СБ ОУН је још једном разматрао ситуацију у Босни и Херцеговини. На заседању је разматран педесет први извештај Високог представника за примену Мировног споразума за Босну и Херцеговину.
Основни постулати представљеног извештаја биле су као и обично оптужбе на адресу Републике Српске. Валентин Инцко је оптужио највише званичнике СНСД и лично председника Милорада Додика за „оспоравање територијалне целовитости“ Босне и Херцеговине.
Високи представник се такође обрушио н Републику Српску због одбијања сарадње са њим. Међутим, узрок таквог одбијања је био веома утемељен. Узимајући то у обзир, Валентин Инцко је покушао да се оправда: „Још 12 јануара влада Републике Српске је донела одлуку да прекине све контакте са мојом Канцеларијом зато што ми је приписано поређење празника Дана Републике Српске са даном празновања Независне Државе Хрватске из нацистичког периода. Није потребно говорити о томе да је изјава била највероватније погрешно протумачена и ја сам одмах појаснио да не спроводим паралеле између Републике Српске и Независне Државе Хрватске“. Убедљиво оправдање, зар не? У чему се онда огледа поређење, ако Инцко „није поредио“?
Валентин Инцко плачљиво извештава Савет: „Влада Републике Српске наставља да мојој Канцеларији одбија приступ званичним информацијама и документацији, иако такав приступ мора бити омогућен у складу са Дејтонским споразумом (ДС). Члан 9 Прилога 10 ДС обавезује све органе у БиХ да у пуном обиму сарађују са Високим представником, а такође и са међународним организацијама и институцијама. Руководећи савет Савета за извршење Мировног споразума подсећа власти републике Српске на њихове обавезе у вези с тим, но све те напомене нису имале никаквог утицаја“.
Валентин Инцко потпуно хистерично извештава СБ ОУН и о штетном понашању Народне Скупштине Републике Српске, која је, наводно, наградила ратне злочинце. Међу такве В. Инцко убраја Биљану Плавшић, Момчила Крајишника, Радована Караџића и Николу Кољевића. Овде Високи представник намерно распирује страсти. Указана лица су била награђена не као „ратни злочини“, него као бивши председници Народне скупштине. Инцко директно противречи општим правним нормама тврдећи да су указана лица „ратни злочинци“. Као прво, Никола Кољевић никада није био суђен и нема никаквих судских одлука у односу на њега. Тако да је тврдња Инцка у вези Кољевића – директна лаж и провокација. Што се тиче тврдње о „злочинима“ Радована Караџића – то такође представља потпуно непознавање правних норми од стране Инцка. Против Караџића постоји само једна пресуда прве инстанце, која – уз постојање апелације (а она је предата!) – није коначна. Тако да је тврдња о „злочинима“ Караџића лишена правне утемељености. То исто се односи и на Биљану Плавшић и М. Крајишника – без обзира на пресуде против њих, ова лица су већ одлежала своје казне и ослобођена су. У правилима МТБЈ нема назнака о времену повлачења или гашења осуде, па зато нема никаквих основа називати „злочинцима“ лица која су одлежала казну или су ослобођена пре истека рока. Међутим, изјава Инцка и није имала за циљ да буде правно заснована. Она је била усмерена против представника Републике Српске како би се приказали у негативном светлу. Хистерија коју је покренуо Високи представник у односу према Републици Српској, имала је одређени успех. Тако је Инцко са задовољством истакао да су позиви на деобу Босне и Херцеговине од стране власти Републике Српске, пре свега председника републике Српске, постали мање активни пошто су САД увеле санкције против њега.
Приликом разматрања извештаја В. Инцка, представник Русије је изјавио да попут претходних аналогних верзија, нови извештај не даје објективу слику онога што се дешава у земљи, него пати од једностраних и политизованих оцена. Он је позвао Инцка да „промени кредо и престане да оптужује руководство Срба у БиХ за све тешкоће које земља преживљава. Уместо тога, требало би да фокусира своје напоре на промоцији дијалога, заснованог на узајамном поштовању и уважавању интереса и забринутости.
Русија је истакла да је квалитет и дубина аналитичког осмишљавања у извештајима Високог представника далеко од жељеног. Опет се испољава пристрасност према Србима, као и недопустиво поређење и историјске паралеле, због којих је касније сам морао да се извињава. Руски представник је тачно приметио да је Валентин Инцко на Балкану провео не једну деценију, да би такви испади могли да се правдају. Из извештаја није сасвим јасно како заправо Високи представник садејствује властима Босне и Херцеговине у реализацији програма «5+2» по питању ограничавања Канцеларије Високог представника. У том правцу заиста нема напретка, сам скуп услова и критеријума је толико широк, надуван и субјективан, да се не може рачунати на њихово испуњење у догледној будућности. Уместо тога, господин Инцко се занима промовисањем евроатланског дневног реда. То није његов мандат. Ипак, господин Инцко у Босни и Херцеговини представља целокупну међународну заједницу.
Русија је скренула пажњу и на то што је током последњих месеци унутар-политичка ситуација у Босни и Херцеговини преживљавала озбиљна заоштравања, чија је кулминација била дубока антиуставна криза са краја фебруара ове године, која је била изазвана покушајима неких политичара у Сарајеву да остваре ревизију пресуде Међународног суда ОУН по предмету „Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе“. У свом извештају Инцко саопштава о тој чињеници само узгредно. Међутим, Русија је подвукла да да је ова провокација босанских власти рељефно пројавила забрињавајућу тенденцију у политици: у БиХ све више се укидају темељни и безалтернативни постулати узајамног уважавајућег дијалога, компромиса и консензуса међу три државо-образујућа народа по свим важним за њих питањима. А управо је тај принцип слово и дух ДС, темељна основа истинског помирења, гаранција стабилности и безбедности у земљи и региону у целини. Међутим, ДС и његови кључни, темељни принципи постали су објекат напада и ти напади нису данас почели. Руски представник је подсетио на перипетије око разматрања пред Уставим судом Бих предмета о „незаконитости“ националног празника РС – Дана Републике Српске (9 јануар). Једнострано политизовано решење принудило је тада српско руководство у БиХ да прибегне вишој демократској форми – слободном изјашњавању грађана.
Представник Русије је изјавио: „Ми не можемо да се сложимо са тим да је референдум о празновању Дана Републике Српске довео до погоршања ситуације у БиХ или Републици Српској. Чињенице то не потврђују. нема никаквих негативних последица, закључци о „забринутости“ муслиманског живља које живи у Републици Српској, па тако и избеглица повратника, носе очигледно надуван карактер и немају никакве везе са стварношћу.
Ситуација у РС се одликује поузданошћу и стабилношћу, а то значи да нема никаквих основа за једностране санкције које је прошле године била увела администрација САД против Републике Српске и та одлука треба да се укине.”
Представник Руске Федерације је истакао да се корен савремених политичких проблема унутар БиХ огледа у смањењу међуетничког поверења. Управо на ту опасну тенденцију треба Високи представник да обрати посебну пажњу, као представник читаве међународне заједнице, а не само њеног једног дела.
