ВАШИНГТОН СЕ КОЛЕБА ПРИ ИЗБОРУ НАЧИНА ЗА ЕКОНОМСКИ РАТ ПРОТИВ РУСИЈЕ

304

Сваког дана са фронта економског рата  који је Запад  започео против Русије стижу нови подаци. Међународни платни системи  Visa и MasterCard  су без икаквог претходног обавештења прекинули   опслуживање картица које емитују банке „Росија“ и СМП Банк.

***  

Пошто су као свој одговор на ступање Крима и Севастопоља у састав Руске Федерације власти САД увеле санкције против једне групе руских држављана, званични представник система Visa  у Русији је дао и званичну изјаву: „Трезор САД је увео санкције против неких руских физичких лица и организација. Како би радила у складу са законодавством САД компанија Visa International Service Association  је обавезна да за такве организације привремено обустави приступ мрежи Visa.“ Додао је да према стању на дан 21. марта 2014.  осим банака „Росија“ и СМП-Банк  у ту групу спадају и Собинбанк и Инвесткапиталбанк. Друге две су чланице групе „Росија“. Тако су санкције обухватиле четири руске банке, а индиректно – њих седам. У медијима се већ појавило много коментара у вези са започетим „коцкањем са Русијом“. Поменућу само неке моменте.

Прво, црни списак Вашингтона је од 20.марта престао да буде списак искључиво физичких лица. У њему се појавило и руско правно лице – банка „Русија“,   формирана 1990.године,    чији је главни акционар Јуриј Коваљчук (28,57%). По резултатима од прошле године та банка  међу највећим руским банкама заузима по активама 15.место. Ако је администрација САД одлучила да „казни“ не само најомраженије држављане Русије, већ и компаније које они воде, Американци ће у свој списак морати д укључе бар још неколико десетина руских правних лица.

Уосталом, о томе довољно говори  и чињеница да  Вашингтон још увек   не може да одабере стратегију и тактику економског рата против Русије. Барак Обама је саопштио да је потписао наредбу која  дозвољава да се главним економским секторима Русије уведу санкције. Ради се, најпре, о секторима  какви су финансијске услуге, енергетика, металуршка и рударска  индустрија, машиноградња. Вашингтон се двоуми: да ли да се позабави наношењем Русији  „циљаних“ удара  (укључивање појединих компанија и банака у црне списове) или да започне тотални економски рат који предвиђа санкције против читавих  грана руске економије.

Друго, као објекти економских санкција Вашингтона се де-факто појављују и  правна лица Руске Федерације која нису укључена у званичне црне спискове Вашингтона. Тамо фигурира само једна банка – „Росија“, а компаније Visa и MasterCard су блокирале картице не само „Росији“ већ и трима другим банкама. Уз њих су настрадале још три банке  које су са прве четири повезане уговорима. Поставља се питање: можда Вашингтон у економском рату против Русије користи дупло књиговодство? Можда Обама и вашингтонска бирократија потписују  једне књиговодствене спискове (за јавно коришћење),  а паралелно – и друге, детаљније (за службено коришћење)?  На то се често  наилазило у пракси економских санкција Вашингтона против више земаља. Јавни црни спискови  представљају  инструмент информационог рата, а тајни црни спискови су инструмент економског ратовања.

Треће, на примеру започетог „коцкања“ Запада са Русијом ми јасно видимо шта су у ствари неке компаније, чији су акционари (власници, деоничари) страни инвеститори. Visa и MasterCard  нису само комуникациони и технички системи  помоћу којих се плаћање врши  преко пластичних картица.   Пре свега – то су међународне компаније које постоје у већини земаља (њихове пластичне картице се користе у 200 земаља). Почетком новог века Visa  је учествовала са око 57%  картица у свету,   MasterCard је имао око 26%, а трећи систем – American Express– једва нето мало изнад 13%. Visa, највећи платни систем на свету, припада америчкој транснационалној корпорацији  Visa Inc.  Visa Inc.  је гигант америчког бизниса. Довољно је рећи да од 20.септембра 2013. цена њених акција учествује у рачунању индекса Доу-Џонса.  У многим земљама света та транснационална компанија  делује директно, тако што у локалу оснива своје филијале које су потчињене америчкој централи и раде у складу са законима САД.  

У Русији је америчка транснационална корпорација Visa Inc. формирала  кћерку-фирму ООО „Платни систем „Виза“ која представља руско правно лице. То значи да чак и уколико би свих 100% капитала  припадало страним правним и физичким лицима, наведена компанија је обавезна да послује искључиво у складу са законима и осталим нормативним актима Руске Федерације. Што се тиче ООО „„Платни систем „Виза“  видимо грубо кршење принципа националне јурисдикције: руска „кћерка“ почиње да извршава наређења администрације САД…

ООО „Платни систем „Виза“ поседује јединствене информације о многим операцијама руских банака и држављана Руске Федерације, чија вредност у тренутку заоштравања међународних односа  не може ни да се процени на прави начин. По наређењу америчке централе, руска „кћерка“ може да блокира операције са картицама не једне или неколико банака, већ комплетног банкарског система Руске Федерације. То више не би представљало појединачне „убоде“  већ операцију огромних сразмера која спада у економски рат, а чија би намера била дестабилизација ситуације у Руској Федерацији. О томе је доста  говорено у Државној думи РФ 2011.године у току дискусија и при доношењу закона „О националном платном систему“.  Тада  већина законодаваца није имала довољно слуха  за   упозорења неких посланика и представника руске банкарске јавности и није подржала нацрт оснивања независног платног система у РФ. Сада је дошло време да се вратимо том питању.

* * *    

Преседан са картицама Visa и MasterCard  који је показао осетљивост платног система Руске Федерације  не може, а да се не сматра за  тренутак истине који потпуно открива суштину питања о томе, шта у руској економији представља    страни капитал. Према подацима Росстата, крајем 2011.године учешће страних компанија (компанија  чији су нерезиденти мажоритарни акционари) износило је 27% од укупног обима оснивачког капитала свих компанија руске економије. Истовремено, у секторима какви су експлоатација рудног блага (43,7%), прерађивачка индустрија (33,6%), велепродајна и малопродајна трговина (89,6%)  то учешће је изнад просечне вредности. Учешће страних компанија  у обрту (продаји) руске економије  је још веће. У појединим економским секторима оно је изнад просечног нивоа:   експлоатација рудног блага (42,0%), прерађивачка индустрија (49,6%), велепродајна и малопродајна трговина (47,1%). То значи да се у руској прерађивачкој индустрији половина продаје односи на компаније које су под контролом страног капитала. А у том сектору су и производне гране које имају директну везу са руском војном индустријом. Последњи догађаји са картицама Виза и МастерКард  представљају озбиљно упозорење.