МТБЈ је 9. Фебруара известио о новој смрти у свом затвору. У ноћи између 8 на 9. фебруар, скончао је генерал Здравко Толимир. У саопштењу о смрти генерала Толимира има неколико аспеката на које треба обратити пажњу.
Као прво, без обзира што је место издржавања казне Толимира било одређено још пре неколико месеци – он је све до своје смрти задржан у затвору у Шевенингену.
Као друго, истрагу околности око смрти генерала Толимира преузео је на себе Резидуални механизам за међународне кривичне трибунале (МРМКТ) а не Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ). То значи да истрагу неће спроводити К. Агиус, него поново по злу познати Т. Мерон.
Као треће, сва ранија саопштења о смрти оптужених формулисана су на следећи начин: “био је нађен мртав”. Та формулација је такође претпостављала указивање тачног времена. Оба трибунала дала су једнаке изјаве о томе да је “Здравко Толимир умро прошле ноћи”.[1] Нова формулација није случајна. Она искључује указивање на околности нађеног умрлог. У вези са тим постављају се питања:
-
Ко је открио да је Толимир умро?
-
У каквим околностима је тело нађено?
-
У које време се то десило?
-
Колико је прошло времена од тренутка смрти и проналажења тела?
-
Колико је прошло времена између налажења тела и позива полицији Холандије?
-
У које време је стигла полиција?
-
Ко је прегледао тело пре доласка полиције?
-
Како је спроведена експертиза?
-
У које време је тело било изнето из затвора?
-
У које време је спроведена прва експертиза?
-
Какви су резултати експертизе?
-
Да ли је спроведена токсиколошка експертиза? И ако није – зашто није? Ко је донео одлуку да се таква експертиза не спроводи?
Питања је много. Ово су само најважнија…
Подсећамо да је свако од ових питања својевремено помогло да се установи да смрт других затвореника у том затвору није била природна као што је то тврдило руководство затвора и трибунала, него су то била убиства. Тако је на пример установљивање тачног времена између смрти С. Милошевића и почетка токсиколошке експертизе, показало да су власти МТБЈ умишљено отезале време почетка те експертизе, како би сачекали да делује “Рифамицин” који неутралише отрове, који је убачен у крв С. Милошевића… Изгледа невероватно, али тело С. Милошевића нису извозили (што значи да није било ни могућности да се спроведе експертиза) цели дан! Нико до дан данас није објаснио који су били разлози задржавања тела током целог дана.
Скривање информације по другим питањима у предмету З. Толимира такође указује на чињење злочина и покушај скривања његових трагова. Саопштења МТБЈ се одликују истакнутом краткоћом и састоје се од две-три реченице. Саопштење МРМКТ је нешто обимније (то се може рећи само на фону саопштења МТБЈ), међутим, скреће пажњу на себе то да је текст састављен на тај начин, да се ни на једно важно питање не може наћи одговор.
Тако, на пример, саопштење МРМКТ говори о томе да је “медицински сарадник одмах позван и власти Холандије су приступиле стандардној процедури истраге у складу са законима земље”. Међутим, из ове констатације немогуће је схватити ни у колико сати је пронађено тело, ни ко га је пронашао. И премда нам изјављују да је “медицински сарадник” био “одмах” позван – из такве конструкције речи не може се схватити ни време наласка тела, ни време доласка полиције. “Одмах” позван – али када је дошао? Анализирајући текст долазиш до закључка да је он састављен на тај начин да би се апсолутно све информације прикриле и да се то може учинити само ако веома желите да информације сакријете.
То се тиче и саме информације о спровођењу аутопсије. МТБЈ је томе посветио једну фразу: “Након што је Здравко Толимир преминуо у притворској јединици УН у Шевенингену 8. фебруара 2016. године, холандске власти су извршиле аутопсију у складу са стандардним процедурама које су обавезне према холандском националном законодавству.”[2]
МРМКТ поново изгледа многоречив на фону МТБЈ: “Након што је Здравко Толимир преминуо у Притворској јединици Уједињених нација у Шевенингену 8. фебруара 2016. године, холандске власти су извршиле аутопсију у складу са стандардним процедурама које су обавезне према холандском националном законодавству. Холандске власти су обавестиле Механизам да је на основу резултата аутопсије закључено да је Здравко Толимир умро природном смрћу”.[3]
Међутим, и тај текст садржи обрисе чишћења било какве информације из њега. Као прво, треба обратити пажњу на то да се упорно не наводи узрок смрти. Чак и ако поверујемо да је узрок смрти “природан”, како тврди холандска полиција, узроци ипак имају свој назив. Но, МРМКТ и холандска полиција упорно ћуте. А сам Здравко Толимир је имао операцију на срцу. После тога је имао основа да живи. Без правог садржаја је и фраза о томе да је о природним узроцима смрти генерала Толимира “било закључено”. Закључити се може свашта, али у овом саопштењу нема чињеница.
На тај начин, ми смо данас сведоци скривања правих информација о узроцима смрти генерала З. Толимира. На очигледан начин се скрива и информација о току истраге. У вези с тим што је генерал Толимир штитио себе лично, а такође и у вези са завршетком мисије његових правних саветника који су му помагали у време судског процеса и жалбе, влада Србије је дужна да одреди адвоката за истрагу околности смрти З. Толимира. Адвокат треба да захтева да му се доставе сви документи који се тичу стања здравља генераловог и сви резултати спроведене експертизе.
На данашњи дан, иако су оба трибунала објавила своја саопштења о току истраге, међутим, сву реалну власт је у своје руке узео Т. Мерон. Он је изајвио да је поставио бившег председника МТБЈ В. Енсена као истражитеља. Међутим, не може се веровати тандему Мерон-Енсен. Та лица су предводили два крупна међународна злочина под називом “међународни трибунали”. Нема никаквих основа веровати ни холандским властима. Према званичним саопштењима, видимо да спровођење истраге не одговара минималним критеријумима независности и непристрасности, а такође и елементарним процесним стандардима. А кад је тако, ми имамо све основе да питамо: зашто? У овом свету се ништа случајно не догађа. Ако су нарушене елементарне процедуре – значи да за то постоји разлог. И ако се то догађа у затвору у коме су убијена најмање четири затвореника – ми једноставно имамо све правне основе да тражимо спољну истрагу. Да ли ће ту истрагу спроводити адвокат који одреди влада Србије или адвокат кога одреди породица генерала (упркос свему, подршка владе Србије била би пожељна) – представља посебно питање, но – главно се огледа у томе што нова смрт у Хагу не сме остати без истраге.
[1] Саопштење МТБЈ је овако представљено: « Zdravko Tolimir je prošle noći preminuo u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Scheveningenu. Pritvorski ljekar je odmah pozvan i nizozemske vlasti su pokrenule standardne istrage koje su obavezne prema nizozemskom nacionalnom zakonodavstvu» (http://www.icty.org/bcs/press/zdravko-tolimir-preminuo-u-pritvorskoj-jedinici).
Саопштење МРМУТ изгледа овако: «Zdravko Tolimir preminuo u Pritvorskoj jedinici. Zdravko Tolimir je prošle noći preminuo u Pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Scheveningenu» (http://www.unmict.org/bcs/novosti/zdravko-tolimir-preminuo-u-pritvorskoj-jedinici).
[2] http://www.icty.org/bcs/press/autopsijom-potvr%C4%91eno-da-je-tolimir-umro-prirodnom-smr%C4%87u
[3] http://www.unmict.org/bcs/novosti/autopsijom-potvr%C4%91eno-da-je-tolimir-umro-prirodnom-smr%C4%87u
