УНИШТЕЊЕ „НЕУНИШТИВЕ СЛОБОДЕ“

254

 

Председник Авганистана Хамид Карзај је средином јануара посетио Вашингтон. Циљ његове посете је био да се продискутује о плановима извођења основног дела јединица ISAF из Авганистана још у току ове године. Преостали делови оружаних снага коалиције би требало да буду изведени у току следеће. Међутим, очигледно је да се планови администрације САД све више разилазе  са представама Х.Карзаја о перспективама Авганистана после одласка окупационих снага.

Барак Обама је објавио да има намеру да на пролећепреда властима у Кабулу одговорност за одржавање безбедности у Авганистану. Америчке снаге ће у најскорије време прекинути патролирање у областима које су им поверене и почеће да се убрзано евакуишу, а на њихово место ће доћи јединице авганистанске армије (АНА). То је озбиљна промена плана који је предвиђао да се наведене функције Авганистанцима предају по етапама и требало је да се заврше крајем ове године. Сада су рокови скраћени.  Обама објашњава да је разлог за промену плана то, што „Авганистанци брзо напредују и већ на пролеће могу да обезбеде безбедност територије са 90%“. То значи да САД „перу руке“ и да тежња да се оде са тог простора надјачава  одговорност за судбину режима који су сами направили. У суштини, Вашингтон оставља Х.Карзаја  очи у очи са талибанима.

Авганистанском председнику приликом састанка у Вашингтону није остало ништа друго до да млитаво повлађује свом саговорнику. Карзај зна какав је у ствари „прогрес“ авганистанске армије. Наравно да то зна и Обама коме је требало да у децембру 2012. буде дата  Пентагонова процена бојеве  готовости АНА. Према тој процени само је једна од 23 бригаде авганистанске армије спремна да уђе у сукоб са талибанима. Осталих двадесет две ће се разбежати, и делимично прећи на страну противника. Међутим, председник САД то не може да призна, јер би то одговарало признању пораза читаве 12-годишње авантуре којој је дат назив „Неуништива слобода“.

Одлука  Б.Обаме да убрзано изведе војне јединице је супротна мишљењу генерала Џона Алена који је до скора командовао америчким снагама  у Авганистану. Генерал је намеравао да за период  летњег активирања талибана сачува значајан део војске. Остала војна лица такође сматрају да ће САД много изгубити уколико тако нагло смање своје војно присуство. Водећи сарадник Института за проучавање рата Џејмс Дубик, бивши генерал армије САД, каже да је редукција америчких јединица повезана са великим ризиком:

 „Неће бити довољно јединица за борбу против Хаканијевих мрежа на истоку. Авганистанске јединице без савезничке НАТО – подршке из ваздуха, логистике и медицинске помоћи ће брзо предати позиције“.

Хамид Карзај, опет, покушава да Американце уплаши тиме, што ће изгубити изборе 2014.г. „Кроз годину и нешто више ја ћу бити бивши председник“ – изјавио је Карзај у говору на Џорџтаунском универзитету.  При том ни Карзај, ни Американци неће да говоре истину. А истина је да становништво осећа као марионетски „демократски“  режим Кабула. Влада Х.Карзаја и народ Авганистана живе у паралелним световима. Режим се држи захваљујући америчким бајонетима и америчким парама. Представници авганистанских власти или тајно сарађују са вођама племена, или их сматрају за „ђаволове слуге“, а талибани су – своји, зато што су они „слуге Алаха“.

Сједињеним Државама није било довољно скоро 12 година окупације да ставе под контролу читаву територију Авганистана. Авганистанска влада може са сигурношћу да каже да контролише једино Кабул. У провинцијама влада или има непоуздане савезнике, или непријатељска племена. На пример, у тако битним провинцијама, какве су Кандагар и Хелманд, Карзај контролише највише 15% територије, мада је у њима стационирано 170 хиљада снага АНА. Зато  се талибани тамо осећају као код куће. А  на северу земље Талибан јача захваљујући групацијама из Централне Азије, најпре из Узбекистана.

Американцима се жури да оду и зато што јача непријатељство између војске  АНА и ISAF. Оружани напади авганистанских војника и официра на окупаторе постају редовна појава.

Рекло би се да предстојећи одлазак војске западне коалиције треба са умири народ, али се дешава нешто сасвим супротно. Антиамеричко расположење у Авганистану јача. О томе говоре и масовне демонстрације у знак протеста против исмевања Курана од Американаца и дрски напади талибана-самоубица  на државне установе. Управо су у време боравка Х.Карзаја у Вашингтону талибани напали Министарство транспорта у Кабулу и повели праву битку.  Два дана пре тога је шест бораца-самоубица напало штаб авганистанске обавештајне службе у центру Кабула.

Као очајнички акти изгледају бомбардовања цивилних објеката авионима снага коалиције. Пре неколико дана авијација је разрушила џамију у време службе, убивши при том 15 људи.

Неки међународни посматрачи изражавају наду да без обзира на смањење броја, снаге коалиције могу под контролом да задрже ситуацију у Авганистану до председничких избора у априлу следеће године. Међутим,  питање је – по коју цену. Званични представник владе Фазил Ахмад Манави је објавио да талибани и чланови других  оружаних група могу да за председничке изборе истакну кандидатуре својих представника. „Спремни смо да оружаној опозицији понудимо учествовање на изборима. Они могу да постану и кандидати, и обични бирачи“ – објаснио је Манави и додао да „ту неће бити никакве дискриминације“. 

Пре су талибани одбијали да учествују на било каквим изборима у  Авганистану, сматрајући да су они као по закону непоштени и неправедни. Они чак не скривају ни намеру да поново преузму власт у земљи када из ње оду стране снаге. Како би о свему добро размислио и ипак одлучио да учествује на изборима Талибан има времена до октобра ове године. Тог дана се завршава регистровање кандидата за председника земље.

А у ствари ће много да зависи од процеса  извођења окупатора из земље у току ове године. Талибани не журе да се са САД договоре о мирном прелазном периоду. Шта више, још у марту прошле године они су прекинули преговоре под изговором да се „позиција Американаца стално мења“ и не престају да јачају терористичку активност. Расте и број терористичких аката, као и напада на војне објекте ISAF. При том, ако коалиција НАТО снага губи годишње између 700 и 900 људи, међу становницима је много више жртава. Према подацима Мисије ОУН у Авганистану (Unama), 2009.године је погинуло 2412 људи, 2010. – 2709, 2011. – 3021, а 2012.  се број изгинулих попео за 20% и претпоставља се да ће износити око 3,5 хиљаде људи.

Амерички војни експерти говоре да талибани у одредима који активно делују имају само 20 хиљада бораца. Можда то и није тако много, али је и 20 хиљада бораца, прекаљених у дугом  рату, сасвим  довољно да се радикално измени ситуација у земљи. А то ће се урадити било преко избора, било оружаним насиљем – то и није тако важно. У сваком случају – ти људи се спремају да једном заувек заврше авантуру која се зове „Неуништива слобода“…