У Србију је стигла невоља. Невиђене поплаве су парализовале живот у земљи. Реке које су се излиле преко својих обала, поплавиле су куће и пољопривредно земљиште, многи путеви су оштећени. Укинуте су многе аутобуске и железничке линије, у многим градовима је прекинут саобраћај. Већ неколико људи је пострадало од разуларене стихије, стотине људи је остало без крова над главом.
Ситуацију компликује и чињеница да према предвиђањима метеоролога, киша неће престати најмање до викенда. Привреду земље, и без тога измрцварену припремама за улазак у ЕУ, чекају нови економски проблеми. Већ сада је јасно да ће за обнову разрушене инфрастуктуре и комуналија бити потребне нове непланиране милијарде долара.
Као што је у таквим случајевима и уобичајено, влада Србије је прогласила ванредно стање и обратила се за помоћ Русији и ЕУ.
Одмах после тога из Москве је полетела аеромобилна јединица “Центроспаса” са техником и неопходном опремом за помоћ. Планирају се нови летови у зависности од конкретних потреба на локалу. Највероватније ће после процене штете бити учињене и корекције у обавезама Србије према Русији и уследиће и финансијска помоћ.
Као што је и уобичајено у Русији, код руског руководства нема колебања у питању “да ли помоћи, или не помоћи”. Ако је потребно, тада ће помоћ и стићи. Да узгред кажемо, она је упућена и Турској, где се догодио страшан пожар у руднику.
Могло би се рећи да је тема овим исрпљена, да није једне нијансе. Република Србија је донела политичку одлуку о прикључивању Европској Унији и у току је активна фаза припремних преговора. Било би нормално очекивати да чиновници у Бриселу не остану равнодушни према проблемима земље-кандидата, јер њих сада не повезује само географска, него и идејно-политичка блискост. Тим пре што је Београд, очигледно искрено верујући да их нови пријатељи неће оставити на цедилу, упутио одговарајућу молбу и Бриселу.
Међутим, као одговор, за сада стиже – ћутање. Према прогнозама поплава ће ускоро почети да слаби, а “братску руку” Брисела Срби нису видели.
Премда за то постоји објашњење: ускоро ће избори за руководеће органе ЕУ и бриселске чиновнике не интересују никакве поплаве на Балкану. Треба се сконцентрисати на одржање својих позиција.
Можда је крива бирократија – јер је она у свим временима и у свим земљама иста и у првом реду мисли на себе.
А можда ни у буџету ЕУ нису предвиђена средства за сличне ствари и унију једноставно не инстересује како ће Срби испливати из овог потопа. Ако испливају, ступиће у ЕУ, ако не испливају, значи нису имали среће.
Баш као у бесмртном делу Иљфе и Петрова “12 столица” – “спас утопљеника – дело је руку самих утопљеника”.
