СТУДИЈА ИЗВОДЉИВОСТИ О ССП ИЗМЕЂУ ЕУ И ”КОСОВА”

392

 


Европска комисија је 10. октобра 2012. је објавила документ под називом Feasibility Study on a Stabilisation and AssociationAgreement between the EU and Kosovo* (у даљем тексту: Студија изводљивост о ССП између ЕУ и Косова) и KosovoAnalytical Report 2012  (Косово-Аналитички извештај 2012. у којем се очигледно не појављује чак ни чувена фуснота у наслову).


Само доношење Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова је несумњив доказ да Брисел такозвано Косово третира као посебну државу у односу. На пример, конфедерална државна заједница СЦГ је у априлу 2005. године добила једну Студију изводљивости.


На исти закључак упућује и анализа текста Студија изводљивост о ССП између ЕУ и Косова. У фусности на стр. 1 се наводи да статус такозваног Косова треба тражити између Резолуције 1244 СБ УН и мишљења Међународног суда правде о проглешењу независности. Дакле, језичко и логичко тумачење показује да Приштина и Брисел могу тумачити ову фусноту како им одговора. (И то је све у вези са сувернитетом Србије на Косову у документу који има 14 страница).


Затим се на стр. 2 Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова (у потпуности) обара главни (и дугогодишњи) аргумент овдашњих заступника тезе да је могућа политика ЕУ и Косово. Или, тако често помињана тврдња да 5 чланица ЕУ није признало такозвано Косово. И да ће то спречити одвајање јужне српске покрајине (и чланство те квазидржаве у ЕУ). Насупрот томе, у Студији изводљивости наводи: ''Придруживање Косова Европској унији није у конфликту са чињеницом да државе чланице Уније имају различиту позицију у вези са статусом Косова према међународном праву'' (The association of Kosovo to the European Union is not in conflict with the fact that the Member States of the Union havedifferent positions on the status of Kosovo under international law).1


Више него јасно за сваког неутрално и неострашћеног посматрача.


На сличан закључак упућују и друге формулације из Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова. На пример, на стр. 3. и 12.се наводи да се ССП закључује од стране Савета министра на основу члана 217. и 218. Уговора о функционисању ЕУ (''These agreements were concluded by the Council on the basis of Article 218 Treaty on the Functioning of the EU''). Са друге стране, у члану 218. Уговора о функционисању ЕУ се наводи да се међународни споразуми закључују између ЕУ и трећих држава или међународних организација. Дакле, пошто такозвано Косово није међународна огранизација, очигледно је да се та нелегална творевина третира од стране ЕК као држава.


Исто се може закључити и када се прочита члан 217. у којем се наводи да ЕУ закључује споразуме на бази реципроцитета са државама или међународним организацијама.


Такође, на стр. 5. Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕУ тесно сарађује са такозваним Министраством за европске интеграције и Националним саветом за ЕУ интеграције Косова.


На стр. 6. се наводи могућност да такозвано Косово буде члан Европске банке за обнову и развој, као и подаци о помоћи из ИПА фонда који је такође, предвиђен само за државе.


На стр. 7. и 10. Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се тврди да на такозваном Косову (где се некажњено тргује људским органима) наводно постоји владавина права и да је то добар основ за започињање преговора о ССП (''Kosovo isready to start negotiating a Stabilisation and Association Agreement'').


Ништа мања хипокризија се појављује и на стр. 9. Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова. Тврди се да се на територији те квазидржаве поштују људска и мањинска права загарантована од стране Савета Европе и УН.


На стр. 11 и 13. Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се наводи да ЕК тесно сарађује и са такозваним Министарством за трговину и индустрију Косова. Управо то министарство треба да има важну улогу у преговорима око ССП-а истиче Европска комисија.


У закључку Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова, на стр.11-14. се истиче да такозвано Косово напредује ка ЕУ још од 1999. године. Правосуђе напредује у свом раду, као и рефоме које воде ка тржишној економији тврди ЕК.


Такође, ЕК истиче да Косово наводно одржава добре односе са својим ''суседима'' (осим, изгледа, са Србијом јер; ''Kosovo has also established good relations with most of its neighbours'').


Европска комисија изражава и (патетично) жаљење што је такозвано Косово једина ''земља'' на западном Балакану која нема користи од закљученог договора о либерализацији визног режима (''Kosovo is currently the only country of the Western Balkans that does not yet have contractual relations with the EU or benefit from the visa liberalisation'').


Коначно, у Студији изводљивост о ССП између ЕУ и Косова се подсећа се да је Савет министара ЕУ закључио још у децембру 2011. да Косово има ''европску перспективу''.


На крају овог документа се констатује и да је највећи ''изазов'' питање севера Косова (''део Косова'' за ЕК). Затим се препоручује властима у Приштини да створе услове који ће омогућити Србима да ''осете'' да имају ''будућност на Косову''.


У том смислу , констатује се да прогрес на путу ка ЕУ и закључивању ССП-а зависи само од такозваног Косова (''The pace ofprogress depends on Kosovo''). Дакле, Република Србија се и не помиње.


Претходном треба додати и да према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ (други део Лисабоснког уговора). у Европском савету и Савету министара (као најзначајнијим институцијама ЕУ), квалификована већина од 1. новембра 2014. ће чинити најмање 55 % чланица и 65 % популације. Такође, државе чланице које желе да блокирају одлуку о преговорима са неком трећом државом морају имати више од 35 % популације од укупне популације ЕУ. Такође, уздржавање од гласања не спречава усвајање оних договора у у Европском савету и Савету министара који захтевају једногласност.2


Тумачење, после усвајање Студије изводљивост о ССП између ЕУ и Косова сасвим је могућ следећи развој догађаја.  и такозвано Косово ће након доношења Студије изводљивости закључити ССП. Европски савет и Савет министара ће одобрити овај уговор на основу члана 238. Уговора о функционисању ЕУ. Шпанија, Румунија,Словачка ,Кипар и Грчка ће бити уздржани приликом тог гласања. Међутим, такав њихов став неће спречити усвајање ССП између ЕУ и Косова.


Или, ако (којим чудом) ослабљене кризом и економски зависне од Немачке државе попут Шпаније или Грчке, буду гласале против такозваног европског пута Косова, оне неће имати ''мањину за блокаду'' која према члану 238. Уговора о функционисању ЕУ чини преко 35 % популације (Шпанија, Румунија, Грчка, Словачка и Кипар заједно чине око око 15 % популације ЕУ).


Дакле, пут такозваног Косова ка ССП-у је широм отворен након 10.октобра 2012. Или, пет држава чланица ЕУ који нису признале такозвано Косово неће моћи да спрече потписивање ССП након доношења Студије о изводљивости. Наравно, после ССП следи кандидатура Косова за ЕУ. И у задњој фази Уговор о приступању Косова ЕУ. Уосталом, такав расплет догађаја након добијања Студије изводљивости не крије и нови немачки амбасадор у Србији Хајнц Вилхелм. Он је само два дана након објављивања Студије изводљивости изјавио да Косово треба да буде члан ЕУ.3


 


1 Такође, наводи се и :'' From the legal point of view, however, it suffices to find that the fact that some Member States do not recognise Kosovo as an independent state does not constitute a legal obstacle for the Kosovo authorities to implement the obligations that would arise from an association agreement''.


2 Према члану 218. Уговора о функционисању ЕУ споразуми са другим државма се закључују уз квалификовану већину у Савету министара , осим са земаљма кадндиатима за приступање ЕУ када је потребана једносгласност.


3 Амбасадор Немачке Викхем је изјавио Србија не треба да спречава ''Косово да постане члан УН и ЕУ'', више о томе ''Политика''13.окотобар 2012.

Дејан Мировић је српски политичар и правник. Рођен је 16. септембра 1972. године у Бару. Средњу школу, Правни факултет и постдипломске студије је завршио у Београду. Магистрирао је из области међународног привредног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини. Био је потпредседник Српске радикалне странке и званично регистровани правни саветник Војислава Шешеља пред Хашким судом. До сада је објавио више књига: „Запад или Русија“, "Последице ЕУ интеграција", „Аргументи против Европске уније“ и „Косово и Метохија – Палестина, систем криза“ (преведено на арапски језик). Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 9. октобра 2012. године, дисертацијом на тему примене права ЕУ у Србији . Од 2013. године је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици, а у јануару 2018. године, изабран је за ванредног професора. Смењен је са места потпредседника Српске радикалне странке, након повратка др. Војислава Шешеља у мају 2015. године, због залагања за предизборну коалицију са другим опозиционим патриотским странкама. Поднео је оставку на место правног саветника, након ослобађајуће пресуде др. Војиславу Шешељу у марту 2016. године. 2016 [1]. 2017. године објавио књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017". На Сајму књига у Београду, у 2017. години, била је међу најпродаванијим књигама.