Украјина и Закавказје – два крака једних клијешта

587

Авиони јорданског ратног ваздухопловства придружили су се америчким у бомбардовању Исламске државе (Исламска држава Ирака и Леванта – ИДИЛ), али из вијести до којих на интернету пажљивом потрагом ипак можете доћи, стиче се утисак да је бомбардовање неефикасно, могло би се рећи пажљиво, и да највише страдају шитски цивили у Сирији. Војне снаге које су формирале калифат на простору Сирије и Ирака припремане су и наоружане од западних ментора са задатком да се обрачунају са Асадовом владом, како би се свргавањем Асада уједно елиминисало руско присуство на Медитерану, односно како би Руси били потиснути из базе у Тартусу.

Иако ИДИЛ подсјећа на Франкештајна, који се отео контроли својим творцима, свргавање Асада (читај: протјеривање Руса) и даље је један од приоритета ове квази државе, која примјерима несвакидашње бруталности у исламском свијету компромитује идеју калифата. Сасвим другачији приступ има предсједник Турске Ердоган, који се залаже за модеран концепт калифата у виду савеза исламских држава по узору на ЕУ. Шта ће се десити, ако се ИДИЛ озбиљније усмјери према Асаду и успије у свом настојању? На којем простору ће се ИДИЛ ширити, гдје ће настојати да пренесе терористичке и борбене операције, одакле још треба протјерати Русе? До одговора није тешко доћи, ако имамо у виду гдје и коме Руси сметају.

Стога је изјава америчког сенатора Криса Марфија да ће Сједињене Државе „учинити све да избаце Русију са Балкана“ и исказано задовољство због чињенице да је “под снажним утицајем Вашингтона пропао пројекат Јужни ток“, полазна чињеница у одговору на постављено питање. Марфи је, гостујући у њемачком Фонду “Маршал”, потврдио да су САД прешле у напад на Русију готово на свим подручјима. Марфи је, као сенатор Демократске странке, обишао више балканских земаља, а своју политичку инспекцију окрунио је изјавом да је задовољан што земље Балкана одбијају руске понуде јер желе у ЕУ и НАТО. Као позитиван примјер навео је Црну Гору, којој су Руси, како тврди, понудили уговор о војно-поморској бази вриједан неколико милијарди, али је Подгорица, упркос економским проблемима, одбила понуду, јер жели бити дио ЕУ и НАТО-а.[1] Исказано задовољство сенатор Марфи је окончао упозорењем: “Желим да сви схвате: Русија неће ‘испарити’ – она ће наставити да врши притисак и сондира ситуацију на Блакану.”

Да Русија нема намјеру да испари с Балкана видјело се већ из реакције Руске амбасаде у Подгорици која је Марфијеву изјаву оцијенила као провокативну, али иступ сенатора Марфија треба схватити као децидан амерички став да Русија на Балкану не смије бити присутна ни у политичком, ни у војном ни у економском смислу. У функцији антируског дисциплиновања балканских земаља биће УЧК, паравојска Косова, која се, ако  буде потребно, може очекивати у западној Македонији, на југу Србије, у граничном појасу са Грчком и са Црном Гором. Ударне групе ИДИЛ-а могу се појавити у БиХ, у циљу политичког повијања Републике Српске, али се ИДИЛ може очекивати и шире, у региону, зависно од прилика и потреба. Након потчињавања Балкана оштрица ИДИЛ-а усмериће се ка главном циљу, Закавказју[2]. ИДИЛ је формиран како би се Руси протјерали с Медитерана, потом с Балкана, а на крају са Закавказја, односно, из саме Русије.

Да је Русија свјесна пријетње која допире из Исламске државе свједочи и приједлог резолуције који је недавно представила Савјету безбједности УН. Циљ предложене резолуције, која се тренутно налази у фази разматрања, је да спријечи финансирање ИДИЛ-а, који је означен као „радикалан покрет Исламска држава“[3]. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров позвао је још 2.09.2014. године међународну заједницу „да се удружи пред опасношћу од међународног тероризма и да се против њега бори досљедно, без двоструких стандарда“. Он је уједно назвао бесперспективном позицију Запада који помаже Ираку у борби против терориста Исламске државе, али се мири са њима у Сирији, јер они тамо ратују против владе Башара Асада.[4] Претходно су припадници ИДИЛ-а објавили видео-обраћање у коме најављују да ће заратити против Русије у Чеченији и на читавом Северном Кавказу, на што је предсједник Чеченије Рамзан Кадиров узвратио ријечима да је спреман да „заврне шију сваком непријатељу, и то у његовој сопственој јазбини“.[5]

Други крак клијешта којима настоје да ломе Русију назире се у изјавама појединих званичника балтичких земаља. На примјер, естонски предсједник Томас Хендрик Илвес упоредио је “инертност и нереаговање Запада на потезе Русије” са ситуацијом из 1938. године, када су Европа и САД “остале нијеме на Хитлерово окупирање дијелова територије Чехословачке“. „Путинове изјаве којима провоцира балтичке државе, затим Казахстан, јасна су индикација да његови циљеви превазилазе Украјину. Ако га не зауставимо тамо, можда ћемо сутра имати проблем с њим у Естонији. Не кажем да ће се то десити, али он нам је дао довољно разлога да се бојимо да то може да се догоди. Највећи изазов националне сигурности свих демократских земаља на свијету је да зауставе Кремљ.“[6] Наведену изјаву предсједника Естоније пратила је изјава бившег шефа НАТО-а Андерса Фог Расмусена по којој „Владимир Путин има опасне амбиције и изван Украјине и жели да тестира одлучност Запада у балтичким државама“. Расмусен је за британски Дејли телеграф  нагласио: „Путин жели да Русији врати њену некадашњу позицију велике силе. Постоји велика вероватноћа да ће Путин интервенисати на Балтику, како би тестирао члан 5 Повеље НАТО-а“, алудирајући на члан који се односи на солидарност међу чланицама Алијансе.[7]

Бивши италијански премијер Марио Монти рекао је телевизији LA7 да САД и низ европских држава „распаљују рат на територији Европе“. Нагласио је да САД манипулишу европским земљама, а да NATO користе као „инструмент за заштиту својих међународних интереса“. У истој емисији је учествовао и генерал Фабио Мини који је такође оценио да Американци провоцирају рат између „старе“ и „нове“ Европе у коју је укључио Пољску, Литванију, Естонију и Летонију.[8] И изјаве лидера неколико других еропских политичких партија, као што је изјава Марин ле Пен, предсједнице француске странке „Национални фронт“, по којој се Европа „гура у рат са Русијом“, указују да би Кијеву у помоћ могле да прискоче снаге Пољске и балтичких земаља, првенствено Естоније. Поприште би била Украјина, унесрећена земља којој нико не жели да обезбиједи 200 милијарди долара, колико јој је потребно да би опстала, а нико је не жели ни у ЕУ ни у НАТО. Украјини је намијењена искључиво улога ратишта.

[1] Српска новинска агенција (СРНА) 09-Feb-2015 11:28:17 Balkan – SAD – strategija

[2] Закавказје или Јужни Кавказ је геополитички субрегион у оквиру Кавкаског региона, на граници између источне Европе и југозападне Азије. Обухвата подручје некадашњег Совјетског Савеза јужно од највиших врхова Великог Кавказа. Простире се између Црног мора на западу и Каспијског језера на истоку, односно Руске федерације на северу, Ирана на југу и Турске на југозападу. У политичком погледу у овом региону битишу три међународно признате независне републике (Азербејџан, Грузија и Јерменија), две самопроглашене и делимично признате републике отцепљене од Грузије (Абхазија и Јужна Осетија) и једна де факто независна република отцепљена од Азербејџана, али без међународног признања (Нагорно-Карабах). У српски језик име овог региона је дошло из руског језика и потиче од речи Закавка́зье која означава подручје иза Кавказа. У међународним куговима област се још назива и Јужни Кавказ или Транскавказ. http://sr.wikipedia.org/sr/

[3] http://ruskarec.ru/politics/2015/02/09/ruski_napad_na_finansije_islamske_drzave_37345.html

[4] http://ruskarec.ru/politics/2014/09/07/rusija_poziva_na_ujedinjenje_u_borbi_protiv_dzihadista_33391.html

[5] Георгиј Мирски, главни научни сарадник Института за међународну економију и међународне односе Руске академије наука, изјавио је у интервјуу за „Руску реч“ да „Исламска држава“ представља „смртну опасност“ у поређењу са којом све остале супротности, па и оне везане за Украјину, треба да буду потиснуте у други план. Исто.

[6] http://www.avaz.ba/clanak/163110/estonski-predsjednik-izjednacava-putina-sa-hitlerom

[7] http://www.pravda.rs/2015/02/06/rasmunsen-rusija-ce-napasti-balticke-zemlje/

[8] http://fakti.org/globotpor/monti-amerikanci-i-niz-evropskih-drzava-raspaljuju-rat-na-teritoriji-evrope