног споразума Високом представнику припада завршно право тумачења грађанских аспеката у остваривању мировног споразума и да у случају спора он може да изнесе своје тумачење и своје препоруке као и да доноси одлуке које су обавезујуће за извршење које он сматра неопходним, по питањима која је разрадио Савет за испуњење Мировног споразума у Бону 1997. године. Резолуција такође напомиње да се Босна и Херцеговина налази под “законитом” НАТО окупацијом[4] и снаге НАТО могу предузети свако дејство које буде неопходно, укључујући и примену силе, ради обезбеђења поштовања анекса 1 и 2 Мировног споразума и Резолуције СБ УН. Важна тачка Резолуције је тачка 10 која продужава дејство операције “Алфеја”[5] Европске Уније на још годину дана.

Приликом разматрања извештаја Високог представника УН за БиХ Валентина Инцка у СБ ОУН, поново је Русија била једина држава која је објективно оценила тај извештај. Представник РФ је потврдио да се Русија доследно залаже за строго поштовање Дејтонског мировног споразума и њиме предвиђено државно устројство Босне и Херцеговине, њено јединство и територијалну целовитост, међутим не види разлог за њену драматичност и не примећује било какве темељне претње стабилности. Русија је поново оценила да је извештај Високог представника у БиХ Валентина Инцка “поново недовољно објективан”. Истакнута је пристрасна критика руководства Срба у БиХ, као и тога да су наводно они кривци за све невоље у БиХ и да они подривају темеље Мировног споразума. Озбиљну узнемиреност изазива радикализација исламских кругова у Босни и Херцеговини, укључујући и регрутовање бораца у редове антивладиних трупа у Сирији. Русија је истакла да Високи представник у свом извештају о томе не каже ни речи. Уз све постојеће проблеме у БиХ очигледно је да институције српског ентитета раде ефикасно. И у привреди има охрабрујућих знакова – индустријска производња и извоз су у порасту. Русија је позвала све учеснике у регулисању проблема да се уздрже од контрапродуктивних емоција и полемика у корист покретања унутарбосанског дијалога, посебно изразивши забринутост због позива Председника Президијума Босне и Херцеговине Комшића о јавном позивању на узимање оружја у руке. Што се тиче реформе устава Федерације БиХ, Русија сматра да је то питање одавно сазрело, међутим, према том питању се треба односити опрезно, делујући строго на бази консезуса унутар ентитета. На данашњој етапи регулисања ситуације у БиХ, главни задатак међународне заједнице по Русији јесте предаја одговорности за судбину земље самим грађанима Босне и Херцеговине. У вези са тим, Русија је поново истакла да се залаже за укидање Канцеларије Високог представника УН за Босну и Херцеговину и у том смислу и повратак реализације програма “5+2” који је усагласио Руководећи комитет Савета за примену Мировног споразума. Између осталог проблем државног власништва потребно је решавати комплексно, не избацујући из ње поједине чланове, него пооштравајући пакетне договоре страна.  Са тачке гледишта Русије, ситуација у области Брчко повољно се развија у духу Дејтона, што потврђује исправност прекраћивања мисије супервизора 2012. године, као корака на путу укидања протектората у Босни и Херцеговини. Русија је подржала поделу положаја Високог представника и Специјалног представника ЕУ, уз непоколебиви услов за рад, да те две међународне установе у БиХ строго поштују свој мандат. Оне не смеју једна другој да улазе у сферу делатности, поготово не смеју да дуплирају функције. То се у првом реду односи на питања која се тичу даљег покретања структурног дијалога Босне и Херцеговине са ЕУ по питању правосуђа, сарадње на изградњи независних и непристрасних органа судства и тужилаштва на свим нивоима у БиХ, исправљању озбиљних антисрпских изобличавања по питању истраживања војних злочина у периоду конфликта 1992-1995. године. По мишљењу Русије, главно што данас стоји пред регулисањем ситуације у БиХ – јесте јачање пуноправног унутрашњег дијалога у БиХ, тражење општеприхваћених опција социјално-економских и структурних реформи од стране самих страна у БиХ без наметања извана, у строгој сагласности са механизмима који су прихваћени у Дејтону. Паралелно треба радити на скраћивању Канцеларије Високог Представника, укључујући настављање са праксом редовних годишњих буџетских и кадровских скраћења, чврсто се орјентишући на план “5+2” и не дозволити убацивање нових критеријума за прекидање режима протектората.

Русија је још једном јасно и недвосмислено истакла да све одлуке о кључним питањима регулисања не треба да доноси Високи представник, ЕУ или НАТО пакт, већ на усаглашеној међународној платформи СБ ОУН и Руководећег комитета по питању поштовања Свеобухватног мировног споразума и то на принципима консензуса.




[1]
Покроитељи резолуције су били Азербејџан, Француска, Немачка, Италија, Луксембург, Русија, Британија и САД. (Пројект резолуције види у: документ ОУН: S/2013/652).

[2]Пре тога СБ ОУН је донео следеће резолуције о испуњењу Мировног споразума за Босну и Херцеговину: 1031 (1995) од 15 децембра 1995 године, 1088 (1996) од 12 децембра 1996, 1423 (2002) од 12 јула 2002, 1491 (2003) од 11 јула 2003, 1551 (2004) од 9 јула 2004, 1575 (2004) од 22 новембра 2004, 1639 (2005) од 21 новембра 2005, 1722 (2006) од 21 новембра 2006, 1764 (2007) од 29 јула 2007, 1785 (2007) од 21 новембра 2007, 1845 (2008) од 20 новембра 2008, 1869 (2009) од 25 марта 2009, 1895 (2009) од 18 новембра 2009, 1948 (2010) од 18 новембра 2010, 2019 (2011) од 16 новембра 2011 и 2074 (2012) од 14 новембра 2012 године.

[3] Дословно су ти услови формулисани у резолуцији на следећи начин: «Очување спремности међународне заједнице и главних покровитеља да сносе политичко, војно и економско бреме напора у области остварења и реконструкције, зависиће од испуњења Мировног споразума од сране свих власти у БиХ и њиховог активног учешћа у његовом остварењу и у успостављању грађанског друштва … и функционисања самосталне државе, способне да се интегрише у европске структуре, и уз помоћ повратка избеглица и расељених лица».

[4] Дословно: «операција СЕУ «Алфеја» и НАТО представљају наследнике Снага за стабилизацију с точке гледишта њених мисија у циљу испуњења Мировног споразума, који је приложен и придодат заједно са одговарајућим резолуцијама СБ ОУН».

[5] У својству наследника СЗС под јединственом командом и управом, које ће испуњавати своје задатке у вези са остварењем анекса 1-А и прилогом 2 Мировном споразуму о сарадњи са присутним у земљи штабом НАТО у складу са договорима који су усаглашени са НАТО и ЕУ.