На фону недавно откривених докумената повезаних са убиством председника САД Џ. Кенедија, треба истаћи и нову истрагу која је у току, по питању погибије Генералног секретара ОУН Д. Хамершељда. Узгред, уколико истрага смрти Хамершељда буде спроведена објективно, то такође мора довести до појашњења реалних околности убиства бившег премијера Демократске Републике Конго Патриса Лумумбе…
У оба случаја, за сада се не може говорити о томе да је истина постала јаснија. Имамо „десетине хиљада“ докумената у предмету Џ. Кенедија и поново није разјашњена слика његовог убиства. Документи са којих је скинута ознака тајности, дају могућност за више разнобојних описа самог убиства и његове истраге за неке филмове или академска истраживања, но, пажљиво заобилазе оне околности које су изазвале и настављају да изазивају питања. Истрага погибије Хамершељда такође за сада носи веома нејасан карактер, иако се овде појављују све нове и нове чињенице, које ће, највероватније, у коначном резултату такође преквалификовати „погибију“ на „убиство“.
Подсећамо да је Даг Хамаршељд био изабран за Генералног секретара ОУН 1953. године и да је заузимао ту дужност до тренутка своје погибије у септембру 1961. године. У ноћи између 17 и 18. септембра 1961. године шведски авион у ком се налазило 16 људи, међу њима и Генерални секретар ОУН Д. Хамершељд, разбио се око северно-родезијског града Ндола (данас Замбија). Сви који су се налазили у авиону су погинули. У априлу 1962. године комисија ОУН за истрагу дошла је до закључка да не може да одреди узрок рушења авиона. Више од 50 година то је био званичан закључак и није се дозвољавало противљење. Но, 2014. године је тадашњи Генерални секретар ОУН Бан Ки Мун под притиском одређених сила био принуђен да обнови истрагу. За то су постојали потпуно објективни разлози: чак и старе чињенице, прикупљене још током 1961-1962. године, биле би довољно да се донео закључак о томе да је Хамершељд био убијен.[1] Међутим, „друге објективне околности нису давале могућност да се спроведе објективна истрага. Међу таквим околностима треба истаћи саму мисију Хамершељда у Африци – она није била миротворачка, ма колико то покушавали представити тако. Хамершељд је био организатор грубог мешања у унутрашње послове Демократске Републике Конго и његова кривица за убиство Патриса Лумумбе је добро позната.
Нова комисија за истрагу поново је размотрила предмет узимајући у обзир нове документе, међутим, дошла је до закључка да нема никаквих основа да се сумња у закључке истраге 1961-1962. године. Овај закључак је у очигледној противуречности не само са тим новим чињеницама које су биле познате јавности, него чак и са тим чињеницама које комисија помиње у свом сопственом извештају. Тако, на пример, постојање метака у телу погинулих у авиону објашњава се само са „неопходношћу разјашњења питања о могућности да пожар испровоцира детонације бојеве муниције“. Стиче се утисак да комисија или не жели, или не може да спроведе стварно, објективно истраживање.
И ето, са ступањем на дужност новог Генералног секретара ОУН Антонија Гутериша, ситуација почиње да се мења. Нови генерални секретар је назначио „Угледног делатника“ (то је постао Мохамед Чанде Усман) за спровођење даље истраге. И ево, тек што је објављен његов извештај. У извештају се доноси низ закључака:
- „Скоро је неоспорно утврђено“ да Даг Хамершљд и чланови његове пратеће групе, нису умрли после приземљења и да узрок смрти (природно, која је ускоро наступила) свих путника нису биле трауме које су настале после пада авиона.
- Верзија о томе да је узрок пада авиона постао спољни напад или претња, веома је убедљива. Могуће да је авион генералног секретара ОУН Хамершељда „подвргнут гађању или другом активном утицају од стране једног или неколико других авиона“.
Треба обратити пажњу на то да је Угледни делатник добио од Британије, САД, органа ОУН-а и приватних лица „нову информацију, по којој су родезијске и британске власти 1961. године пресреле саопштење ОУН у Конго. При томе сам ја први од САД добио потврду тога, да су судбоносне ноћи у Ндоли (Замбија) и у њеној близини биле присутне америчке војне снаге и средства, у том смислу од једног до три авиона „Дакота“. Ти авиони су били снабдевени напредном апаратуром за везе, која им је омогућавала да пресретну и добију саопштења у великом радијусу, све до међуконтиненталног. Мени је такође било пријатно добити од Уједињеног Краљевства и САД информацију, која, како се представља, … званично указује на то, да су у тренутку који нас интересује у Конгу и у његовој близини били присутни агенти и њихов обавештајни и одбрамбени ресор“.
Међутим, треба још пажљивије погледати на присуство на аеродрому у Ндоли најамника специјалних служби Јужно-афричке републике (ЈАР). Расистички режим у ЈАР је био незадовољан мисијом Хамершељда. И веома је чудно што је истражна комисија сматрала ову чињеницу као „просту случајност“. А расистички режим ЈАР је добро познат по убиствима шефова држава и то не само суседних (организација катастрофе авиона председника Мозамбика Самори Машела), него и веома далеких (постоје сведочанства о томе да је други шведски крупни политички делатник – премијер Улоф Палме – био убијен управо од стране јужноафричких специјалних служби).[2]
Угледни делатник је „истакао постојећу могућност тога да је хаварија постала случајност, која је била изазвана грешком пилота без спољњег мешања и истинитост тога да је своју улогу у хаварији имао и људски фактор, у том смислу и умор“. На крају, Угледни делатник у овом тренутку не сматра могућим да се установи да ли међу узроцима авио-катастрофе фигурира и диверзија. На фону веома опширних нових чињеница[3], то је пре покушај да се изгледа објективан и што је најважније – опрезан. Хамершељд није погинуо као приватно лице, него као учесник прљавог рата који су покренуле глобалне власти и поједине државе против Демократске Републике Конго и независности Африке. И саме државе, највероватније, сматрају да је сврсисходније не разоткривати кухињу светске политике, „утврдивши“ на крају крајева, да су „пилоти једноставно били уморни“…
_________________________________________________________________________________
[1] Возможно, что попыток убийства было даже две: первая – путём взрыва самолёта, вторая – уже на земле, после падения самолёта.
[2] О южноафриканском следе убийства премьер-министра Швеции см.: http://www.nytimes.com/1996/09/29/weekinreview/did-apartheid-s-police-murder-sweden-s-prime-minister.
[3] Подробнее доклад Видного деятеля см.: «Письмо Видного деятеля … на имя Генерального секретаря ООН» // Документ ООН: A/71/1042
