Да ли ће Хашим Тачи доћи у Београд или неће? Несумњиво, већину Срба ово интересује. Долазак Тачија у Београд био би одвратан чин, ругање свим жртвама, смејање у лице херојима са Кошара, родбини свих наших грађана који су завршили у Жутој кући… То је завршни чин нашег понижавања које траје у континуитету. Међутим, за наручиоце посла, све су прилике, изгледа је свеједно да ли ће Тачи у Београд доћи или не. Јер, што се њих тиче, ефекат је већ постигнут. А да би сазнали шта је био циљ целе ујдурме, прво би требало да видимо коме је пало напамет да Тачија у Београд пошаље? Да се позабавимо наручиоцима посла.
Сасвим је сигурно, млађарија жељна лаких грантова и још лакших донација из „Омладинског одбора за образовање“ то није. Мада се спомињу као формални организатори скупа на ком и друг Змија треба да учествује. Њима тако нешто није ни могло да падне напамет. Они чак и немају свест о томе шта овим потезом чине. Да су они то радили, не би ангажовани појединци остављали своје бројеве мобилног телефона испод позива новинарима на овај скуп. Били би обазривији, боље би све ово спремили. Сада, могу само да претпоставим ко ће их наредних дана звати и шта ће их све питати.
Из српске власти такође није потекла ова идеја. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић чак је и најавио да ће полиција поступити по закону и потерници за Тачијем и привешће га по слетању на београдски аеродром. Тачи је, да подсетимо, 1997. године осуђен у одсуству на 10 година затвора. Ако би му се поново судило по оптужницама за злочине из 1999. и евентуално за умешаност у трговину органима (ако је тужилаштво спремило доказе), казна би била још већа.
Опет, што се важнијих невладиних организација у Београду тиче, не видим да је у интересу да до овога дође. Прво, то је чак и за њих превелика компромитација. Баш ако је некоме догорело до ноката, ако су пресушили некада богати фондови заштитника људских права и бораца за демократију, па да морају овако да се брукају, али, опет, колико год пара да добију, премало је то за позивање Тачија. Друго, Хашим Тачи није њихово друштво. Да се ради о неком академику, писцу, глумцу, новинару из Приштине, то би могло. Тачи је „човек из шуме“, за другосрбијански укус је превише сиров, тешко сварљив. Нека се он виђа са Вучићем и Дачићем, нека столује у „независној Приштини“, то је у реду, али да се они са њим друже, рукују, пију чај и нешто као разговарају – то ће већ мало теже ићи.
Не видим ни да је у интересу самом Тачију да долази у Београд, па се најавио преко неке, до сада неприметне организације. Шта Тачи добија доласком у Београд, осим што може испровоцирати нове несугласице и одлагање преговора. Тачи већ има пуно проблема у Приштини, заглибио се око пројекта формирања суда за злочине припадника ОВК и само би му још требала конференција у Београду и могуће одбијање српских власти да му дозволе боравак.
На домаћем терену, било да се ради о Београду или Приштини, нема заинтересованих којима би одговарало да Тачи допутује и одржи одушевљеним Србима предавање о демократији и помирењу. Зато, на домаћем терену не треба ни тражити наручиоце посла. Тачија у Београд шаљу Американци. И то свега неколико дана после одлуке председника Томислава Николића да ће српска гарда марширати са руском војском на Паради победе у Москви 9. маја.
Невероватан је напор који су уложиле америчке дипломате да одврате председнике и премијере европских држава да отпутују у Москву. Најдуже је у намери да присуствује паради истрајао Милош Земан. На крају, одустао је и чешки председник, мада ће у Москви боравити и дан пре, и дан после параде. Цео догађај ће пратити преко видео бима. Заједно на бини са Путином, неће стајати.
Томиславу Николићу, било да је одлучио сам или се консултовао са Александром Вучићем око одласка у Москву, некако су морали да одговоре. Мора им се одати признање – боље од овога није могло. Поручили су Хашиму да се спрема за држање предавања у Београду. Сада, како год да се ово заврши, ефекат је већ постигнут. Послату поруку су у београдској политичкој чаршији сви врло добро разумели. Што се америчког погледа на српско-руске односе тиче, у Русију се од сада може путовати само туристички. Можда и мало сликати са неким њиховим политичарем, али да и то буде туристички. Без потписивања нових билатералних уговора и размишљања о неким новим пословима. У супротном, стиже – Тачи. Па колико год да се наши политичари трудили да покажу како смо озбиљна држава, и то манифестују учешћем на војној паради у Москви, они ће им још више показивати да смо у статусу „меке окупације“ и да их морају слушати. На крају, сами смо за то криви. Претераним попуштањем на тако нешто смо их и навикли. Зато их треба постепено одвикавати. Тачи мора бити ухапшен ако слети у Београд. Притисак спољног фактора се мора издржати. Иначе, тешко ће бити објаснити грађанима зашто морају да поштују закон, када их државни органи не спроводе.
