Многи државници света очекивали су обрaћање америчког председника Доналда Tрампа у Генералној скупштини УН. У тим порукама само су лаковерни очекивали решење проблема управо од САД, као државе која је самостално или преко НАТО и ЕУ креирала многе кризе за које данас нема решења. Империје које стварају проблеме у међународним односима и користе се углавном логиком силе, изазвивају само нове кризе и ратове. Тако се ни у говору Доналда Tрампа није могла чути самокритичка опсервација деловања САД, него су сви “проблеми света”, пребачени на “одметничке државе и народе”, као да су ти режими сами настали и као да их је могуће решити само применом насиља.
„Анализираћемо озбиљно, данима и недељама ћемо радити на Трамповом говору, као и на говорима неких других, да бисмо могли да пронађемо праве закључке за вођење српске политике у наредном периоду“, рекао је Александар Вучић после слушања говора америчког председника пред Генералном скупштином УН. Посебно је истицао да се четири пута “руковао” са председником Трампом и истицао и појашњавао “шта му је рекао”. Такав однос и понизност вређа сваког достојанственог грађанина Србије.
Оваква изјава говори о недопустивој зависности и идолопоклонству према једној сили која шири насиље широм света. Тај страх или опчињеност није допустива да се симболички преко председника Србије преноси на Србе као народ. Америка је већ довољно нанела зла српском народу. Слично се и данас понаша јер је пристрасна у решавању међунационалних и међудржавних односа на Балкану. САД су стале на страну формиране лажне државе Косово и даље све чине да је промовишу у међународним односима, вршећи отворен притисак на многе државе света.
У свом говору Трамп није помињао велике силе као проблем, пре свега Кину и Русију, али у говору провејава глобалистичка прича ”једине и незамењиве суперсиле”, која има пуно новца и може да учини све што жели. Поменуо је обе велике силе индиректно у негативном контексту само у једној реченици, рекавши да „морамо да одбацимо претње суверенитету од Украјине до Јужног кинеског мора“. Умели су амерички председници и много оштрије да се обраћају у прошлости и да још отвореније прете.
С друге стране, поменуо је обе земље у позитивном контексту кад им се захвалио – заједно са другим земљама чланицама Савета безбедности УН – што су гласале за најновији пакет санкција против Северне Кореје. Уз напомену да „морамо учинити много више“. Иако историја ратова јасно упозорава да се проблеми међународних односа не могу решавати санкцијама, велике државе логиком силе олако прибегавају санкцијама које највише погађају обичан народ и социјално наугроженије слојеве становништва.
Трамп је манифестовао оштру реторику према Северној Кореји, Ирану, Венецуели и Куби, на начин у коме нема достојанства нити дипломатског односа. Да ли је оставио трачак наде да се ту нешто може променити на боље? Остављен је мали простор, под условом да се постепено испуњавају амерички налози.
У порукама Северној Кореји, Трамп је “осуо паљбу” по председнику Северне Кореје Ким Џонг Уну, истичући: „Време је да Северна Кореја схвати да је денуклеаризација њена једина прихватљива будућност.“ Није се нашло простора за алтернативна решења, која нису тако ригидна и која би била остварљива. Без попустљивости са америчке стране, наставиће се са новим америчким притисцима, првенствено на Кину, али и на Русију, да саме „обуздају“ Кима, што је наопак модел јер је Северна Кореја свесна шта им доноси попустљивост, “демократизација” и укидање нуклеарног програма. То би био суноврат без повратка, по моделу смене власти ауторитарних режима од Ирака до Либије и Сирије.
Трампова претња да ће Америка, “ако буде приморана”, потпуно уништити Северну Кореју, што је порука коју је упутио, како се изразио, “човеку с ракетом”, односно председнику ДНРК Ким Џонг-Уну, дан касније је наишла на одобравање америчких савезника – Јужне Кореје и Јапана. “Ми тај говор видимо као исцртавање чврстог и конкретног става о кључним темама у вези са очувањем мира и безбедности са којима су суочене међународна заједница и Уједињене нације”, саопштено је јуче из кабинета председника Јужне Кореје Мун Џае-ина. “Јасно је показао (говор) колико озбиљно влада Сједињених Држава гледа на нуклеарни програм Северне Кореје, с обзиром на то колико је председник неуобичајено (дуго) о томе говорио”, додаје се у саопштењу. Трампов говор је “потврдио да Северна Кореја мора бити натерана на денуклеаризацију… санкцијама и притиском”, сматрају у Сеулу.
Ројтерс подсећа да је Мун добио изборе у мају залажући се за преговоре са Северном Корејом. Али пошто је Пјонгјанг 3. септембра спровео шесту и највећу нуклеарну пробу, Мун је рекао да сада није време за дијалог.
Још један далекоисточни савезник САД, Јапан, заузео је посебно чврст став према Северној Кореји, залажући се за даље санкције и притисак, подсећа британска агенција. Северна Кореја је недавно лансирала две ракете са нуклеарним потенцијалом преко јапанског острва Хокаидо. “Ми веома поштујемо приступ председника Трампа да измени политички став Северне Кореје денуклеаризацијом… као и његов позив међународној заједници, укључујући Кини и Русији да сарађују у смислу појачавања притиска на Северну Кореју,” рекао је новинарима секретар јапанске владе Јошихиде Суга. Суга је такође похвалио Трампа због његовог осврта на јапанску девојку коју су севернокорејски агенти киднаповали 1977. Судбина отетих је, пише Ројтерс, кључна тема за јапанског премијера Шинза Абеа, који је обећао да ће их ослободити док је на власти. Та тема је такође емоционална за јапанску јавност.
У појединим анализама Трамповог говора поставља се питање коме је он заправо претио – Северној Кореји или неким другим држвма у региону, пре свега Кини. Ројтерс подсећа да су САД више пута захтевале од Кине, главног трговинског партнера Северне Кореје, али и од Русије, да учине више против режима у Пјонгјангу, на шта је Трамп такође алудирао у говору: “Нечувено је да неке земље не само тргују са таквим режимом, већ наоружавају, снабдевају и финансијски подржавају државу која свет угрожава нуклеарним сукобом”.
Трампове речи у седишту УН није чуо севернокорејски представник јер је демонстративно напустио седиште УН пре његовог обраћања. Министар спољних послова Северне Кореје је ипак прокоментарисао говор Доналда Трампа испред седишта УН са речима:”Има једна изрека која иде овако – чак и кад пас лаје парада се наставља. Ако је мислио Трамп да нас изненади звуком пса који лаје, онда он очигледно сања.”[1]
Кинеско министарство спољних послова је, упитано да прокоментарише Трампове наводе о уништењу Северне Кореје, одговорило да су резолуције УН о Корејском полуострву јасне, односно да ствар треба да буде решена мирно, политичким и дипломатским средствима. Лу Канг, портпарол тог министарства, рекао је да у вези са денуклеаризацијом Корејског полуострва поменуте резолуције одражавају “заједничку вољу и консензус међународне заједнице”.
У Јужној Америци, Венецуела је означена као друга држава “која квари мир у свету”. Скоро отворено се позива на промену режима без обзира што је изабран на легалним демократским изборима. Наиме, Трамп је позвао на „пуну рестаурацију демократије и политичких слобода у Венецуели“, и жестоко прозвао њену власт за „ауторитаризам“ и практиковање „истинског“ социјализма и комунизма. Трампова реторика је на примеру Венецуеле у знатној мери идеологизована у правцу класичног северноамеричког интервенционизма у међународним односима.
Трамп је и Кубу означио као државу „кормупираног и дестабилизирајућег режима“, који је по његовој оцени “комунистички или социјалистички”. И та држава је означена реметилачким фактором и као држава у којој се баштине друге вредности, па јој САД неће дићи санкције све док не спроведе „темељне реформе“. “Сви људи заслужују владу која се брине о њиховој безбедности, њиховим интересима и њиховој добробити, укључујући и њиховом просперитету“. Такав приступ „али“ носи у себи злокобну клицу „хуманитарног интервенционизма“ његових претходника, по моделу R2P, односно „одговорности за заштиту“.
Може се рећи да је Трампова најжешћа реторика усмерена ка Ирану, јер та држава у региону Блиског истока ремети остваривање америчких и израелских националних интереса. Зато је Трамп истакао да се ради о „убилачком режиму“ чије нафтно богатство не само да „финансира Хезболах и друге терористе који убијају недужне муслимане и нападају своје мирољубиве арапске и израелске суседе“, већ и „подупире диктатуру Башара ел Асада, потпирује грађански рат у Јемену и поткопава мир на целом Блиском истоку“. Немир на Блиски исток донеле су одавно САД а не Иран, а посебно у Сирији. Вероватно је Израел задовољан оваквим определењима САД, јер је Израел више пута поновио да му је неприхватљив пораст иранског утицаја у региону. Зато америчкој администрацији не сметају режими који су изњедрили многе терористичке организације и које их данас јако подржавају, као што је Саудијска Арабија, која је чак и индиректно похваљена што је пролетос била домаћин самита на коме је присуствовао председник САД Доналд Трамп. У региону Блиског истока, тешке речи су упућене и сиријском председнику Башар ел Асаду и поново изговорене још увек недоказане а вероватно потурене “оптужбе” за употребу хемијског наоружања.
У контексту сиријске кризе, Трамп је истакао и важност бриге за избеглице и њихов што скорији повратак кући, као и помоћи земљама у окружењу да се о њима у међувремену брину, искористивши прилику да се поново негативно изјасни о непожељности „неконтролисаних миграција“, што је био један од главних стубова његове предизборне кампање, а управо је Америка и Велика Британија покренула многе грађанске и међудржавне ратове на Блиском истоку и на северу Африке.
Да ли је његов говор у глобалу позитиван или негативан за свет, Европу и Србију? Може се рећи да нуди врло мало више могућности него што би нам понудио иједан говор Хилари Клинтон или Барака Обаме. Нуде нам се могућности да јасније саопштимо и аргументујемо своје националне интересе, те да отворено инсистирамо на томе да Трампова Америка више не подржава зло „радикалног исламског тероризма“ – које је, после паузе од неколико месеци, Трамп поново јасно именовао – кроз носиоце на Балкану, првенствено у Србији на Косову и у Босни и Херцеговини.[2]
“Уједињене нације нису место где бисте очекивали претње ратом. Па ипак је председник Трамп управо то учинио у свом првом обраћању Генералној скупштини”, наводи Њујорк тајмс у свом редакцијском коментару. “Излагање господина Трампа има одјеке чувене “осовине зла” председник Џорџа В. Буша, којом су демонизовани Иран, Северна Кореја и Ирак 2002. године. Њујорк тајмс наговештава да ће Трамп приморати Конгрес да не констатује то придржавање Ирана слову споразума, те да ће Америка, ако иступи из споразума, “разбеснети друге велике силе потписнице споразума – Француску, Британију, Немачку, Русију и Кину – а Ирану дати оправдање да настави нуклеарни програм у пуном опсегу… Зашто би господин Трамп то ризиковао у тренутку када је програм Северне Кореје даноноћна брига је мистерија”, закључује Њујорк тајмс.[3]
Осим што је Доналда Трампа описао као “новог Хитлера у међународној политици”, председник Венецуеле Николас Мадуро је оценио да “магнат мисли да је власник света”. “Он то показује својим сопственим поступцима у међународној политици, он се понаша као нови Хитлер”, рекао је Мадуро у уторак, према извештају новинске агенције ЕФЕ. Мадуро је казао да председник Сједињених Држава спроводи агресивну политику према народу Венецуеле са позиција “расне и империјалистичке супремације”, али да “нико никада неће застрашити Венецуелу”.[4]
Што се тиче региона Балкана, Трамп му није поклонио неку посебну пажњу у току излагања али постоји пуно индикатора који указују на то да је Балкан постао веома значајан за остваривање геостратешких интереса САД, првенствено преко ЕУ и САД. Ставити под контролу Балкан је од стратешког интереса првенствено САД и Велике Британије, у походу на Исток. Због тога се Србија налази под све већим притиском Запада и према тим притисцима се актуелна власт односи сервилно, често и недопустиво понизно трудећи се да испуни све што јој се намеће. То се најочигледније види кроз однос Србије према свом делу националне територије, свом духовном средишту Косову и Метохији и према Уставу Р. Србије. Запад, заједно са влашћу води бесомучну медијску кампању према народу Србије већ више година, да пристане на “болна решења и уступке” зарад “светле европске перспективе и будућности”.
Данашња српска политичка сцена је “збуњена” у најмању руку и не постоји елементарна сагласност око виталних стратешких интереса Србије. Актуелна власт не дозвољава разједињеној опозицији да суштински утиче на креирање стратешких одлука, а не дозвољава ни народу да се изјасни кроз одржавање референдума по најбитнијим националним вредностима и интересима, као што су укључивање у ЕУ, НАТО, питање статуса Косова и Метохије, Р. Српске и слично. На позорници је власт која контролише медије или утиче на уређивачку политику тих медија, који су у власништву страног капитала или домаћих тајкуна и криминалаца. Медијски спектар је затворен за руске медијске куће или за власништво и оснивање нових електронских и штампаних медија, пре свега телевизије са националном фреквенцијом.
“Невоља с тим управљачима из мрака је што они присутнима – који хипнотисано гледају у марионету – не желе добро. Бојим се да смо, ако се убрзо не тргнемо, сви у озбиљној опасности ‒ цело друштво, цео народ. Јер, као што се види, границе мрака су све ближе…“[5]
Народу се пласира једна слика преко владиних, провладиних и прозападних медија. Медији који нуде другачије информације немају велику покривеност а штампани медији имају мали тираж или су под утицајем страних центара моћи. Свака национална алтернатива или бунт се медијски сатанизује као и личности које воде такве покрете и странке. Очигледан пример таквог поступања и самовоље власника медија јесте однос јуловског тајкуна Жељка Митровића према свим партијама, покретима и појединцима са којима је у сукобу. За њега су медији чији је власник оруђе за дискредитовање свих оних који му нису по вољи.
Зато је просечан грађанин Србије данас у заблуди и није објективно информисан, првенствено о последицама неодговорне политике “еврпских интеграција по сваку цену” и решавања статуса Косова и Метохије, у складу са препорукама Запада, пре свега САД.
____________________________________________________________________________
[1] www.jutarnji glasnik.info
[2] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/neke-bitne-poruke-trampovog-govora-pred-generalnom-skupstinom-un/
[3] http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=356927&title
[4] http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=356927&title
[5] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/granice-mraka/
Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач
