Након упорног игнорисања најновијег неоусташког ексцеса приликом комеморације у хрватском логору Јасеновац од стране ЕU, и калимеровске кукњаве у званичном Београду, огласила се ипак и хрватска NАТО плавушица.
Забринуто и великодушно (?), препоручила је да се напокон утврди „пуна истина“ о том губилишту из времена NDH, те наводно дискутабилном геноциду над Србима, Жидовима и Ромима, и то на начин како је то у свом пригодном обраћању „случајно“ препоручио Иван Звонимир Чичак, њен изасланик на овогодишњој службеној комеморацији.
У својој изјави, никако није неофашистички скуп, и да мора и даље остати под патронатом хрватског сабора, јер „недужне хрватске жртве“ завређују поштовање, те је онако успут поменуо и Јасеновац, сугеришући да се најзад утврди „истина“!
За неупућене, то је онај председник HHO (Хрватски Хелсиншки одбор) из 1990.године, када су неоусташе радосно почеле своје несташлуке, све са благосовом и ЕU, и NАТО, и Ватикана.
Понет таласом „ослобођеног домољубља“, Чичак је тада у свом интервјуу радосно изјавио да је он урбани усташа (!), па су га након тога ипак морали сменити!
Можда је малчице омудрио `ал ћуд није променио, што последња његова изјава и показује, те није случајност да је управо њега одабрала Колиндица да је заступа на комеморацији!
Али, то не би била прва „међународна арбитража“ коју је потакла хрватска влада око значаја и улоге логора Јасеновац, у почињеном геноциду над Србима, Жидовима и Ромима!
У касну јесен 1941.године, на основу изјава избеглих и прогнаних Срба из NDH, али и Хрвата југословенске опредељености, Синод СПЦ сачинио је Извештај о хрватском геноциду над Србима у NDH. Само прикупљање писаних изјава сведока обавила је стручна комисија правника из Комесаријата за избеглице Томе Максимовића, кога је влада националног спаса Милана Недића овластила да врши то истраживање, као најкомпетентнији за сазнања о злочину геноцида над Србима у NDH. Резултати тог истраживања су преточени у извештај који је посредовањем патриота из илегалног београдског антифашистичког центра ЈВуО преко неутралне државе тајно достављен избегличкој југословенској влади, у Лондону.
Сам Извештај изазвао је згражавање српских чланова владе, али одмах и оштро супростављање хрватских министара из Мачекове странке HSS (Хрватска сељачка странка) у тој заједничкој југословенској влади, који су га резолутно одбацили!
Чак су упутили и захтев руководству удружења HBZ (Хрватска братска заједница) у Америци, да се подузме енергична пропагандна акција против те „великосрпске лажи“, и то код америчке владе, јер је југословенска избегличка влада из Лондона доставила тај извештај земљама антифашистичке коалиције.
Сличан апел подузела је и комисија RKC у Ватикану, нарочито погођена отвореном реакцијом француског кардинала који је захтевао независну истрагу, иако је детаљан извештај команде талијанске 2. армије (њене јединице биле су распоређене делимично и на територији НДХ) упућен светом оцу у Рим, потврђивао све наводе из Извештаја СПЦ о злочинима над Србима.
Увидевши да се оптужујућа истина ипак не може зауставити, тадашња хрватска влада подузима акцију сазивања „независне међународне комисије“ стручњака, који ће обавити службену посету логору Јасеновац, и потом јавно саопштити утврђене резултате те посете.
Хрватско министарство иностраних послова потрудило се, да се добије жељена форма државне истраге поводом „злобне великосрпске клевете о хрватском геноциду“!
Припреме су трајале дуго јер су логораши претходно морали да подигну шест барака за спавање, амбуланту и „болницу“, где је уведено и електрично осветлење, и то све на веома ниским зимским температурама. После завршених радова, сви логораши који су лоше изгледали сакривени су у самом месту Јасеновац, нису одмах убијени, због замрзнуте земље нису могли бити сахрањени, а Сава је била окована ледом.
Два дана пред долазак „међународне комисије“ логорашима су подељене траке -ознаке, Србима плаве, Жидовима жуте а ретким (али обавезним) Хрватима црвено-беле!
Потом су 6. фебруара 1942. године стигли жељени посетиоци, „неутрални“ делегати из тадашње нацистичке Немачке, фашистичке Италије, наводно неутралне Шведске и Швајцарске, уз изабранике хрватског Црвеног Крижа!
Логораши који су презентовани тој „међународној комисији“ били су радници из логорашких погона, који су и иначе имали знатно конфорнији смештај и бољу исхрану, те су физички изгледали задовољавајуће, макар на око!
Чланови комисије разговарали су и са одабранима, који су на сва уста нахвалили живот и рад у том „хрватском опоравилишту“, где су ето само својом кривицом доспели на преваспитавање због прекршаја, а систематско утамањивање Срба, Жидова и Рома, нико није ни поменуо!
O овој фарси писао je детаљније Хрват, лекар у логору, антифашиста Никола Николић који ће због своје књиге о Јасеновцу објављене наком ослобођења зарадити дуже летовање на браваровом острву Голи, да се успешно „опорави“ од Јасеновца!
Тај лажни извештај су чланови „међународне комисије“ потом и публиковали, и доставили МCK (Међународни Црвени крст) као свој „ утврђени објективни“ налаз! Тадашњи тисак NDH (читај штампа), детаљно је извештавао о том „објективном налазу“ стручне комисије!
Све то хрватска NАТО плавушица веома добро зна, као стипендиста на усавршавању енглеског језика у САД радила је у листу „Zajedničar“ (гласило HBZ), и то у време када је целокупно чланство HBZ колективно приступило у чланство HDZ, шаљући месечно по милион долара од сакупљене чланарине за наоружавање у „угроженој“ домовини и борбу против „великосрпске агресије“, баш као што су некада помагали и борбу војнице NDH са „злим српским четницима“ (партизане нису ни помињали у својим новинским текстовима) у Другом светском рату.
Пошто је онај Извештај СПЦ сачињен за избегличку владу у Лондону, још избегличка влада Ивана Шубашића прогласила спорним (на сугестију пијаног Черчила!), а Тома Максимовић због тог извештаја осуђен на дугогодишњу робију од браварових сатрапа без стварних доказа (притом и одузимања целокупне имовине српског друштва Привредник, које је још у Аустроугарској школовало бистру сиромашну децу, али српску, да као вредне занатлије унапређују животни стандард и на селу и у граду), и то као наводни сарадник немачких окупатора, ни мање ни више, јер се брига о преко 200000 избеглих Срба из NDH и неколико десетина хиљада насилно прогнаних Словенаца из Штајерске није рачуналa, логично је да је заиста „крајње време за утврђивање истинe“, али по хрватским критеријумима!
Ситницу, да су некадашњи чланови наводне „међународне комисије“ били из земаља које су данас чланице ЕU не треба ни помињати, јер њихови извештаји имају „доказљиву вредност“, они никад не лажу (једино кад не могу!) кад су српске теме у питању!
Индикативно је да је NАТО плавушица злонамерно прескочила да помене обавезно учешће представника Р Српске у тој будућој „међународној комисији“ по ватиканско-натоовско-еунијатској мери, иако је највећи део затртих Срба у Јасеновцу управо из БиХ, а и затрти Сефарди су већински живели у БиХ!
Није поменула ни представнике СПЦ, иако је управо онај први стручни извештај сачињен на молбу СПЦ, јер су убијени Срби били њени верници а владике и свештеници њени пастири!
Зна Колиндица, а има и искусне саветнике из душобрижничких кругова, како се организује „међународно објективно вештачење“, случајно увек на српску штету!
Београдске НВО и наводни антифашисти, оберучке ће поздравити ову њену иницијативу, да се најзад и „међународна заједница“ укључи у доказивање да је Недић био српски „фашиста који је учествовао у холокаусту у Србији“, а ето чак је организовао и сумњиво прикупљање доказа о „непостојећем хрватском геноциду“, и то све у договору са врхом СПЦ!
Припреме за ову „великодушну понуду“ трају поодавно, сараднички тим је вероватно већ прикупио све некадашње извештаје, као и бројне изјаве „сведока“, нажалост данас већ покојних, али „њихове изјаве“ радо ће потврдити душобрижници који су их исповедали пред одлазак са овог света, те о томе оставили дневничке записе, баш случајно!
Међутим, белешке академика САНУ Динка Давидова, који је легално прикупљао грађу за истраживање хрватског геноцида у Бањалучкој регији (осма деценија прошлог века) насилно су одузете у хотелској соби у Бихаћу по налогу тадашњих челника комунистичке партије БиХ (случајно били Хрвати!), те им је данас немогуће ући у траг, али су зато сачуване белешке оне „међународне независне комисије“ из времена NDH, па их се свакако мора уважити, зар не?!
Ако је ова „великодушна понуда“ и потекла од Хрвата, премного је, личи на српску изреку – „много је мачки говеђа глава“ — , па све и да је назови „мачка“ натоовска ученица и делатница!
