Хрватска је упропастила Агрокор да би од себе одбила руске финансијске инвестицијe. Разлог овоме је геополитички: ојачање простора НАТО-a између Балтичког и Јадранског мора – „Интермаријума“. Чим је европска окомица упрта у јадранску упорницу, Хрватском је завладала инвестициона несташица.
О јунаштву ту не бјеше збора.
Него бјеху к себи домамили,
домамили па их похватали,
јадну нашу браћу соколове,
Далматинце и храбре Хрвате;
па бродове њима напунили
и тиска’ их у свијет бијели,
те довукуј благо из свијета
и притискај земље и градове.
Његош
Русофобна хрватска политика поводом Агрокора је доживела врхунац одмах по америчком бомбардовању Сирије 7. априла 2014. г.
Изгон руског инвеститора из Хрватске по цену упропашћења Агрокора је било истовремено с реализацијом великог хрватског задатка у НАТО-у. Истог дана (12. априла 2017. г) када је принудни управник Агрокора коначно прекинуо инвестиционе аранжмане те фирме са Сбербанком[1], хрватски министар вањских и еуропских послова Давор Иво Штир је на састанку Вишеградске групе у Варшави објавио да Хрватска игра важну улогу у реализацији „Интермаријума“. Изразио је намеру да у „Интермаријум“ увуче Белорусију, Молдавију, Украјину, Грузију и Азербејџан преко Источног партнерства ЕУ: „Главна тема је била како боље и прометно и инфраструктурно повезати Источно партнерство и цијели дио средње и источне Еуропе. У том контексту, Хрватска и као једна од иницијатора „Иницијативе Трију мора“ има итекако важну улогу у повезивању Балтика, Црног мора и Јадрана”, казао је Штир новинарима“[2].
Улога Давора Ива Штира указује да је садашња хрватска политика у континуитету с веома мрачним политичким узорима. Наиме, Давор Иво Штир је унук Ивана Штира, усташког пуковника који је био помоћник Вјекослава Макса Лубурића, творца „Црне легије“ и заповедника система концлогора у НДХ којим је створено такво достигнуће злочина против човечности какво свет никад није видео ни пре ни касније: концентрациони логори за децу[3]. Пуковник Иван Штир је према југословенским подацима током своје усташке каријере био и заповедник усташке црноморске флоте. Између осталог је и то био разлог због којег је Југославија након Другог светског рата тражила његово изручење[4]. Сада Штиров унук објашњава како слање хрватских трупа на Балтик „није уперено против Русије[5]“.
„Интермариум“ од замисли, преко „дунавске федерације“ до НАТО – пројекта
„Интермаријум“ је геополитички пројекат којег су у основи замислили Адам Јиржи Чарторијски и Мариан Камил Дзиевановски, па је те њихове замисли развио Јозеф Клеменс Пилсудски после Пољско-совјетског рата 1920. године. Идеја стварања федерације „Międzymorze” у централној и источној Европи жива је и обухвата југословенске земље. Ова идеја је у Србији боље позната под латинским називом „Intermarium“.
Са историјском идејом „Интермариума“ су повезивани неки процеси на истоку Европе који су се одвијали већ након Другог светског рата. Према Фердинанду Микчеу, већ након Другог светског рата радило се на идеји развоја федералног повезивања централне Европе око чега су се слагале Британија, Француска и Ватикан, а САД су овај пројект називале „Дунавском федерацијом[6]“. У Лондону су основани Danubian Club и The Central European Federal Club још 1943. г. као представници пољског интереса[7], упркос чињеници да је Стаљин још приликом конференције у Техерану ставио вето супротстављајући се Черчиловој идеји стварања „Дунавске федерације“, чији би основ био савез Баварске и Аустрије. О „Дунавској федерацији“ као давној појави сведочио је знатно раније научни рад Владислава Марјановића[8], на којег је обазриво подсетио Милорад Екмечић додајући[9]: „Стаљин (се) противио стварању Балканске федерације јер је она требало да обухвати Југославију, Бугарску, Грчку, Албанију, Мађарску, Чехословачку, Румунију, па чак и Пољску“.
Питање Интермаријума, планова и процеса интеграције простора средње и источне Европе у овим оквирима је 2007. г. сјајно обрадио амерички историчар Џонатан Луи[10]. У географски оквир „Интермаријума“ данас треба сагледати и савремену „Дунавску стратегију[11]“ коју од 2008. године политички развијају немачки политичари преко владе Баварске и Баден-Витенберга и комесаријата за регионалну политику Европске комисије. Данашњи развојни план „Дунавске стратегије“ се развија као макрорегион унутар ЕУ (Die Strategie der Europäischen Union für den Donauraum), али су спровођење стратегије иницирали управо немачки политичари: Гинтер Етингер и Данута Хибнер.
На обнову идеје „Интермаријума“ у сврху НАТО – дипломатије отворено указује настанак и развој „Вишеградске групе“[12] коју чине Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска. Основана је 1991. године, убрзо након распуштања Варшавског пакта. Формално је носилац иницијативе био Вацлав Хавел (тадашњи председник Р. Чехословачке), а историјски узор је приписан сусрету феудалних господара историјских краљевина Угарске, Бохемије и Пољске 1339. године у угарском граду Вишеграду.
Проглашени циљ је био удруживање ради унапређења заједничких економских интереса, слободне трговине и сарадње на енергетском нивоу. У оквиру NATO, 2011. г. је уговорено формирање посебне борбене групе, а марта 2014. је формирана здружена борбена група Алијансе под називом Visegrád Battlegroup (V4 EU Battlegroup) у сврху „одговора на руску војну интервенцију у Украјини“. Неких 2.500 пољских, чешких, словачких и мађарских војника требало би да се супротставе „руским агресивним акцијама против Украјине“, а планирано је да се до краја лета 2019. године формира и друга борбена група Алијансе. Планирано је да обе борбене групе у складу с NATO – доктрином постану Rapid Reaction Forces[13]. Групе треба да буду аутономне у оквиру НАТО-а, али ће то бити аутономија под пољском командом, пошто је од свих наведених земаља Пољска најпотчињенија хегемонији НАТО-а[14].
Пољски председник Андреј Дуда је 2015. године у свом експозеу јавно говорио да „Вишеградска група“ треба да се развија у правцу стварања регионалне алијансе централне и источне Европе, што је директно настављање историјске идеје „Интермаријума“[15]. У том циљу је, на основу пољско – украјинског војног договора из 2007. г. и литванског приступања уговором у Варшави 2014, у пољском граду Лублину формирана 2015. Здружена пољско – литванско – украјинскo координациона војна група (Litpolukrbrig) нивоа бригаде.
Хрватска као угаони камен НАТО – „Интермаријума“ на Балкану
На иницијативу Колинде Грабар Китаровић (тада у својству хрватског НАТО – дипломате) је од 2015. г. развијана иницијатива Јадран – Балтик – Црно море. У склопу те иницијативе се планира приступање Хрватске „Вишеградској групи“[16]. Ради се на отварању могућности приступа нових чланица поред Хрватске (Прибалтичке државе, Бугарска и Румунија). Наравно, све се обављало под патронатом Атлантског савета (Atlantic Council) уз присуство челних људи те организације: Фредерика Кемпеа и Дејмона Вилсона[17]. Мирослав Туђман је изнео бајковите замисли о иницијативи као плодоносној замисли која ће привући 50 милијарди евра инвестиција[18]. У Хрватској се наведене интеграције сасвим поистовећују са идејом „Интермаријума“, па Вишеградску групу у Хрватској зову „Међуморјем[19]“. Евроатлантски интегрисаној Хрватској је Атлантски савет улио наде да ће велики нафтно-гасни терминал на Крку (LNG Croatia) прорадити „без руског мијешања“ и „Газпромовог монопола“[20].
Јавили су се већ ставови који повезују пројекте блиске идеји „Интермаријума“ са кинеском стратегијом „Појас и пут“. Аргумент за то је сарадња Кине и ЕУ у складу са Trans-European Transport Network као надграња система „Појас и пут“ ради „слабљења Русије“[21]. Међутим, стратешки Балтичко-јадрански коридори ЕУ (TETN) путпуно заобилазе Хрватску, али и Мађарску. Сав излаз стратешких коридора на Јадран који занима ЕУ налази се између Равене и Копра. Никакав сретешки коридор по плановима ЕУ није предвиђен ни на правцу Солун – Београд, а коридор Оријент – источни Медитеран (Orient / East – Med) повезаће луке на северу Немачке са Грчком и Турском преко Бугарске и Румуније, пажљиво заобилазећи и Србију.
Коцкање с Агрокором као залог хрватске будућности у „Интермаријуму“
Случај „Агрокор“ био је безбедносно – економско – политички „стрес тест“ уживо који је показао лојалност савремене Хрватске НАТО – политици упркос њеним сопственим економским интересима. Показао је да је Хрватска спремна да гурне у пропаст сопствену привреду ради користи евроатлантских господара.
Данашња Хрватска је ради русофобног НАТО – авантуризма на истоку Европе потпуно напустила балансирану политику између Истока и Запада, коју је током XX века спретно водила. У XXI веку је Хрватска поверовала да је постала битан чинилац Западног поретка. Преценила је свој значај за ЕУ и НАТО и запоставила извесност будућег развоја међународних односа ка мултиполарном поретку. На балансирану политику између Истока и Запада данас хрватску јавност подсећају малобројне личности које се све ређе оглашавају у хрватској јавности: бивши амбасадор РХ у Русији Божо Ковачевић, Давор Штерн, Дејан Јовић…
Последице хрватског спровођења геополитичког пројекта НАТО продрле су у сферу економије региона. Након протеривања Сбербанке из Агрокора, хрватска улога у „Интермаријуму“ се прелива у област безбедности. Хрватска политика према Агрокору стога показује да се Хрватска вратила на „беспуће повјесне збиљности“. У сваком случају, овим путем је у НАТО трупе на Балтику (enhanced Forward Presence)[22] Хрватска већ послала своју прву сатнију[23] и ставила је под немачку војну команду.
[1] Рамљак одбио Русе: Новац за плаћања Агрокору осигуравају хрватске банке, Индекс, 12. 4. 2017. г.
[2] Штир у Варшави: Хрватска има важну улогу у повезивању Балтика, Црног мора и Јадрана, Индекс, 12. 4. 2017. г.
[3] Хрватска је једина држава у свету чија историја познаје установу концентрационих логора за децу (у доба НДХ): Логор Јасеновац (Млака, Брочица, Уштица и Јабланац /последња два најпре концлогори за Цигане/ где је страдало преко 19 хиљада деце), Лобор (за српске и јеврејске жене и децу, где су логораши изложени сексуалном иживљавању, глади и епидемијама), Стара Градишка, Сисак (највећи од свих дечјих логора НДХ) и Јастребарско (за српску децу са Козаре која су изложана глади, заразама и батинању, а преваспитавале су их часне сестре. У склопу тог логора постојао је посеба одсек Горња Ријека код Крижеваца у којег су смештена српска деца одевена у усташке униформе и такође изложена заразама). У свим тим логорима је убијено или умрло преко 70 хиљада деце, претежно српске. У Ливну је постојао концентрациони логор за јеврејску децу над којом су усташе вршиле медицинске експерименте. Жене и деца су након изгладњивања и иживљавања убијана и у Метајни у склопу Усташког логора за Србе и Јевреје на Пагу који је функционисао 1941. г. и сматран усташком „кољачком школом“.
[4] Пуковник НДХ Иван Штир, дјед хрватског министра: „Партизани су гори од људождера“, Макспортал, 12. 2. 2017. г.
[5] Штир: Хрватски војници нису уперени против Русије, Н1, 21. 4. 2017. г.
[6] Mikche, Ferdinand Otto – Danubian Federation: A Study of Past Mistakes and Future Possibilities in a Vital Region of Europe, 1953.
[7] Levy, Johnatan – The Intermarium: Wilson, Madison, & Esast Central European Federalism, Disertation.som, Boca Raton, Florida, USA, 2007, pg. 209-212.
[8] Marjanovic, Vladislav – Die Mitteleuropa idee und Politik Österreich 1945-1995, Frankfurt a/M, 1998.
[9] Екмечић, Милорад – Дуго кретање између клања и орања, стр. 518-520, Евро Ђунти, Београд, 2010. г.
[10] Levy, Johnatan – The Intermarium: Wilson, Madison, & Esast Central European Federalism, Disertation.som, Boca Raton, Florida, USA, 2007.
[11] EU Strategy for the Danube Region, Regiona Policy, EC.
[12] Korybko, Andrew – The Bipolarity of EU Geopolitics and the US Sponsored Reincarnation of Poland’s “Intermarium Vision”, Global Research, 2. 11. 2015; Urbanitskaya, T / Honcharov, T – Intermarium Alliane – Will the Idea Become Reality, Unian IA, 12. 8. 2017.
[13] Bratislava Declaration of the Visegrad Group Heads of Government on the Deepening V4 Defence Cooperation”. Visegradgroup.eu. Visegrád Group, 9 12. 2015.
[14] Arnold, Jafe – The „Polith Question“ at the Crossroads, Katehon, 6. 1. 2016.
[15] Duda’s mission: recover Pilsudski’s Intermarium and Giedroyc’s commitment to Ukraine, Geostrategy, 24. 5. 2015.
[16] Мандарић, Петар – 25 година Вишеградске групе без Хрватске, Нови погледи, 15. 2. 2016. г.
[17] Вишеградска скупина, Јадран – Балтик – Црно море, недатирано; Иницијатива „Јадран – Балтик – Црно море“ добила снажну потпору укључених држава, Вечерњи лист, 30. 9. 2015. г.
[18] Туђман, разговор, Јадран – Балтик.де, 2015. г.
[19] Дијановић, Давор – Које је природно хрватско (гео)политичко и културолошко окружење, ХКВ, 11. 9. 2015. г.
[20] Банац, Иво – Пољска и Хрватска од мора до мора, Јутарњи лист, 8. 7. 2016. г.
[21] Scimia, Emanuele – China, Russia and the EU-s intermarium bloc, EU Observer, 14. 3. 2016.
[22] Хрватски војници иду у Литву, управо је објавио главни тајник НАТО савеза, Телеграм.хр, 26. 10. 2016. г.
[23] Хрватска шаље војнике у Пољску и Литву, РСЕ, 18. 4. 2017. г.
