Словеначки председник Борут Пахор, видевши нескривено одушевљење београђана при недавном сусрету са Владимиром Владимировичем, видно „забринут“ да београдски колаборанти евентуално не застране и не скрену са европског пута који нема алтернативу (?), током своје посете Београду потражио је подршку и београдског надбискупа RKC Станислава Хочевара (случајно Словенца), за своју забринутост !
Борут се ето случајно труди да помогне баш кад словеначки произвођачи хране бележе пораст извоза за целих 131 % у „самопроглашено Косово“, откако су уведене драконске таксе на робу из централне Србије, док је унук Едварда Кардеља (наравно Словенац) у парламенту ЕU један од најгласнијих лобиста за „независно Косово“!
Пахор вероватно мисли да су Срби толико површног сећања, да се већ сада не сећају „добронамерног“ учешћа и улоге словеначке господе и другова у две заједничке државе.
Још од оног љубљанског „песника“ што пре једног века (1914. године) надахнуто испоја ону ратну крилатицу „СРБЕ на врбе“, коју ће потом злурадо присвојити хрватски франковци, почиње „братска брига“ deželaša, који само себе и своју корист виде!
Сасвим случајно, као када је у краљевини Југославији министар унутрашњих дела Антон Корошец (католички свештеник!) добронамерно довео жандаре из Љубљане и Загреба, искључиво римокатоличке вероисповести, да разбију литију свештеника и верника СПЦ у Београду, која је због тако испољене добронамерности прозвана „крвава литија“.
Биће да се министар том педагошком методом послужио да неразумне Србе практично убеди да је неопходно прихватити конкордат са Ватиканом, и то у оној форми да је RKC привилегована у већински православној држави, у којој су постојеће традиционалне цркве законом већ биле изједначене са свим правима!
Ватиканска реакција није изостала, а министар није сносио видљиве последице своје добронамерности, јер су га штитили и премијер Стојадиновић и намесник, кнез Павле!
У браваровој братство-јединственој срећној заједници, маказе за кројење српских гаћа увек је у рукама држао Словенац, најпре друг Бевц (Едвард Кардељ), па потом Стане Доланц, несташни млади hitlerjugendovac када су „ослободиоци“ ушли у Marburg, па господар живота и смрти у периоду остарелог бравара, који ће увести услуге криминалаца у употребу као средство за решавање неких ситница из политичких међусобица, у припреми за отворени словеначки сепаратизам, који је био увод у насилно разбијање заједничке државе!
Да се не заборави ни она ситница, да је управо словеначка партијска делегација демонстративно напустила последњи заједнички конгрес у Београду, јер Србија више није хтела да игра по тактовима њихове дугодеценијске политичке полке, отварајући тако вишестраначке изборе у републикама, који су били већ договорени са усрећитељима из ЕU!
Управо је случајно део те делегације, потом као кадрови ЕU, имао запажену улогу у процесу препарирања постпетооктобарских послушника у Београду за „храбре и болне“ потезе у обрачуну са српским „мрачњаштвом“, на засада још бескрајно дугом европском путу!
Из периода краљевине Југославије, усталила се пракса да је надбискуп београдски обавезно Словенац, како би осетљиви Срби што пре заборавили изразиту злочиначку улогу хрватских RKC великодостојника, у пујдању франковаца као војника КуК солдатесе на злочине над невиним женама, децом, старцима и рањеницима, у Мачви 1914.године!
После Другог светског рата, то је још више коришћено у заједничкој држави, како би се ублажило српско сећање на директно учешће хрватских свештеника, фратара и часних сестара, у геноциду почињеном над Србима у NDH!
Тако су словеначки кадрови у хијерархији RKC, у Србији стицали ореол добрица, који се ето отворено залажу за заједништво у држави, и показују добру вољу за екуменско помирење!
Битно је да се не заборави и она ситница, да је по садашњим одредбама SVETE STOLICE управо папски нунције у Љубљани надлежан за Косово, које тако не спада под јурисдикцију београдског нунција иако је део државе Србије, окупиран после злочиначког бомбардовања NАТО али по важећој резолуцији SB OUN 1244, и даље део државе Србије!
О оној ситници, да су словеначки територијалци намерно пуцали на српске регруте оних трагичних дана у јуну 1991.године, голобраде момчиће без бојеве муниције, а да је демократски словеначки парламент донео одлуку да Србе као гастарбајтере у независној Словенији прогласи за грађане другог реда, који немају право на сталну адресу, што вуче низ последица до данашњих дана, ни брижни Пахор, ни брижни надбискуп, не прозборише, док обећавају сву пажњу и добру намеру (?) да помогну Србији у некаквом „безнађу“, по њиховом виђењу!
Искуствено, Срби могу само да кажу – далеко им лепа кућа – !
_______________________________________________________
Deželaš – жаргонски израз за становника Словеније
Hitlerjugend – назив за подмладак немачке нацистиче партије NSDAP
Marburg – аустријско име за град Марибор из времена Двојне монархије
Gastarbeiter — устаљени назив за страног радника на немачком говорном подручју
