У изјави за британску телевизијску кућу ITV Џулијан Асанж, оснивач Викиликса, навео је да је сајт обезбедио довољно доказа за ФБИ да оптужи Клинтонову. Након што је Стејт департмент објавио мејлове Хилари Клинтон, Викиликс је претражио архиву од више од 50.000 страница докумената који обухватају преписку Клинтонове, као државног секретара САД, у периоду од 2010. до 2014. године. Викиликс је објавио архиву од 1.258 мејлова Клинтонове у вези са ратом у Ираку, објавио је вашингтонски политички лист Хил.
Зашто је Хилари Клинтон, иако државни секретар, користила приватни мејл за комуникацију са америчким амбасадама? Посебно важно питање гласи: зашто је користећи приватни мејл комуницирала са амбасадом у Триполију и конзулатом у Бенгазију?
Зато што је нешто морало бити сакривено од дела Обамине администрације која раније није била у саставу администрације Била Клинтона, а то су црне, односно прљаве операције које је лично водила Хилари Клинтон у сарадњи са америчким тајним службама.
Мејлови преко приватног сервера указују на постојање паралелне структуре у америчкој администрацији, која је активности водила иза леђа неодлучног председника Обаме, а односе се на операције којима се припремао напад на Либију. Шеф америчке војне обавештајне службе (ДИА), генерал Мајкл Флин, дао је оставку на свој положај, не зато што није био сагласан са вођењем поменутих операција, већ што није могао прихватити серију непотребних атентата и убистава.
Садржај приватних мејлова Клинтонове довољан су доказ да је тужилаштво оптужи за заверу и вођење операција без знања Конгреса и спољнополитичког одбора Сената.
Ако би се ствари истерале до краја, Клинтонова би могла бити оптужена за удружени злочиначки подухват, и рушење легитимних влада, што је чинила без сагласности и дозволе америчког Конгреса.
Међутим, ствари се одвијају другачије.
Амерички Федерални истражни биро (ФБИ) неће препоручити подизање оптужнице против кандидаткиње демократа на председничким изборима Хилари Клинтон због употребе приватног мејл налога док је била државни секретар, изјавио је директор ФБИ Џејмс Коми. Иако је препоруком ФБИ престала опасност од кривичног гоњења Клинтонове, републикански кандидат Доналд Трамп неће одустати од потенцирања афере са мејловима током даље предизборне кампање, наводи агенција АП. Амерички државни тужилац, Лорета Линч, рекла је у петак (01.07.2016. године) да ће прихватити све препоруке ФБИ, пошто се на аеродрому у Финиксу састала са супругом Клинтонове, бившим председником Билом Клинтоном, додавши да је “свесна” да се због тога доводи у питање неутралност истраге.
ФБИ је дао крајње прозирно и непрофесионално образложење које за циљ има давање подршке, не толико Клинтоновој, колико онима који стоје иза ње. Образложење делује правно деструктивно на америчко правосуђе, јер је кључна реченица коју је изговорио Џејмс Коми, да Клинтонова и њени сарадници нису имали намеру да наруше питање безбедности, формулисана као званичан став. Значи, ни ФБИ ни правосуђе више ништа не намеравају да учине поводом ове афере. Али, прича о мејловима има за циљ да пажњу јавности одвуче са једне, по Хилари Клинтон веома незгодне теме, а то је судбина Џеја Кристофера Стивенса, који је погинуо у нападу на амерички конзулат у Бенгазију 2012. године, заједно са тројицом сарадника и двојицом америчких војника који су били у функцији обезбеђења.
Стивенс је био све више, него оно што је означавала његова званична функција –амерички амбасадор у Либији. Координисао је са новцем и пошиљкама оружја милионске вредности у циљу формирања јединица које су потом пребачене у Сирију ради рушења Башара ел Асада. Машинерија која је стајала иза операција, у које је дубоко инволвирано Министарство спољних послова САД, није била задовољна оперативношћу Клинтонове и њеног сарадника, амбасадора Стивенса. Примедбе су биле у избору партнера у виду Мученичких бригада, које су бринуле за сигурност америчких интереса у Либији. Та групација је на захтев Клинтонове од Стејт департмента ангажована скоро званично. Мученичке бригаде идеолошки припадају Муслиманском братству, а Клинтонова је имала прилику да упозна идеологе из реда Муслиманског братства као предаваче на исламским универзитетима у Египту и Катару, те не изненађује њен избор, односно присуство Мученичких бригада у Бенгазију, и Либији уопште. Предаваче које је упознала препоручила је појединим think-tank организацијама у САД, што је у време свог председничког мандата одобрио Бил Клинтон, који и данас лобира за њих. Ако би се пратио траг новца, установило би се да велики део садашње кампање Клинтонове плаћају мало познати донатори, компаније из САД са завидним уделом арапског капитала.
Стивенс је више био дилер оружја него дипломата, а највише је био ангажован као супервизор за Арапско пролеће, са посебним задацима за Сирију, која је и данас кључ свих америчких операција на путу за Кавказ и централну Азију. До Беле куће су процуреле информације да екипа у Бенгазију не обавештава председника Обаму о свему што ради, што је постало опасно, јер су самовољно припремали операције и револуције у Ирану, а да о томе Обамино непосредно окружење уопште није консултовано. Лако је било закључити да иза тога стоји Клинтонова јер је позната њена мржња према шиитима, посебно према Ирану. Уосталом, већ је неколико пута наговестила да намерава непосредно након председничке инаугурације да нападне Иран, што би „неваљала дама“, како ју је назвао председник Путин, вероватно и урадила.
Амбасадор Стивенс је ангажовао и америчке дилере оружја, који су извезли оружје у вредности од неколико стотина милиона долара у Либију (Бенгази), и Катар, који је контигенте оружја само преусмерио према Турској, која их је даље пребацила побуњеницима у Сирију. Недоумице везане за погибију амбасадора Стивенса продубио је сенатор Грејам Линдзи изјавом датом 2013. године, да се напад на конзулат у Бенгазију догодио због Стивенсонових напора да преостало Гадафијево наоружање, укључујући и противавионске ручне лансере, не падне у руке либијских милиција, те се стога задесио у Бенгазију, где је погинуо. Ово звучи мало вероватно јер су непосредно уочи пада Гадафија специјалне јединице САД, Француске и Британије, од поткупљених генерала либијске војске већ изузеле осетљиво оружје, које би било опасно по Запад у случају да падне у руке терориста који нису под америчком контролом. Тада је била присутна и дилема да ли ракете SA-7 уопште треба слати побуњеницима у Сирији, али су накнадно пребачене преко Турске. Избило је на видело да такве пројектиле данас поседује Фронт ал Нусра.
Цело време Стивенс је координисао са либијским Прелазним националним већем, а у име Вашингтона за надзор над софистицираним оружјем задужен је био експерт из MANPADS Task Force, Марк Адамс, те помоћник државног секретара за војна питања Андреј Шапиро. То указује колико је Вашингтону било стало да стави под контролу софистицирано наоружање, хемијско оружје и прљави уранијум.
Директан уплив Клинтонове у дешавања у Бенгазију данас нико не оспорава, али се не зна ко је из Стејт департмента ангажовао Мученичке бригаде да штите Стивенса и конзулат са специјалним бункером, а не много поузданију Ал Каиду. Да ли је време да се постави питање одговорности Хилари Клинтон за смрт амбасадора Стивенса? И зашто је он и како убијен?
По званичној верзији Стивенс је преминуо од гушења димом. По истој верзији, када је пребачен у ургентни центар, лекари нису знали да се ради о америчком амбасадору. Званично, конзулат је гранатиран са суседне фарме, а напало га је 3000 египатских „навијача“ који су протествовали због филма „Невиност муслимана“, којим се вређа Пророк. А шта се заиста догодило?
Обезбеђење конзулата је довело и пустило убице, и показало где се крије амбасадор Стивенс. Следи иживљавање над њим, а након што су тело вукли улицом, Стивенс је завршио као Гадафи. Сличност те две смрти је фрапантна. Смрт амбасадора Стивенса имала је потпис истог убице и истог наредбодавца. Тело је пронађено након 12 часова. Иако је Стивенс слао сигнал за помоћ, ниједна од специјалних јединица, које су сигнал морале регистровати, није реаговала, нити је ико послао хеликоптер да пуца на нападаче. Препознатљиво америчко брисање трагова.
