У протеклом грађанском рату у БиХ, и кроз њега, исламски фактор је препознао шансу, или му је та привидна потреба као шанса подметнута и сугерисана од стране владе Била Клинтона, у „разумљивој форми“ интереса да се на основу идеје свеисламског братства и искустава из Авганистана, први пут организује мрежа која би повезивала све исламске терористичке организације у једну организацију која би имала ослонац на тада највеће војне формације исламиста у свијету, створене у БиХ („Одред ел муџахедин“, “Зубејрова група“, те Алжирска, Египатска и група из Рубеа), постале би ослонац и језгро те глобалне структуре.
Та терористичка организација би имала обиљежја глобалне (дјеловање по читавом свијету), мултинационалне (окупљала би исламисте без обзира на земље поријекла), економске (самоодржива), вјерске (ширење и наметање ислама), политичке (с циљем да цијели свијет буде јединствена исламска држава – Умма) и паравојне организације (кориштење свих облика неконвенционалних дјеловања укључујући и тероризам). Та би организација себе промовисала као заштитника ислама и свих муслимана ма гдје они живјели. На основу тих искустава и идеја, створена је уговорна организација Ал каида, глобална мултинационална мрежа која повезује различите исламске фундаменталистичко-терористичке организације из многих земаља у једну организацију.
У позадини Ал каидине исламистичке и терористичке „Босанске мреже“ стајале су обавјештајне службе западних влада – организатора и спонзора тероризма. „Босанска мрежа“, уз помоћ ЦИА и других западних служби је развила својеврсну доктрину тероризма која се заснива на привидној кохабитацији са европским идентитетом и хришћанским окружењем као и легалном, мултиетничком владом уз различите облике и широки спектар неконвенционалних дјеловања. Принцип дјеловања темељио би се на отварању бројних хуманитарних, добротворних, образовних, финанцијских и других организација, медијских кућа и сл. које служе као инструменти за прикупљање финансијских средстава, вјерску индоктринацију, инфилтрацију у исламску популацију, стицање популарности међу исламском популацијом, образовање кадрова, регрутацију терориста, њихову обуку, кријумчарење оружја и „увоз“ терориста.
Начин дјеловања споменутих организација у земљама у којима су основане овиси о процјени је ли и колико муслиманска популација угрожена. Ове организације у оним земљама у којима нема оружаних конфликата ислама и неке друге религије служе за прикупљање финанцијске и сваке друге помоћи која се потом дистрибуира тамо гдје је, према процјенама хијерархијског врха Ал Каиде, угрожен ислам. Медијске куће у тим земљама служе за психолошку пропаганду, образују се потребни кадрови и сл. На оним подручјима на којима је, по њиховом мишљењу, ислам угрожен ове организације служе за инфилтрацију и као покриће терористима помоћу којега је могуће успоставити канал за убацивање терориста, оружја, новца и успоставу обавјештајно-оперативне мреже. Образовне организације служиле су за образовање вјерског и сваког другог кадра који је потребан организацији. Путем њих су стално отварани разни канали за продор екстремног ислама, убацивање терориста и свега другог потребног да организација изводи терористичке и друге субверзивне активности. У суштини, све ове и овакве организације биле су само покриће за неконвенционално дјеловање и низ координираних акција политичког, економског, психолошко-пропагандног, оружаног и обавјештајног карактера које се подузимају против противника ради остваривања психолошких, економских, социјалних и политичких циљева.
Тајно, у оквиру тог система, створена је разграната исламско терористичко оперативно-обавјештајна инфраструктура. Преко те везе с арапско-исламским финансијским институцијама, у БиХ почиње пристизати чврста валута, а Саудијска Арабија активно учествује у обнови и консолидацији, сарајевских „Изетбеговићевих“ финансијских институција. Ту помоћ у консолидацији и обнови финанцијског система Саудијска Арабија, Катар и Кувајт су искористили да у врхове њене олигархије постави себи лојалне људе. Консолидоване банке успостављају формалне везе с неколико саудијских, малезијских и турских банака, док Катар организује властите обавјештајне центре под кишобраном медијског гиганта „Ал Џазира“. Легализује се њихово присуство у свим гранама финансија и пропаганде, што за посљедицу има прихватање присуства и активности ових исламских држава и тоталитарних режима као нормалних и добродошлих. Кроз мрежу хуманитарних, образовних и других организација, „афро-азијске“ исламистичке владе се ангажују у давању хуманитарне помоћи становништву, социјалне програме, изградњу џамија, школа, малих творница… чиме та мрежа постаје значајан инструмент за стицање популарности и приближавање осиромашеној бошњачкој популацији.
Стицањем популарности остварена је база за регрутацију терориста, а њихова обука се одвијала под маскама разних пројеката за развој сеоских средина које су се налазиле у неприступачним дијеловима земље. Паралелно с тим, обавјештајне службе исламских земаља и исламистичких влада учвршћују везе с организованим криминалом, како у самој БиХ тако и ван ње. Овако створена терористичка мрежа, поред извођења терористичких дјела, користи се и за кријумчарење наркотика, оружја и људи, што представља један од важнијих извора финанцирања терориста.
Како је мрежа терористичких организација (прво Ал Каидина, послије и Исламске државе) била разапета преко цијеле планете, један њен дио је ефикасно прекрио БиХ. Стварајући климу политичке нестабилности појединци у власти у Сарајеву, уз помоћ службеника америчке амбасаде у Сарајеву, помажу терористима да даље јачају организационо, финансијски и да буду оперативно способнији. Посебан случај су Вакуфска Банка д.д. и Депозитна Банка д.д. које су отворено и агресивно помагале и учествовале у финансирању тероризма на територији БиХ. Већински капитал у овим банкама имали су двојица, у САД-у специјално означених глобалних терориста: Јасин Ал Кади и Чафик Ајади, заједно са офшор компанијама које контролише Саудијска Арабија а које су базиране на Острву Мен. Главни акционар ове компаније је члан краљевске саудијске фамилије Султан бин Салман, син краља Саудијске Арабије, Салман бин Абдулазиз ал Сауда.
И други познати акционари ове двије банке које ће удружити капитал и инегрисати се још 2002. године а затим купити и припојити и „УПИ“ банку, су јавно финансирали терористичке групе и организације, које манифестују саудијско-вехабијску интерпретацију ислама и прихватају политички радикализам египатског Муслиманског братства. Банке су обезбједиле финансијску помоћ за неколико организација које су служиле као фасада Ал Каиди, као што су: „Muwafak Foundation“, „Al Haramein Islamic Foundation“, Furqan, „Benevolence International Foundation“, „Al Haramein Masjeed Al Aqsa“, „Taibah International“ Bosnian Office и „Islamic Global Relief“ у БиХ а које је подржавао Високи Саудијски комитет („Saudi High Commision“) на чијем челу је био данашњи саудијски краљ.
Америчке службе су ове организације означиле као терористичке али никаквих посљедица по Саудијску Арабију и БиХ није било. Није било ни санкција ни опомене.
Истовремено у БиХ су стигли најважнији команданти „Ал Шарија Муџахедина“, Ал Каиде, ДАЕШ-а и Муслиманског братства. Први долази; Имад Ал Мисри Фарагала Ахмед (“Еслам Дурмо”), “отац босанског вехабизма”, организатор терористичког напада у древном египатском граду Луксору (убијено је 62 западна туриста, стотину рањено) због чега је издржавао десетогодишњу казну затвора у Египту. Затим из америчке базе Гвантанамо у БиХ стижу петорица припадника тзв. Алжирске групе: Мухамед Некхле, Мухамед Аит Идр, Омар Боудела Хаџ, Сабер Лахмар Лабар и Лакхдар Боумедијен и, након десетогодишњег боравка у логору, упућује се у БиХ и Тарек Махмод Ахмад Ал Савах, највећи Ал Каидин стручњак за специјалне експлозиве, организатор “Тарнак фарм” тј. “Убејдах кампа” за обуку терориста на управљању минско експлозивним средствима, након 12 година Гвантанама.
Свакако је опасно и ризично било и креирање закона, који би из Имиграционог центра ослободио Имада Ал Хусина “Абу Хамзу”. Његово ослобађање претворило се у велико пропагандистичко дјеловање, преко проамеричких медија Н1 ТВ и катарске Ал Џазире. Ове мјере биле су израз прегруписавања исламистичких снага управо у БиХ и планова да из ове земље организују сложене терористичке операције у Европи.
Истовремено, Савјет безбједности Уједињених нација, у најновијем консолидованом извјештају о тероризму, терористичким организацијама и терористима, од 19. јануара 2017. поново апострофира одговорности БиХ због дјеловања организација и њихових дјелова директно повезаних са терористичком мрежом ДАЕШ-а и Ал Каиде. Ријеч је о сљедећим организацијама: 1. AL FURQAN, 2. AL-HARAMAIN & AL MASJED AL-AQSA CHARITY FOUNDATION, 3. AL-HARAMAIN ISLAMIC FOUNDATION, 4. BENEVOLENCE INTERNATIONAL FOUNDATION, 5. BOSANSKA IDEALNA FUTURA, 6. GLOBAL RELIEF FOUNDATION (GRF) и 7. TAIBAH INTERNATIONAL-BOSNIA OFFICES.
Многи муџахедини, афро-азијског чак и европског поријекла који су добили држављанство БиХ се налазе на истој листи попут: 1. Mehrez (Ben Mahmoud Ben Sassi) Al-Amdouni, 2. Shafiq (Ben Mohamed Ben Mohamed) Al-Ayadi, 3. Lionel Dumont, са десетином различитих идентитета регистрованих у Савјету безбједности (Abu Hamza, Jacques Brouger, Di Karlo Antonio, Merlin Oliver Christian Rene, Arfauni Imad Ben Yousset Hamza, Imam Ben Yussuf Arfaj, Abou Hamza, Arfauni Imad, Bilal, Hamza, Kumkal, Merlin), 4. Khalil (Ben Ahmed Ben Mohamed) Jarraya, 5. Yasin (Abdullah Ezzedine) Qadi и 6. Nedal Mahmoud Saleh.
У овом извјештају на 65. страни, уочићемо терористу из БиХ, вођу из Маоче Нусрета Имамовића, и открити да му је држава БиХ издала два пасоша која имају само за једну нулу различит број. Број првог пасоша је 349054, а другог 3490054. У првом пасошу Имамовић је рођен 26. септембра 1971. године и зове се Нусрет Имамовић, а у другом се зове Нусрет Сулејман Имамовић и рођен је 26. септембра 1977. Уједињене нације у овом извјештају истичу Имамовића као једног од лидера Нусра Фронта у Сирији. Безбједносне агенције у БиХ не воде никакве акције против ових лица – нема спречавања прања новца због финансирања тероризма.
У цијелој Европи не постоји ни држава ни безбједносне агенције, осим БиХ, који би на свом тлу толерисали постојање екстремистичких насеља која функционишу потпуно изван уставног поретка земље, по строгим исламским правилима, која представљају класичне војне базе и кампове Ал Каиде и Исламске државе. Те исламистичке базе се налазе са обје стране ентитетске границе, а неке од њих су Горња Маоча (између Сребреника и Тузле), Доња Дубница код Калесије, дјелови многих насеља око Сарајева (Рајловац, Заклопача, Бријешће), затим код Зенице (Подбрежје – предграђе Шерићи, Тетово, Ораховица – Горња Махала, Старина, Арнаути – село…) и многа друга, потпуно заштићена од било каквих истрага безбједносних агенција. Данас се та насеља називају “пара-џематима” и против њих нико не води борбу. Одувијек је борба против терористичких организација на терену зависила од америчких служби у самој БиХ и њиховог тумачења проблема и конкретног политичког и националног интереса. Проблем је настао већ на терену дефиниције и разумијевања тероризма у самој америчкој држави.
Амерички Федерални истражни биро дефинише тероризам као „незакониту употребу силе или насиља против људи и имовине, са циљем да се заплаши или на нешто присили нека влада, цивилно становништво или било који сегмент владе или становништва, да би се постигли неки политички или друштвени циљеви”.
Стејт департмент исту појаву види као „унапред смишљено, политички мотивисано насиље које се чини против неборбених циљева од стране субнационалних група или тајних агената, а које обично има за циљ деловање на одређени аудиториј”.
Министарство одбране САД има другачије мишљење – „тероризам је незаконита употреба силе или насиља, или претња силом или насиљем уперена против појединаца или нечије имовине, да би се извршила присила или застрашила влада или друштво, а у многим случајевима да би се постигао политички, вјерски или идеолошки циљ”.
Кроз све три дефиниције, провлачи се, скривено, могућност улоге терористичких субјеката у локалним и међународним политичким процесима, креирању безбједносних и других прилика. Захваљујући различитим приступима и дефиницији тероризма, ОБА, као тајна служба, употребом терориста држи грађане БиХ уплашеним и гради себи и Бакиру И. алиби за прислушкивање на територији цјеле земље. Истовремено, у сарадњи са америчком амбасадом у Сарајеву, покренута је сложена операција насељавања „угледних ратника“ и команданата, предводника џихада и њихових породица из Сирије, Јемена, Авганистана и Ирака, у околини главног града – исламистичког брлога званог Сарајево.
Привидно је под окриљем „Службе за послове са странцима“ коју је 10 година водио актуелни министар безбједности Драган Мектић, полуписмени кадар образован у МУП-у Хрватске, донешен оперативни план кодног назива „Некретнина“, који је требао дати све битне одговоре на питање насељавања Арапа из Саудијске Арабије, Катара, Кувајта, Сирије, Либије и Уједињених Арапских Емирата – УАЕ. Служба се бавила углавном периферним питањима: незаконит пријем и лоше евидентирање присуства, избјегавање пријава боравка и овјера књиге боравка, избјегавање обавеза плаћања пореза… Откривено је постојање „туристичких насеља“ затвореног типа у којима може боравити око 5000 људи, сумњивог идентитета и биографије. У сарадњи са Државном агенцијом за истраге и заштиту СИПА, утврђене су злоупотребе појединих арапских држављана, који уопште нису боравили на поменутој адреси, чак, нису долазили у БиХ годинама, посебно:
– Omar Faae Abhatti, држављанин Саудијске Арабије
– Asem Abdulwahab S. Alesa, држављанин Саудијске Арабије
– A. Almetheb Bader M. држављанин Кувајта
– Abdurahman Mehmed A Gresh, држављанин Либије
Кроз ову провјеру утврђено је да су „лажно регистрована предузећа“, као власници некретнина, углавном полагали капитал од 2000 КМ (1000 еура) а да вриједност изграђених објеката достиже и пола милиона КМ (око 250.000 еура). Фиктивне фирме годинама нису имале никакав правни промет, нису подносили уредне завршне рачуне и углавном нису имале ниједног запосленог радника док, у начелу, представљају „сестринске фирме“ највећих компанија у матичној земљи (углавном Саудијској Арабији и Кувајту). Уочљива је и тенденција да поједине фирме направе цјела насеља, да их ограде тврдо зиданом оградом – те да у кругу самог насеља населе држављане БиХ, који су ту да би наводно бринули о одржавању неколико кућа или цијелог насеља.
На адресама „Босанских газија“, „Хифзи Бјелавца Шефика“ и „Блажујског друма“, иако постоје пословни простори, никада ниједна контрола није утврдила било какву радну активност нити запосленог: просторије су сваки пут затечене празне и закључане. Чак су и ове службе потврдиле да иза оваквог насељавања и изградње објеката злоупотребом прописа стоји укупно 691 правно лице и да су изградили 16 цјелих насеља.
Само на подручју Сарајева дјелује 545 правних субјеката у којима се страни држављани појављују као оснивачи, суоснивачи или лица овлаштена за правно заступање. Само 138 лица у виду било каквог формалног, овлаштеног представника борави на пријављеној адреси док осталим уопште није било могуће „ући у траг“. Најважније је да само 4 лица, овлаштена за заступање и дјеловање у име правног лица, имају регулисан привемени боравак у БиХ, док их је 132 боравило краткотрајно, у проласку, користећи визни или безбвизни режим, без пријаве боравка а 113 лица, наводних власника објеката и цјелих насеља, никада није ни ушло на подручје БиХ.
Све ове активности одвијају се под окриљем Амбасаде САД и Морин Кормак, (наводно трениране у глобалној коалицији за борбу против тероризма) мада су њене донације Демократској станци у изборној кампањи Хилари Клинтон биле пуно веће од њене спремности и знања у борби против тероризма. Сарадња са терористичким организацијама под Клинтоновим и Обамом учинила је од САД највећег спонзора свјетског, исламистичког тероризма, јер други данас више не постоји. Обамина влада, као израз Клинтонових политичких интереса, пројекција и метода, изградила је јединствену војно-политичку и терористичку организацију „ИСИЛ-Даеш“, спасила „Ал Каиду“ од распада и кроз војно крило „Џабхатун ал Нусра – Џабхат Фатех аш Шам“ ојачала њене војне способности. Обамина влада у УН је била најважнији савезник и заштитник терориста који су свијет учинили нестабилним а америчку политику „ширења демократије“ показали у правом свијетлу и лику терористичке државе, са огромним потенцијалом деструкције и разарања.
Њихово наслијеђе на нашим просторима, у безбједносним агенцијама и параобавјештајним системима угрожава много шире подручје од саме БиХ. Неспособни министар безбједности са фалсификованом дипломом хрватског полицијског центра, Драган Мектић, је производ тог наслијеђа. Остаће упамћен по театралним конференцијама за штампу у којима је лавежом уцијењеног човјека одвлачио пажњу од стварних проблема. У његовом мандату, исламисти су извршили терористичке акције у Зворнику (убијен полицајац) и Сарајеву (убијена два војника оружаних снага); дан послије убиства војника, од стране службеника ОБА-е нападнут је Начелник штаба заједничке команде, генерал Анто Јелеч. У Сребреници, је извршен атентат на премијера Србије Александра Вучића и покренута агресивна, специјална операција против Србије и њеног руководства – Обавјештајни продор „УШЋЕ“. Из имиграционог центра он лично је пустио на слободу Абу Хамзу; терористи из Сирије и повратници из Гвантанама дочекани су срдачно. Распад безбједносног система БиХ, (не)дјело је Клинтонових и Обаме.
