Ето се десио и заокрет у Србији, на који је упозоравао још Велики Мао Це Тунг. Сунце Истока и Отац свих народа је не једном изрекао једну те исту истину: плес ждрала са лисцем, увек се завршавао тиме да лисац за вечеру поједе ждрала.
Саша Вучић, који је добио председничке изборе у Србији, очигледно није читао цитираног Мао Це Тунга, и сматра да ће дуго и заморно да игра мазурку са ЕУ на обострано задовољство страна. Није се он узалуд спремио да прошири круг својих спољнополитичких пуномоћја.
Узгред, ми непотребно прибегавамо занемаривању искуства велике Кине. Она је успела да избегне да буде вечерњи оброк лисца и одлично се осећа због тога. А имали су они у скоријој прошлости очајне године. Изгледало је да се мора посегнути за милостињом, подићи кредити, како би се постигла срећа. Но, то је нешто, што се за сто година не може размрсити. Кинези су имали мудрости да крену својим путем.
А већ добра половина српског становништва с нестрпљењем чека прве акорде мазурке, предосећајући вечеру која иза тога следи. Генерално, људе је лако поткупити обећањима доброг живота. Посебно оних који свакодневно живе све горе. На жалост, то се догађа у Србији. Гладни ждрал, позван на плес, не примећује да на крајевима подијума за игру већ труну остаци других романтичара евро-интеграција, које је лисац лепо смазао за вечеру. Од свих који су се уписали на то колективно дејство, само је Молдавија одлучила да јој је рано да послужи гастрономским потребама Европске уније и извукла је већ заглављену руку из њених чељусти. Она ће плесати са Москвом.
То је, наравно расрдило лисца али постоје и радосне новости. Наступајућег пролећа одржаће се финална закуска завршног плеса Украјине, којој ништа друго не преостаје него да, збацивши одећу са себе, узвикне: „Поједите ме голу“. Наравно да ће је појести, покупивши последње што је остало – огромне резерве плодне земље црнице. Највеће резерве у Европи. Биће то лепа вечера европских и америчких пољопривредних корпорација. Компаније Monsanto и DuPont већ су овладале огромним деловима украјинске територије и почињу са производњом генетски – модификоване хране за неразвијене народе света.
А остатак украјинске привреде ће затворити до бољих времена, и целокупно покретно становништво ове несрећне републике ће похрлити да се прехрани у Русији, јер у ЕУ за њу није резервисан сто.
Генерално, искуство плеса православних народа са ЕУ у корену се разликује од искуства тих истих католика. Не желим да испаднем неки непријатељ прогреса, но, у глави ми се врте заводљива питања: због чега сви православни народи који желе да плешу са ЕУ падају у одељење европских ресторана за деликатес? Зар у Повељи о људским правима постоји тајни изузетак за Православне? Јер та Повеља уопште није регистровала геноцид над православнима на Космету.
И можда би, у случају да главни кандидат за председника Србије у размишљањима о будућности, пројектује судбину Космета са судбином Србије, донекле охладнела његова чудна жеља да изгради срећу на рачун „сарадње са ЕУ“?
Но, шта је било, било је. Саша је постао председник. Иако у Србији, изгледа, још нису свесни да најперспективнији политичар у земљи постаје Лука Максимовић, онај Љубиша Прелетачевић Бели. Шта значи скоро 10% гласова датих њему или треће место у изборној трци? Јер он – као да и није политичар. Он се чак прави да не зна којим путем ће кренути Србија, зато се весело изругује над њеним властима. И те подругљиве речи се веома допадају људима, пре свега омладини. Тако да испада да је глас за Луку – у ствари глас за посетиоце душевних кафана у којима обични људи изражавају обичне ставове. Но, ти ставови се често показују часнији и тачнији од политичког бунцања власти о уважавајућем односу међународног олигархијског олоша према националним интересима Србије.
Руским људима, који се још нису опасуљили од безумних последица из периода власти Горбачова, није уопште тешко претпоставити шта ће се даље дешавати са Србијом. Јер су председник Саша и председник Горбачов, замешани од истог теста. Код Горбачова је његов лични убоги поглед на свет ставио у засенак националне интересе и ми смо се нашли на ивици провалије. Видећемо како ће кренути ствари код Вучића. Но, ја мислим да ће Лука Максимовић имати пуно повода за нове сатиричне наступе. Јер је потребно схватити да је додељивање дипломатског имунитета било ком прљавом америчком маринцу на територији Србије – само прст у чељустима лисца. И добар повод да се замислимо, да ли нас очекују веома чудни и нимало весели догађаји?
Ми, наравно, не желимо председнику Саши веселу мазурку са ЕУ. Но, не можемо да затварамо очи пред чињеницом да је он у улози ждрала. А да је ЕУ – лисац.
А Лука Максимовић ће имати много посла. Узгред, од таквих весељака некад израсту и истинске вође.
