У предвечерје избора: сумирање резултата “Бриселског процеса”

213

Уочи избора 3. новембра, можемо истаћи неколико међуетапних резултата.

Локални избори се одржавају на основу потписаног Бриселског споразума, који крши Устав Републике Србије и Резолуцију 1244 СБ УН. Према одредбама Бриселског споразума, избори се спроводе на основу и у складу са Уставом и законима “Косова”, чиме се јасно и недвосмислено отуђује цела територија Косова и Метохије из уставно-правног система Србије и формира се независност “Републике Косово”. Сама чињеница да је изборе расписао Председник “Републике Косово” (не Председник Скупштине Републике Србије, нити представници администрације међународне заједнице на Косову и Метохији) на основу закона о изборима “Косова”, говори нам да нема говора ни о каквој статусној неутралности избора. Током избора, сви геополитички непријатељи Србије – земље ЕУ и САД, које су током 78 дана бомбардовале земљу и које су активно, на свим нивоима (дипломатском, војном, политичком, економском) помагале промоцију државности “Републике Косово” – непрекидно позивају српско становништво у покрајини да изађе на локалне изборе. Излишно је истицати да није дошло до промене западног фактора у њиховом односу према Србији, ни по питању Космета, нити у целини. Немачки амбасадор је у више наврата изјављивао да на крају преговарачког процеса са ЕУ Србија мора да призна независност Косова. Поред тога, Запад активно захтева “промену свести Срба”. Није случајно потпредседник владе Србије Александар Вучић рекао “да му се леди крв у венама од помисли кроз шта треба да прође српски народ” – вероватно кроз примену система уступака који у корену подривају државност Србије и национални идентитет, скоро без могућности опоравка. Подсетимо да су победу на мајским изборима СНС и Томислав Николић успели извојевати управо захваљујући обећању да ће оштро променити политику у односу према Косову и Метохији, удаљити се од курса Бориса Тадића и учинити све што је могуће да се Космет врати у окриље Србије. Подршка В. Коштунице Томиславу Николићу која је била повезана са предизборним обећањима овог другог по питању Косова, управо је одиграла кључну улогу у победи садашње владајуће коалиције.

Српске власти тумаче смисао изласка на изборе у стварању Заједнице српских општина, која ће се основати као резултат избора и која ће бранити интересе српског становништва у покрајини. Заиста се у Бриселском споразуму предвиђа стварање Заједнице српских општина. Управо по Бриселском споразуму, а не по сагласности са Уставом Републике Србије. Уз то, по законодавству “Републике Косово”. При том, Заједница нема никаква извршна пуномоћја. Поставља се логично питање: Како уопште може Заједница српских општина одбранити интересе српског становништва? По “косовском” законодавству, одговор је јасан – Заједница српских општина не располаже никаквим инструментима за тако нешто.[1] На основу изложеног, може се закључити да Заједница српских општина представља декоративно-пропагандно покриће које треба да демонстрира “мултиетнички” карактер “Републике Косово”. Потпуно се игнорише и прећуткује чињеница да ће Заједница српских општина радити у границама независне косовске квазидржаве.

И на крају, најважнија ствар. Суштина избора није у формирању било какве Заједнице општина, апсолутно беспомоћне и са правног и са извршног аспекта. Суштина избора јесте – зацементирање ликвидације српских државних органа и институција на целокупној територији Косова и Метохије. Укључујући и север покрајине. На северу Космета већ су престали да функционишу полиција, правосуђе и Служба безбедности Републике Србије. Сва овлашћења српских органа власти прелазе у надлежност одговарајућих органа власти “Републике Косово” – косовске полиције, косовског правосуђа, косовских обавештајних служби. Већ сада су специјалне јединице Косовске полиције “Росу” присутне на територији северног Косова, о чему је раније “Росу” могла само да машта. На дан избора, на северу покрајине ће у својству очувања безбедности избора бити присутна Косовска полиција и њихова бројност ће у целини износити 5,5 хиљада људи. Међу особље Косовске полиције у огромном броју улазе борци ОВК или њихови “регрути”. Стратешки план развоја Косовске полиције за период од 2011-2015. године “у складу са обавезама које проистичу из Устава Републике Косова”, подразумева “контролу државне границе”[2](укључујући и север покрајине – А.Ф.). Срби у “Републици Косово” ће добити статус националне мањине. Да још једном истакнемо: по Бриселском споразуму се ликвидирају државне институције Републике Србије и уместо њих се формирају државни органи “Републике Косово”, која тиме завршава формирање своје државности са интеграцијом севера покрајине.

Постоји јасан пример који више него очигледно указује на судбину Срба на северу покрајине – то су Срби јужно од Ибра, који су принуђени да на неки начин учествују у систему власти “РК”. Они и даље живе у гету, у непрекидном страху за животе својих ближњих и за своју имовину, земљиште српских заједница се стално смањује – на њему “РК” започиње масовну градњу, на српским њивама ничу албанска викенд насеља. За Србе јужно од Ибра постоји само једна алтернатива – пуна асимилација у албанску заједницу.

Бриселски споразум јесте крупан, али никако једини уступак Београда Европској Унији и очекује се да ће његова примена довести до добијања тачног датума за почетак преговарачког процеса Србије са ЕУ, ради приступа Србије у њене редове. У Београду не само да игноришу вољу српског становништва, него је и сламају насилним методама. Заобилазећи српско законодавство, пре истека мандата су смењени челници српских општина и државних органа на северу покрајине, који су били нелојални режиму и противници Бриселског споразума. Како би се натерало српско становништво да изађе на изборе, користе се административни притисци, претње престанка финансирања од стране Републике Србије,  на северу покрајине преосталих српских институција.

Такође обраћам пажњу на чињенице које су произашле из претходног: локални избори се спроводе уз кршење основних права и воље српског становништва на северу Космета, које је донело одлуку да бојкотује изборе – овде се не предвиђа излазност већа од 5%.

Број уписаних албанских бирача (1,8 милиона људи) премашује број укупног албанског становништва у покрајини – о томе су се изјаснили посланици Бундестага. При том, представници владајуће немачке коалиције ЦДУ-ЦСУ јасно указују шта је суштина избора – “укидање српских органа власти на Косову”.[3] Већ су документоване бројне злоупотребе – пре свега противзаконита предаја личних података Приштини, без воље и знања српских бирача.

Према речима српског дипломате Ж. Јовановића, решење косметског проблема лежи искључиво у отварању новог преговарачког процеса под патронатом СБ УН, на основу Резолуције 1244 и искључиво на принципима и нормама међународног права. Коначно решење не може заобићи вољу српског народа на Косову и Метохији, посебно на северу покрајине. Додајемо да до тог тренутка косметски конфликт треба да буде замрзнут на неодређено време.

У супротном случају, биће то нешто без преседана у читавој светској историји – добровољна предаја једног дела своје територије који предаје једна држава у мирно време, у руке сепаратистичке девијантно-криминалистичке квазидржавне творевине, ради добијања датума за присаједињење некој међународној заједници.Ово су главни аспекти који су повезани са реализацијом кључне тачке Бриселског споразума, о спровођењу избора у локалној самоуправи. Нема никакве сумње да ће резултати локалних избора отворити нову етапу у историји Балканског полуострва.




[1]
 http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/zajednica-srpskih-opstina-je-prazna-ljustura-i-mamac-da-srbi-priznaju-tacijevu-drzavu

[2] KOSOVSKA POLICIA. STRATEŠKI RAZVOJNI PLAN 2011-2015// Ministarstvo Unutrašnjih Poslova

Republika Kosovo. http://www.kosovopolice.com/repository/docs/serbisht1.pdf

[3] http://fakti.org/serbian-point/okolo-gladac/poslanici-merkelove-tvrde-da-jahjaga-na-izbore-izvodi-vise-glasaca-nego-sto-ima-podanika

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.