Унутрашњи дијалог о Косову и Метохији председника Србије и прозападних невладиних организација

113

Дуго по медијима најављиван разговор председника Р. Србије са тзв. невладиним сектором десио се 31. марта 2018. године. Веома је спорно ко је и на који начин припремао овај скуп јер су искључиво учествовале прозападне невладине организације које имају исте донаторе, деле исти систем вредности и међусобно сарађују у реализацији пројеката који су у функцији подршке интереса водећих држава чланица НАТО и ЕУ. Такав пропуст ничим се не може правдати и сигурно је да није случајан. Некоме је требао привид да је невладин сектор јединствен по питању решавања статуса Косова и Метохије. Присутне су само незнатне разлике око тога да ли “треба признати лажну државу Косово” или “не супротстављати се учлањењу Косова у међународне организације па и у УН”. Дискусије учесника и приказ организација промовисан је у западним медијима и провладиним медијима у Србији.

Ниједна од самосаталних, неутралних, националних или проруских невладиних организација није била позвана. Утолико је таква режија “једноумља” предлога прозападних невладиних организација срамна и недопустива. То је истина коју народ треба да зна. Неки лоши ђаци посташе експерти западних невладиних организација које надзиру власт и нуде им “квалитетна решења” и експертске савете за “укључивање у ЕУ по сваку цену”.

Мишљење других невладиних организација као да за власт није ни битно. Није им омогућено да искажу своје ставове на медијима са националном покривеношћу, док се истовремено прозападним невладиним организацијама обезбеђује простор да скоро свакодневно гостују на провладиним и западним медијима са националном покривеношћу у Р. Србији, у ударним временским терминима.

Такво оркестрирано деловање прозападних невладиних организација испада да је подржано од власти у Србији, те да друге невладине организације које не подржавају западну мантру и режирану причу не могу ни да присуствују дијалогу са председником Србије, чак ни оне невладине организације које су одржале скупове о Косову и Метохији и о томе објавили зборнике и саопштења за јавност. Некоме њихови ставови и закључци не одговарају па су вероватно и непожељне да се појаве на тако диригованим и усмереним скуповима.

Зашто САД, НАТО и ЕУ желе да се што пре формализује независност лажне државе Косово?

Простор Косова и Метохије првенствено трајно треба САД и Великој Британији да контролишу све процесе на југоистоку Европе. НАТО намерава одмах након доношења “обавезујућег споразума” да формира војску лажне државе Косово и да на тај начин заувек формализује окупацију Косова и Метохије. Због тога ако не буде компромиса у преговорима, Србија никада не треба прихватати тзв. обавезујући споразум, који ће Западу послужити за формализацију независности и пријем лажне државе у УН. На тај начин НАТО планира довести тзв. војску Косова на административну линију, односно на границу са Србијом. Такво стање би се даље користило за дестабилизацију Србије у Рашкој области (Санџаку) и на простору Прешева, а све у функцији присиљавања Србије да се укључи у НАТО и у потпуности дистанцира од Русије.

Зато тзв. обавезујући споразум о нормализацији односа не треба потписивати ако не буде прецизан у одговорима на питања:

– Где су границе Србије?

– Је ли тај споразум између државе Србије и своје Аутономне покрајине Косово и Метохија или лажне државе Косово?

Изгледа да свако заговарање недељивости и неповредивости граница лажне државе Косово јесте пут у понижење Србије и пут у отимање целог Космета и потпуни пораз, који је увод у нове поделе и разбијање Србије. Несхватљиво је зашто Србија није покретала питање промене својих граница, које су спроводиле Црна Гора, Албанија и БЈР Македонија са лажном државом Косово?

Уколико заиста власти Србије одлуче да се потпише тај тзв. свеобухватни обавезујући споразум о нормализацији односа, којим ће се обавезати да се неће противити уласку тзв. Косова у друге међународне инсистуције и организације, то неће довести до “вечитог мира нити светле европске перспективе”, напротив то би био почетак нових страдања српског народа.

Предаја духовних, културних и природних богастава била би ненадокнадив губитак. Нико нема право да неповратно преда Космет албанском народу који има своју матичну државу. На простору Косова и Метохије налази се око 60 одсто свих природних богатстава Србије. Србија је катастарски власник над око 58 одсто земљишта, а природни ресурси се цене на око 87 милијарди долара.

Гледајући само материјалну страну, да ли то Србија треба да преда Косово и Метохију за некакву ЕУ…?

Косово није само народ који живи на њему и који је дошао махом из Албаније у прошлом веку и потискивао и прогонио Србе. Прихватити такозвану реалност на Косову и Метохији данас значи прихватити резултате етничког чишћења српског народа! То је злочин који српска власт не сме да прихвати и да у томе саучествује. Косово је српска историја, цркве, манастири, прогнани и гробља предака. Зато Косово и Метохија нису на продају нити за предају.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је, на крају прве сесије састанка Националног конвента о ЕУ, у оквиру унутрашњег дијалога о Косову, да је заједнички именитељ свих који су излагали да Србија треба да се сагласи са независношћу Косова, али да је формално не призна. Све те организације које припадају тзв. Националном конвенту о ЕУ јесу засноване на истом систему вредности који не подржава народ Србије. У већини су то анационалне и глобалистичке невладине организације, чија се делатност програмски усаглашава и координира са донаторима и финансијерима водећих сила Запада. За њихов рад се донирају велика финансијска средства са Запада, тако да су у стању да ангажују многе научне и образовне институције и појединце у Србији и региону и да кроз медијску пропаганду утичу на креирање јавног мњења.

Оно што је заједнички именитељ готово свих људи који су излагали на овом скупу јесте да се Србија сагласи са “независношћу Косова”, да се формално не призна, уз успостављање “Заједнице српских општина плус”. Тиме би се “…обезбедила будућност Србије у Европској унији”. Неки су истицали да и формално треба признати “Косово као независну државу”. Јасно се види да су те невладине организације образлагале и оправдавале амерички предлог, који је недавно презентован власти Србије. Рад Националног конвента о ЕУ највише помажу Британија, Немачка, САД и скандинавске државе. Лицемерно је и јадно када Србију убеђује Велика Британија како треба да уђе у ЕУ и по цену предаје Косова и Метохије. Управо та Велика Британија која напушта ЕУ. Несхватљиво је да то власт у Србији не препознаје и не цени на прави начин.

Немачка је заинтересована да има још једну полувазалну државу, па и читав тзв. западни Балкан, како би спречила утицај Русије и Кине. То је та Немачка коју често непримерено велича и сам председник Србије Александар Вучић, држећи придике Србима, као народу како су “Немци и Ангела Меркел за пример”. “Немци данас живе и без Кенингсберга и без Прага… Немци су једно а ми Срби смо далеко од Немаца …” Ова изјава јесте у функцији медијске кампање и пропаганде за предају и издају Косова и Метохије. За српски народ Немци су вредан, дисциплинован али и злочиначки народ који је Србима нанео огромне и ненадокнадиве последице у оба светска рата и у ратовима деведесетих година, на простору бивше СФРЈ. Нико тако осветнички и по сваку цену није подржавао разбијање Југославије као та нова уједињена Немачка. Немачка данас окупацију малих народа и држава спроводи економски а не са оружјем и само је у томе разлика.

Срби никада неће дати Косово и Метохију за лажну светлу будућност у ЕУ.

Историјска истина и реалност не помаже српским политичарима да доносе мудре стратешке одлуке, него бесомучно хвале српске џелате из прошлости и покушавају да ЕУ прикажу као једини избор, “питање живота и смрти”. Народ Србије се никада није изјаснио да ли жели да иде у такву ЕУ, која личи на полуокупирану Европу или “проширену Немачку”.

 

Организације које подржавају рад Националног конвента Србије о ЕУ

Ради појединих политичара и истине, Праг је основан у IX веку по доласку Словена на простор данашње Чешке, тачније око 880. године оснивањем Прашког града. Убрзо је град постао седиште њених краљева из лозе Пшемисловића, од којих ће неки достићи царски положај у Римском царству. Праг је у неким периодима био престоница целог Римског царства. Праг је био немачки само када су га Немци окупирали, у различитим периодима, у деветнаестом и двадесетом веку. Поредити наш однос према Косову и Метохији и Немачки према Прагу и Калињинграду је недопустиво, нетачно и историјски неутемељено. Нажалост, данас политичари манипулишу са свачим па и са историјским чињеницама. У одговорним и озбиљним државама саветник који је припремао говор и тезе председнику Србије о Прагу, Калининграду и Немцима, извинио би се јавности и поднео оставку.

“Будућност целе Србије зависи од тога шта ћемо да урадимо у наредних пола године, годину, две…”, рекао председник Србије. “Ово није питање само за наш народ на Косову, већ за целу Србију”, рекао је председник Александар Вућић. Шта год да урадимо – кајаћемо се, наставио је Вучић, додајући да очекује да Запад разуме да Србија не може да се у свему сложи са онима који су признали независност Косова, већ да мора да буде “поштована, а не понижена”. Он се сложио са оценом да су људи важнији од територија, али је напоменуо да то изгледа важи једино за Србе. “Другима је важна само територија, и Европској унији и Америци”, рекао је Вучић.

У томе заиста нема ништа чудно. Сваки озбиљан народ је одговоран пред потомством и не дозвољава у миру да преда најважнији део националне територије. То могу само скоројевићи, вазали, недозрели и немоћни народи.

Прозападне невладине организације су приказане као “цивилни сектор” у Србији, што није тачно и што се циљно медијски злоупотребљава. То је део невладиних организација које су под пуном контролом држава које их финансирају. На сајту Националног конвента о ЕУ неки од донатора су наведени.[1]

Представници Националног конвента о ЕУ, који окупља преко “..700 организација цивилног друштва”, успротивили су се одржавању стања замрзнутог конфликта на Косову. Решење се мора наћи, како би, поред осталог, Србији био отворен пут ка ЕУ, поручили су они. То је у суштини рекла Америка и водеће чланице НАТО пакта. Наведени број организација није тачан и наведен је више у функцији инпресионирања саговорника владиног сектора са Националним конвентом о ЕУ.

Изнети су суштински слични предлози који су вредносно подударни и заснивају се на истим поставкама и подржавају интересе Запада кроз отцепљење Косова и Метохије. На врху пирамиде тог прозападног невладиног сектора, који је организован у Национални конвент о ЕУ, јесте Београдски фонд за политичку изузетност. Председница те НВО, Соња Лихт, изјавила да је основно и најважније да је коначно покренут разговор српског друштва и Србије као целине према Косову и да тај дијалог треба наставити, као увод у дијалог два друштва. “У нашим рукама је много тога, много више него што мислимо и треба искористити овај тренутак”, нагласила је Лихт.

Споразум о нормализацији односа са Приштином и наставак дијалога значајни су, не само за заштиту државних интереса, већ и за стварање идентитета, који је стуб за изградњу заједнице, сматра Душан Миленковић из Центра за друштвени дијалог и регионалне иницијативе. Он је истакао да Заједница српских општина (ЗСО) мора да буде формирана тако да омогући опстанак Срба, да мора да има извршну надлежност, која се у Приштини оспорава, као и континуирано финансирање од стране Београда, све док приватни сектор не ојача довољно. “Тако оснажена заједница може бити основа за дугорочни опстанак Срба на КиМ”, сматра Миленковић. Кроз овакве ставове “о нормализацији односа са Приштином”, замагљује се намерно противуставно деловање, промена граница, нарушавање суверенитета Србије. Формална брига за опстанак Срба на Космету претворила би се у њихов убрзан тихи егзодус. Србе на Косову и Метохији држи још нада да су део Р. Србије и да ће тако остати.

Иван Ђурић из Иницијативе младих за људска права истакао је да у решавању косовског конфликта треба узети у обзир шта је био узрок једностраног проглашења независности Косова. “Србији није отето Косово ратом, већ тиме како је третирала Косово. Да бисмо живели у миру морамо осветлити најмрачније стране прошлости и извинити се“, поручио је он указујући да су Албанци деценијама дискриминисани.

Шта рећи на оваке бестијалне лажи које слуша председник Србије, које су неутемељене и које се ретко више чују и у Приштини. Њима се замагљује читав један век прогона и страдања српског народа, где је укупно прогнано око 350.000 људи од Другог светског рата до данас са простора Косова и Метохије. Са својим потомством, да није било насиља и погрома, данас би на Космету било приближно још 500.000 Срба. Иван Ђурић ни једном речју не помиње нити види проблем страдања српског и неалбанског народа читав прошли век, а и дуже. Та похлепа за новцем и медијска пропаганда западних лажи нема граница.

И Изабела Кисић из Хелсиншког одбора за људска права сматра да без сагледавања природе косовског проблема и његове историје нема ни реалног, ни одрживог решења, у чему се види посебност тог случаја. По њеној оцени немогућа је подела Косова, као и повратак на старо, док управо ЕУ нуди оквир за сарадњу. Такође, питање Косова не може се поредити са Републиком Српском. “Србији је у интересу да Косово уђе у ЕУ и УН”, рекла је Кисић.

Јасно се види из чије “кухиње” су ове речи које образлажу потребу дуплих стандарда и права лажне државе Косово и Р. Српске. На сцени су монструозне и неутемељене лажи.

Александар Симурдић из Европског покрета Нови Сад рекао је да треба разговарати и тражити компромис, али оценио и да је сам дијалог компромис. Политика вођена у региону у последње три деценије учврстила је уверење цивилног друштва у неопхподност дијалога, а цивилно друштво је спремно да у процесу помогне.

Како је рекла Соња Стојановић из Београдског центра за безбедносне политике, оружани сукоб и решавање косовског проблема употребом безбедносних снага не доводе до одрживог решења.

Оно што је забрињавајуће, тврди госпођа Стојановић, јесте што су сва истраживања до сада показала да се Срби на северу Косова и Метохије више плаше мафијашких српских структура, него албанских комшија.[2]

И овај став јасно жели да инсинуира да тамо где су Срби у већини, где нема пуну власт Приштина, тамо је криминал и безакоње. Закључак се сам нуди да треба јачати лажну државу Косово и помоћи јој да загосподари северним делом Косова и Метохије.

Радни тим Националног конвента о ЕУ јасно је прецизирао смисао и суштину тзв. преговора Београда и Приштине, а то је:Решење за мир у региону и несметан пут Србије ка ЕУ“. Нигде се не помиње очување суверенитета и територијалне целокупности Р. Србије.

Радна група Националног конвента о ЕУ за Поглавље 35 предочила је Вучићу да очекује такво решење за Косово и Метохију које ће очувати мир и безбедност у региону и несметан пут Србије ка ЕУ, а то значи у суштини признање лажне државе Косово.

Када је реч о миру у региону и безбедности грађана, Радна група наглашава да свако заоштравање односа доводи до нових тензија, које не иду у прилог решавању косовског питања, отежавају живот Србима на Косову и доводе до нових подела у друштву.

Предлог решења, како додаје, треба тражити у складу са међународним контекстом, на бази реалних користи и трошкова за грађане Србије, у сарадњи са међународном заједницом, пре свега са ЕУ, и у компромису са институцијама на Косову.

Одустајање од преговора и примене већ договорених споразума представља велику “… опасност по читав процес нормализације односа и доводи до јачања неповерења у искрене намере две владе” да обезбеде нормалан живот и просперитет грађанима, наводи се у ставовима Радне групе.

Потребно је наставити са унутрашњим дијалогом и након јавног представљање Платформе о решењу косовског питања, у форми која омогућава отворени и конструктивни дијалог између представника власти, опозиције, организација цивилног друштва и других заинтересованих страна, јер је то једини начин да се постигне друштвени консензус, обезбеди примена и осигура одрживост предложеног решења”, наводи Радна група.[3]

Без имало срама и друштвене одговорности прозападни аналитичари, новинари и политичари користе термине који дају легалитет и индиректно признање институција лажне државе Косово. То се види и по речнику који користи Радна Група организација које припадају тзв. Националном конвенту о ЕУ.

Када се говори о стању тзв, замрзутог конфликта на Косову и Меохији председник Србије Александар Вучић истиче: “Иако је то већински став политичке и неполитичке јавности Србије, ја сам против таквог решења, не зато што не волим Србију или не разумем светска кретања у глобалној политици, већ што смо анализирали са неким невладиним организацијама и фондовима, преко владе и Канцеларије за КиМ, шта је то што можемо да добијемо и губимо”. Јасно је са ким су анализирали, са делом невладиног сектора који подржавају државе које су окупирале Косово и Метохију.

Изнад свог народа и његове воље не сме нико да буде у власти Србије!

Окупација Косова и Метохије се треба уважавати као реалност али се не сме признати и прихватити као трајно стање.

Све више чланица ЕУ стаје уз Шпанију, Румунију и Кипар, у све гласнијој борби против независности Косова. Чешка преиспитује признавање лажне државе Косово а то чини још око двадесет држава у свету. Већина од њих је признала лажну државу под притиском САД, Велике Британије, Немачке и Француске.

Ако је суштинско преговарање око Косова и Метохије у функцији легализације окупације и признавања лажне државе Косово, једино могућ оквир преговора о Косову и Метохији, поставља се питање: Зашто се они уопште воде и због чега Влада Србије и председник у њима учествују?

 

Наш потпис на међународно обавезујућем договору потребан је САД и НАТО пакту да би косметским Албанцима обезбедили независну државу у “међународно признатим границама”, коју ни једна суседна држава неће оспоравати.

Трагично је што у току тих преговора нико не говори о праву и начину повратка Срба на простор Косова и Метохије, након масовног исељавања и прогона. Они као да нису људи и као да немају никаква права.

Очекивати је да ће се у будућности конфликтом Срба и Албанаца на Косову и Метохији све више бавити велике силе, јер то није питање било које територије, него централног простора за цео Балкан. Та је територија духовно, историјски, власнички и датим животима српских војника неотуђива од суштине и бића српског народа.

Када се све узме у обзир, изгледа да је могућ само један частан излаз када су већ толике грешке до сада почињене, а то је да се одбије било какво потписивање споразума којим се мењају међународно признате границе Србије. Ако нема договора о тим суштинским питањима треба одустати од потписивања двосмислених флоскула и формулација у тзв. обавезујућем споразуму, које може свако да тумачи на свој начин.

Србија треба да чини све да се преговори врате у УН у складу са резолуцијом 1244 СБ УН.

 

[1] http://eukonvent.org/

[2]https://www.glasamerike.net/a/nezavisnost-bez-priznanja-umesto-zamrznutog-konflikta/4325430.html

[3]http://www.pravda.rs/2018/03/31/vucic-zamrznut-konflikt-vodi-srbiju-u-sve-tezu-poziciju/

 

 

Генерал-мајор у пензији проф. др Митар Ковач