СВЕ ЧЕКА ХИЛАРИ

495

Јемен je потпуно потиснут из политичког фокуса, и поред великих сукоба и ратних разарања којима је изложена ова несрећна земља, светски медији Јемен скоро да и не спомињу. Међутим, питање Јемена је маргинализовано само привидно и привремено. Јемен има огромну геополитичку важност и то је управо разлог зашто кућа Сауд жели ову земљу да има у вазалском односу. Скупа са Џибутијем, Јемен је синоним за значајну поморску тачку, познату под називом Bab-el-Mandeb Strait (Врата суза), јер повезује Индијски океан са Аденским заливом и Црвено море. Неки тај појас називају светском артеријом, јер се ту наслања и познати теснац Ормуз у Персијском заливу, а светска трговина енергентима без Ормуза није могућа. Поменуте тачке САД и Ријад желе ставити под контролу, те је за очекивати да САД поново оптуже Иран за непоштовање споразума о нуклеарним капацитетима. У случају да Иран одсече Ормуз, онда Ријад мора имати Мандеб теснац (Bab-el-Mandeb Strait) тј. Аденски залив као алтернативу за извоз нафте у Кину. Стога треба очекивати „балканизацију“ Јемена, јер се Јемен покушао приближити Ирану, а управо је Јемен предвиђен као место из којег ће се координисати напади на Иран. Уколико НАТО запоседне север Сирије, односно НАТО трупе уђу у тзв. „тампон зону“, то ће значити да су САД и Саудијсци одлучили да то буде други мостобран за напад на Иран.


191 Middle East Map

sunni_shia_nasr

Такав развој ситуације неминовно у игру увлачи Израел, јер Израел не сме дозволити да Јемен онемогући Израелу приступ Индијском океану, а друга опасност је да три израелске нуклеарне подморнице буду протеране из Црвеног мора. Иначе, активности на Блиском истоку су планиране у оквиру пројекта „Нови Блиски исток“, који је на предлог Бжежинског усаглашен још 2006. године, у договору САД – Израел. То је у основи британско – америчко – израелски план цртања нових карата на Блиском истоку, сходно енергетским плановима. Операције треба да обухвате Либан, Палестину, Сирију, Персијски залив, Иран, Ирак и Авганистан. Стварање контролисаног хаоса, који би се изазвао на потезу Либан – Јемен, довео би до „балканизације“ овог простора.

Тај ефекат би послужио само као „одскочна даска“ за активности у централној Азији, уз помоћ „креативне деструкције“ коју би финансирали неолиберални глобалисти, користећи услуге својих „револуционара“ (Ал Каида, ИСИЛ, Муслиманско братство). У том циљу Американци привидно помажу Ирачанима, а у ствари су их окупирали, да би овладали Курдистаном и манипулисали Курдима, како би постигли примирје и поделу Ирака. Циљ је загосподарити залеђем Русије, тј. централном Азијом, јер се цени да је одатле Русија најрањивија.

Мало је вероватно да ће Израел пратити све наведене операције. Израел је животно заинтересован за своје непосредно окружење. Недавно се путем Канала 10 могло сазнати да је Zvi Yehezkeli предводио делегацију Израела на путу у Ријад, ради контакта са краљем Селманом. Закључено је да су земље Залива потребне Израелу, јер су суочене са заједничким проблемом у виду Ирана, који подржава Хезболах. Али, делове Хезболаха подржавају Катар и Ријад. Стога сe са Саудијсцима нису усагласили погледи на Хезболах и Муслиманско братство. Израел је свестан да Rијад нема војну надмоћ над Ираном, јер Иран помаже Русија, изводе заједничке операције У Сирији, уз учешће Хезболаха. Нуклеарни потенцијали Саудијске Арабије остају непознаница, а тиме и претња по Израел, те се Ријад, уз Техеран, сматрају главним опасностима.

Али, све операције чекају новог америчког председника. Доналд Трамп ће их вероватно довести у питање. Хилари Клинтон ће напасти Иран, а све ће почети опасним сукобима у Јемену. На крилима евентуалне победе Клинтонове, Муслиманско братство тражиће легитиман повратак у Египат, а Балкану следи режирано изазивање немира, по узору на 1991. годину. Упаљач за Кавказ ће бити провокација лансирана из Кијева. До тада, Американци ће водити каубојску, покерску политику засновану на манипулацијама, попут захтева за појачаним санкцијама Русији, наводно због непоштовања Минског споразума. Поново се држе рецепта с Балкана. Милошевић је био за све крив још у време када је УЧК званично била терористичка организација. Затим је следио Рамбује. Србија је морала испунити све захтеве, а Косово није имало обавеза. Представници Албанаца нису хтели ни да дођу на састанак. Можемо повући паралелу са бриселском фазом преговора Београд – Косово. Београд испуни све захтеве, Косово ниједан. Американци мисле да исти рецепт могу применити на Русију.