ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ МОРА БИТИ ОСЛОБОЂЕН КРИВИЦЕ

267

У Међународном трибуналу за бившу Југославију завршена је расправа по питању могућности за ослобођење од кривице лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља. Такву расправу предвиђају Правила о процедури и доказивању у Хашком трибуналу, у члану 98-бис, који има за циљ да установи „да ли је тужилаштво после завршетка свог дела процеса понудило такве доказе за  кривицу оптуженог који би били довољни за његову осуду ван разумне сумње“. Формални циљ члана 98-бис је могућност  да уопште не дође до дела процеса на коме окривљени може да се брани  зато што тужилаштво није било убедљиво. Процес В.Шешељу је најбољи пример потребе примене члана 98-бис. У историји Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) није било ни једног процеса, у коме би примена члана 98-бис била оправданија.

Да погледамо. Тужилаштво МТБЈ је Шешеља окривило за „убиства“,  али није поднело ни један једини доказ да је Шешељ некога убио. Тужилаштво је, такође, окривило Шешеља за „депортацију мирног становништва“, али ни за то није нашло ни један доказ. Шешељ је окривљен и за „отимачину својине локалног становништва“, али ни за то није било доказа. Тужилаштво није поднело ни један доказ ни за тврдњу да су добровољци Српске радикалне странке правили војне преступе. Интересантно је да се констатује да МТБЈ није оптужио ни једног председника, ни једног генерала, чак ни војника – никога, уопште никога, за злочине, чињене у Вогошћи, Рајловцу, Грбавици, Невесињу  и низу других регија, осим В.Шешеља, који није имао не само војну, него ни политичку власт! У оно време он је био опозициони политичар, који је у својој земљи био и судски гоњен! Тотални апсурд! Најзад, тужилаштво је окривило Шешеља за преступе, које је чинио као члан извесног удружења коме су припадали, као, и Слободан Милошевић, Радован Караџић, Ратко Младић, па чак и лидер паравојне групе, Аркан. Односно, употребљена је крунска теорија Хашког трибунала о “заједнички учињеним злочинима“ (ЗУП), чији је циљ био давање могућности  Трибуналу да осуди и она лица, која нису лично чинила преступе, која чак нису ни знала за те преступе, али су „могла да предвиде да ће доћи“ до њих. Статут МТБЈ не предвиђа да тако нешто може да послужи као начин доказивања кривице, али је то измислио сам Трибунал, тачније – његов саветодавни орган, чије су одлуке обавезне за судско веће. Међутим, у поступку против Војислава Шешеља тужилаштво није успело да понуди никакве доказе о ма каквој вези окривљеног са наведеним члановима који су чинили ЗУП, или да је био у дослуху са њима. Најзад, тужилаштво је покушало да окриви Шешеља за преступ, који једноставно не постоји у савременом међународном кривичном праву, које је назван „говор мржње“. Међутим, чак и њихов сведок – експерт тужилаштва у сали суда је признао да за такву кривицу нема основе. Мада је  то било јасно и без сведока.

Али, камо лепе среће – да је једини проблем самог процеса против В.Шешеља  био недостатак доказа или њихова неубедљивост! (Статут МЗБЈ захтева, да пресуда буде донета на бази доказа „ван разумне сумње“!) Суштина је у томе да је сама оптужба против Шешеља била гарантовано лажна. То је признала и сама Карла дел Понте у својим мемоарима. Уосталом – ти мемоари представљају само још један доказ. Много је важније нешто друго: Шешеља су окривили за преступе које он није учинио и, чак, које није ни могао да учини! Једне није учинио зато што се они нису ни десили (на процесу је доказано да се догађаји, о којима су сведочили лажни сведоци, нису ни десили у ствари!), а друге није могао да изврши зато, што није поседовао власт, неопходну да би се констатовала такозвана командна одговорност. Највећи проблем у процесу   В.Шешељу је био у томе да је, покушавајући да докаже очигледно лажну оптужбу, тужилаштво почело да доводи и лажне сведоке. Али колико би лажних сведока било у стању да издржи унакрсно испитивање професора права Војислава Шешеља! Ни један! Интересантно је да је само тужилаштво из свог списка искључило низ сведока, који би сасвим сигурно пали на унакрсном испитивању (на пример А.Васиљевића и Н.Поплашена). И то без обзира на чињеницу, да су ти сведоци унапред у писаном облику дали тужилаштву потребно сведочење. Тако се тужилаштву више допало да поједине тачке оптужбе остави без давања доказа, него да у самој судници изгуби сведоке.

Међународни трибунал за бившу Југославију формиран је ради „кажњавања лица, која сносе главну одговорност за чињење злочина“ у току рата на територији бивше Југославије. Данас видимо да тај Трибунал не само да није дошао до  циља, због кога је основан, већ и да није ни могао да дође, јер је званично проглашени циљ испао измишљен. Стварни циљ оснивања МТБЈ је био обрачун са лидерима неугодних држава и преписивање историје. Али су се газде међународних кривичних трибунала превариле у врло важном питању. Да, још увек ти трибунали осуђују и настављају да суде невинима, приказујући их у очима потрошача средстава за  масовне информације као главне међународне преступнике. Али, за историју ипак остају изјаве сведока одбране и чињенице које су они и њихова одбрана изнели. Казне трибунала који су игнорисали те чињенице и изјаве за историју представљају осуду самим трибуналима. Управо је о томе говорио Војислав Шешељ у закључној речи на своме процесу: „Хашки трибунал није баш много успешан у свом покушају да применом асиметричног прилаза истакне кривицу једино Срба, те да Србе прикаже као главне кривце за југословенски рат, зато што садржина  пресуда овог трибунала представља срамоту за међународно право“. Истинитије не може да се каже!

Пресуда ће бити обнародована кроз месец дана. Међутим, то ће бити тежак месецдана… Ствар је у томе, да Секретаријат трибунала упорно одбија да изврши независно медицинско испитивање В.Шешеља. Тако је, на пример само да би се извршили налози судског већа о именовању лекара Секретаријату МТБЈ требало скоро пола године! Образложење таквог понашања Секретар је нашао у неким „компликацијама“ при процесу избора лекара. А ми знамо да је то лаж, јер је Секретар лично одбио кандидатуру лекара који су већ били спремни да крену ка Хагу, а које је сам Шешељ желео да види. Разлог је био у чињеници да се радило о – руским лекарима! Не, уопште није било случајно да Секретар Трибунала није смео да дозволи долазак руских лекара! То морају да буду своји људи! Ситуација је толико тешка да је дошло до случаја без преседана у читавој скоро двадесетогодишњој историји Хашког трибунала. Председник судског већа, судија Жан-Клод Антонети је изјавио да поступци Секретара МТБЈ могу да доведу до смрти В.Шешеља. Судија је са себе скинуо сваку одговорност за могући трагичан исход, али је ипак изјавио да ће ту одговорност сносити они, који спречавају обезбеђење права В.Шешеља на медицинску помоћ. (1) Наведена изјава је толико необична, да ју је немогуће запоставити. Не треба да се заборави да је у затвору Хашког трибунала већ долазило до убистава окривљених (М.Бабић и С.Милошевић), хак и непосредно пред само изрицање пресуде (С.Докмановић).

Све што се десило у протеклих осам година по предмету В.Шешеља може за последицу да има само једно: безусловно оправдање окривљеног. Наравно, за такав акт судијама ће бити потребна храброст. Ослободити Војислава Шешеља значи осудити тужилаштво, осудити све који су припремали и тужбу, и лажне сведоке за „доказивање“ тих лажи. То значи осудити и садашњег вице-прдседника МТБЈ О.Квона, који је пре осам година потврдио тужбу, и садашњег председника МСБЈ П.Робинсона, који је поступке злочина сведока и адвоката трибунала покушао да сакрије (тако што је одбио Шешељев захтев за хитно разматрање тих поступака речима да то оставља за „после суђења“). Другим речима, троје судија на процесу мораће да поступе против свих у самом МТБЈ, уколико желе да ослободе В.Шешеља. И они би морали да то ураде! Лидер Српске радикалне странке, професор Војислав Шешељ, мора бити ослобођен сваке кривице јер је његова невиност потпуно доказана!

____________________________________

(1) Погл. документ Међународног трибунала за бившу Југославију: IT-03-67-T. D6-1/51849 BIS од 28 марта 2011 год. «Observations by the Presiding Judge Jean-Claude Antonetti, Regarding Registry Submissions Pursuant to Rule 33(B) with respect to Appointing Experts», 23 March 2011.