Оцењујући резултате избора за Скупштину Србије, не могу да се не удивим великој сили савремених медија. Тачније речено, тој уметности искоришћавања својих грађана преко тих самих медија, којом су савршено овладали политички кругови англосаксонске расе. Ту расу дуго и доследно усмеравају, добијајући у неким земљама блиставе резултате селекционисања. Сада испред целе Европе скаче Украјина са паролама “Украјина – це Европа”. Скачу млади људи, скачу политичари разних калибара, скачу новинари и полицајци, трудећи се да својим скакањем некоме докажу да су они Европљани. Иако нико није тврдио да су они Скити или Сармати. Или чак Угро-Финци, блиски англо-саксонцима. Ни један разуман етнограф, ни у Кремљу ни у психијатријској клиници “Кашћенко”, тако нешто не би тврдио. Увек је било јасно да по ширини јагодица и разрезу очију Украјинци нимало не заостају не само за Пољацима, него чак ни самим Енглезима. Зато је постало јасно ради чега су они скакали. Требало је доказати да они нису Руси. Зато што из њихове тачке гледишта, Русија није Европа. То је некакво чудовиште. Извор светског зла. Истина, данас су већ доскочили до таквог стадијума да ускоро неће имати шта да једу. Но, шта је то хлеб насушни? Ситница и ништа више. Не живи човек само од хлеба. Човек живи од идеје – а она – охо-хо каква је. Осећати своју припадност великој европској цивилизацији, може се и на празан желудац, лежећи пред њеним вратима.
Ништа мању радост доносе нам новости из Велике Румуније. Румунска нација је већ реализовала давно одстрадано право да се уђе у круг блиских пријатеља Берлина и Лондона. Она сада у сваком смислу доживљава процват и више нема шта да ради, осим да реализује мега-пројекат изградње ауто-пута између Букурешта и Кишињева. Јер величина Румуније сада зависи од само једне околности – од тога да ли ће јој се присајединити Молдавија. А тај мега-пројекат се и ствара да би Молдавцима било лакше да скачу у ЕУ. Он се оцењује ни мање ни више, него на шест милијарди евра, а толиког новца просперитетна Румунија никада није имала. Ипак, после приступања Европској Унији, она је почела стабилно у таблици животног стандарда заузимати почасно место између Зимбабвеа и Буркина Фасо. Међутим, то не треба да негативно утиче на империјске замисли румунске нације. Ради чега су је Европљани примили у своје друштво? Ради тога да она постане велика. Значи, нека јуре за новцем за изградњу ауто-пута.
Истина, сад су у Европи истакли некакве тешкоће у финансијском погледу. Са новцем за ауто-пут, може се десити неспоразум. Јер се шест милијарди евра не котрљају по путу. Чак ни грозном Ердогану, који обећава да ће у случају неповиновања, упутити на Европу нови талас избеглица, Брисел је напабирчио засад само 3 милијарде, па ни то није уплатио. А овде 6 милијарди за ауто-пут. Сумњам да ће дати. И шта ће онда Румуни радити?
Можда треба да замоле новац за организацију образовног курса за Србију, под називом “како сам ја постао Европљанин”? То је јефтиније од ауто-пута и боље је ставити руку на чело. Зато што, без обзира колико обмањивали српски (или већ не сасвим српски) медији свој народ – и то представља лош знак за владу. Она ће сада тамо истрошити сву европску благодат. Фракција, иако мала, али је енергична. Много тога тражи што је Србима веома драго.
Зато се Румунима треба прикључити и на сопственом примеру демонстрирати Србима како ће им бити добро. Образовни течајеви, размена искуства и наступи циганских шатри с песмама и играма, сада ће бити веома тражени.
Ви ћете упитати зашто? Зато што ће не само треперење цветастих циганских сукњица и запаљивих песмица, него такође и крађе кокоши и прасића, одвући пажњу Срба од изградње логора за избеглице. Да се не би узнемиравали. На крају крајева, ако они толико желе у Европу, па нека пробају како је то бити истинским Европљанима. У овој години ћемо и почети. И нека не пиште. Сами сте своје партије изабрали, сами и размрсите. А о томе како медији обмањују људе – некакав паметњаковић ће написати дисертацију.
