Од завршног чина насилног протеривања крајинских Срба, из њихове државе, која је тада била под формалном заштитом УН али не и ЕУ и НАТО, протекло је две деценије.
Тада је тако најзад успешно окончан пројекат Ватикана, да се ти прљави православни шизматици отерају са „хрватске земље“, што су успешно извели бојовници гардијских бригада и домобранских пуковнија ХВ, као натоовска пешадија, која је наступала тек после борбеног дејства НАТО авијације.
Најпре је НАТО авијација разорила центре везе српске војске и гађала системе ПВО, да злочинци потом могу несметано да гранатирају крајинске градове и туку цивилне објекте, као што су и договорили на састанку са америчким генералима на Брионима, чија видео снимка је позната јавности, са суђења у Хаагу, које је показало и учеснике и стварне намере!
Све је то познато, и прогнаним Србима и хрватским учесницима у злочину етничког чишћења, највећег у Европи, после Другог светског рата.
Ипак, има још „необавештених“, али дрчних, да њихова „истина“ буде једина, коју ће Крајишници прихватити, као небеску „ману“, храну што је Мојсије измоли за народ свој.
На обележавању годишњице прогона, у крајинском насељу Бусије, окупи се врх СПЦ, влада Србије и председник Р Српске, да се придруже домаћинима, који своју муку сами носе, и већ две деценије сами себе збрињавају а не просе, нарочито не подршку од Скотовог трбухозборца, који се у Бусијама нађе у улози „каменчића“ у српској, крајинској ципели, коју им ЕУ и НАТО свесрдно обу, хрватски злотвори само су били они, који су поново искористили своју шансу, да наставе започети посао, од тренутка френетичног дочека немачких тенкова, у граду Загребу!
Скотов „камичак“, вероватно није читао текстове о томе, јер не би тако надобудно и дрско покушавао лагати народу исељеном из Крајине, о кривици службене Србије, тих далеких деведесетих година прошлог века, када је почео завршни чин.
Камичак вероватно не зна, да су Срби били државотворни, конститутивни народ у Хрватској, а не никакви хрватски Срби, као приватно власништво хрватских господара!
Вероватно то није научио на семинарима чика Сороша, док је трениран за „спонтано догађање народа“, те не разуме, да и сада том тезом вређа Крајишнике, који су део српског народа, само су били граничари на рубу српског етничког простора, уз море Јадранско, којим су вековима пловили венецијански, аустријски и угарски бродови, али су били окупаторски!
Крајишници су у прошлом веку радосно дочекали, да тим морем најзад заплове бродови њихове државе, спремни да прихвате као браћи и Хрвате, који су као франковци, злочине у Великом рату чинили, и у Крајини и у окупираној Србији!
Вера у бољу будућност, и нада у човечност код Хрвата, барем код већине, била је узалудна, што је злочин геноцида у НДХ и показао, у свој својој стравичности!
После српске победе над хрватским фашизмом, јер је у редовима победничке НОВ било 64 % Срба, и то по подацима главног штаба партизанских одреда Хрватске, наметнута је прича о „братству-јединству“ наших народа и „светлој будућности“, која је Крајишницима на крају доделила ту избегличку колону, која се зауставила у многим насељима Србије, попут Бусија.
Ватикан и усташка емиграција, уз помоћ хрватских комуниста, обилато помогнути и подржани од ЕУ и НАТО, осмислили су поновни покушај затирања Срба на њиховом етничком простору, крајем прошлог века, да најзад створе своју државу!
Покушаји, да се за злочине против Срба, почињене на простору Крајине, БиХ и на Космету, окриви тадашње српско руководство у Београду, залудан су посао, нарочито у прогнаничком насељу Бусије, где се и бебе рађају са знањем ко су стварни кривци, инспиратори, а ко извршиоци-злочинци (што им ни мало не умањује кривицу!), те им „видиоци истине“ Скота и осталих скотова у том УЗП (удружени злочиначки подухват), нису потребни!
Крајишници памте и срамне прилоге РТС у тренутку догађања „ОЛУЈЕ“ и наручене кампање ЈУЛ, али и ГСС (Грађански савез Србије) и придружену менажерију НВО, оркестрирану од тадашње администрације чика Скота, која је здушно упрла да убеди Крајишнике, да је кривац њихове трагичне судбине, тадашња влада у Београду, а не они који су помогли хрватски неофашизам, одвезан са ланца, као бесно куче у насељу, претходно учено да растргне све што му се на путу нађе!
Мали „каменчић“, добио је домаћи задатак од чика Скота, да и ту на обележавању трагичне годишњице, поново, по ко зна који пут, изнова упире прстом у онога кога су Крајишници давно сместили на место које му припада, али не по сугестији чика Скота, а још мање његових скотића, који само домаћи задатак вредно и ревносно извршавају.
Разочаран и огорчен, што неће обути министарске ципеле, као Скотов „каменчић“ у ципели „фактора стабилности у региону и шире“, Калимеро, најзад покушава да уради посао за који је школу и учио, али на погрешној позорници, а нарочито пред погрешном публиком!
Мото, да живот пише романе, па и сценарио за филм или позоришну представу, није примерен за тако видљив покушај, као што је изјава за Танјуг, малог „каменчића“!
Примерено је питање, до када ће медији у Србији па и Тањуг, упорно покушавати да и даље проводе насилну симетрију, обавезно тражећи и српску „кривицу“ где је нема, у трагедији, где су Срби жртве, а не саучесници у злочину!
Време је да се службена Србија најзад дозове памети, и стварно почне да проводи само националну, а не и толерантну међурегионалну политику, која је уз свесрдну помоћ разних „каменчића“ разних белосветских скотова, увек видљиво антисрпска!
