Када је жестока критика „великодушне понуде“ хрватске NАТО плавушице достигла тачку кључања, у насталу расправу „спонтано“ се укључио и млађани Голдштајн, као наследник татине радне тезе о хрватском антифашистичком покрету, током трајања фашистичке NDH и почињеном геноциду над Србима, Жидовима и Ромима!
Иако декларативно неупитан антифашиста, Голдштајн ипак у својим ставовима и тврдњама наступа из угла „ми Хрвати“, тврдећи да у хрватском концентрационом логору Јасеновац није никако могло бити убијено више од 100000 жртава!
Дакле, најпре да се неспорно наметне став и закључак о укупно 100000 убијених, па ће потом да се истакне да је убијено 32000 Жидова, о чему су израелски истраживачи холокауста већ прикупили бројне доказе, поткрепљене и изјавама ретких преживелих из хрватских система логора, кроз које су многи Жидови системски шетани, док се чекало да пребаце своју уштеђевину из Швајцарске. Тако, успут лично сакупљајући сазнања о страдању жидовске заједнице у NDH!
У својим бројним изјавама, млађани Ивек ипак заборавља да истакне детаљ који наследници и поклоници миле NDH никако не желе да чују, а камо ли да јавно кажу ту сурову истину.
У NDH су Жидове почели систематски да ликвидирају већ у мају месецу 1941.године, дакле пре него што су сами немачки „надљуди“ разрадили своје фабрике смрти у окупираној Пољској, и пре него ли су сами Жидови увели појам холокауст у употребу, као нарочиту одредницу за то систенмско истребљење!
Једино су у Осијеку (тада већински насељеним фолксдојчерима) Немци носиоци депортације Жидова, и то у удаљене сабирне логоре у самој Немачкој, откуда ће потом бити отправљени у Аушвиц!
Све остале Жидове у NDH, утамањивали су сами хрватски фашисти, притом педантно обавештавајући немачку полицијску управу у Загребу о детаљима своје акције. Наиме, Немци, и Талијани нису били никакви окупатори у NDH, већ драги савезници, који се уопште нису мешали у посао својим вредним домаћинима!
Хрватски фашисти су Жидове и Роме истребљивали по немачким расним законима, за њих нису доносили своје посебне расне законе, као што су донели за Србе!
Истребљење Срба, било је приоритетна намера хрватских фаписта, а истребљење Жидова и Рома је услуга додворавања немачким савезницима, јер је држава NDH већ у мају месецу 1941. године приступила Тројном пакту!
Као његова ревносна чланица, учестовала је у походу на „варваре“ (пардон, барбаре!) СССР, па чак објавила и рат Америци, у децембру 1941.године!
Хрватска управа логора није водила прецизну статистику о броју утамањених Срба и Рома, а кроатокомунисти су одмах после победе над фашизмом систематски прикупили сву архивску грађу о тим злочинима, и уклонили је од јавности „да се хрватски народ не фрустрира урадком тих три аутобуса усташа повратника“, који као Павелићева почасна пратња стигоше из Италије у хрватску државу NDH.
Али, та хрватска држава је већ увелико функционисала, захваљујући администрацији бановинске управе Мачека и компаније, те већ претходно припремљеним списковима за ликвидацију потенцијалних непријатеља „ослобођеног васколиког хрватства“, које надбискуп Степинац надахнуто позва да подржи милог поглавника, и његове расне делатнике!
Физичко убијање Срба нису почели усташе повратници, већ сељачка и грађанска заштита HSS (Хрватска сељачка странка), нарочито загребачки „заштитни ловци“, али као већ заклете усташе у домовини! Истовремено, у избегличкој влади краљевине Југославије у Лондону, и даље су учестовали министри из редова те исте странке HSS, али као наводни антифашисти!
У току лета и јесени 1941.године, велики део Срба у селима где су већински живели, систематски је убијан од својих комшија Хрвата из суседних села, нарочито после почетка општенародног српског устанка, још док Срби нису отели оружје да се бране од физичког затирања. Данас, те смишљене кољачке акције, хрватски повијестничари еуфемистички крсте изразом „пацификација побуњеника“, што је легитимно право сваке правне државе, зар не, тврде они!
После ослобођења од фашизма, није се провела акција сакупљања броја тако убијених српских жртава, али су у местима злочина, на споменицима обавезно уписивали број и имена жртава хрватског фашистичког терора, покушавајући то по налогу кроатокомуниста приписати Немцима и Талијанима! Добро обавештени су ипак знали да и Немци и Талијани имају сређену ратну документацију, и да ће та дрска лаж временом бити разоткривена.
Зато су паметни међу„демократизаторима“ Хрвата, ипак препоручили да се сви такви споменици униште, писана грађа у установама и музејима бити ће под нашом „демократском контролом“, па ће се најзад моћи утврдити права „истина и само истина“ без наводних комунистичких претеривања, нарочито без „великосрпске мегаломаније“ СПЦ, коју ће заједнички да осуде сви антифашистички покрети на простору некадашње државе Југославије.
Након планског уништавања неколико хиљада таквих споменика, током трајања грађанског рата деведесетих година прошлог века, у данашњој „демократској“ Хрватској њени ревизионисти зато толико и инсистирају на именичном списку српских и ромских жртава хрватског геноцида, који они упорно резолутно негирају!
Дакле, заправо преостаје само тежак и мукотрпан рад да се утврди број убијених Рома и Срба у том спорном Јасеновцу, што би свакако требале да ураде стручне комисије „подобних истраживача“ (свакако ревизиониста), које су већ увелико ангажоване у „демократској Хрватској“, чланици и ЕU и NАТО, те се зато истина подразумева сама од себе, зар не?
Уосталом, ако треба, ту су и стручњаци из израекског центра, они имају искуство које се не може негирати.
То, што сами Срби и Роми нису марили за своје мртве, ствар је њиховог непоштовања трагичних предака, али се то никако сада не сме товарити Хрватима на душу, која је још увек дубоко измучена наводним „траумама“ из краљевине Југославије (трајала једва 21 годину!), али се ту не може рачунати и кратки период деловања Бановине Хрватске као прелазног облика, у ком се Срби баш и не питају много о битним одлукама!
Татин добри син Иво, све то зна, и зато тако сигурно и тврди о укупном броју жртава у логору Јасеновац, а хрватски „истинољупци“ ће већ да истакну врло важан детаљ, да је то научни став једног образованог Жидова, па, ако му Ефраим Зуроф аргументовано и приговори, побогу, неће се хрватски знанственици (читај научници) мешати у тако осетљиве расправе између самих Жидова!
Срби има да кушују, они су на свом дугом, неизвесном путу у ЕU (читај „пут у рај“ у интерпретацији београдске министарке за маглу), те немају право да се буне на договорну „истину“, чак и кад је изразито антисрпска, то им је део оног „православног наслеђа“, по налазима ММF!
Све у свему, тих „неколико хиљада убијених Срба у Јасеновцу“ ни издалека није злочин геноцида (наравно, Сребреница је „јединствен случај“, нема компарације!), те се Хрватска не може сматрати неофашистичком ако и рехабилитује своју злочиначку претходницу, успут и милог и драгог поглавника!
Уосталом, ЕU ће дати своју последњу реч, а тамо има толико стручњака за фашизам, само да још једном пажљиво прочитају писма са Источног фронта својих непрежаљених предака, где су покушали да омогуће развој цивилног друштва код Руса, док се још и није знало за њега!
Уосталом, Немци имају искуствену народну пословицу – Сваки почетак је тежак –!
