Америка, која је до сада видела свакаква чуда, потпуно је, по ко зна који пут померена када је, захваљујући интернету, видела фотографије америчких војника који су позирали са рашчереченим телима убијених Авганистанаца.
Прво су се огласиле новине „Лос-Анђелес Тајмс“. Оне су објавиле снимак америчког војника коме је преко рамена била пребачена одсечена рука талибана. Испод слике је било наведено да војник припада 82. авио-дивизији САД, стационираној у Авганистану. Затим се на сајту новина појавила и друга фотографија са војником, који је у рукама држао откинуте ноге свог непријатеља. На трећој су два војника позирала са откинутом руком талибана и извијеним средњим прстом руке. У позадини се видело и тело убијеног.
Реагујући на галаму која се у вези са тим подигла, Пентагон је предузео мере, те је публиковање фотографија прекинуто. Истина, „Лос-Анђелес Тајмс“ је успео да саопшти да је у њиховом поседу укупно 18 фотографија које се могу сврстати у жанр „фотографије са комадањем убијених“.
Реакција друштва је била тако узнемирујућа, да је министар одбране САД Леон Панета био принуђен да да специјалну изјаву. На конференцији за штампу у Бриселу он је изјавио: „Те нас се чињенице тичу, али оне не показују шта смо ми, када се ради о већини мушкараца и жена у униформи. Знам да је то било страшно, али мислим да млади људи понекад доносе невероватно глупе одлуке. Не оправдавам њихово понашање, али и не желим да те фотографије наносе даљу штету нашем престижу и нашим односима са авганистанским народом. Натерали смо да „Лос-Анђелес Тајмс“ прекине даље приказивање тих фотографија зато што такви снимци омогућују непријатељу да шири насиље, а као резултат – гину нови животи. Жао нам је што су фотографије објављене. Још једно кажем – жао нам је због тога и ми ћемо извршити комплетну истрагу.“
Исто тако су говорили и представници војних јединица САД у Авганистану, а представник Беле куће је саопштио да је председник Барак Обама захтевао истрагу и позивање криваца на одговорност .
Јасно је да све те изјаве имају искључиво политички циљ – да сузбију све јачи бес и узнемиреност Авганистанаца, који расту и због америчког подсмевања авганистанским традицијама.
Јавност захтева од америчких војника у иностранству да се понашају достојно, како то доликује војницима који другим народима доносе слободу и демократију. Међутим, уместо тога свет се стално судара са примерима нељудског понашања војника америчке армије. Може да се констатује да је дупли морал својствен не само америчким политичким врховима. Спуштајући се међу војнике и преламајући се у свести сваког обичног војника, он у условима ратне ситуације ослобађа најгоре инстикте.
Ко ће озбиљно поверовати да је амерички војник у Авганистану убеђен да испуњава високу мисију и да се састоји само од благородних порива? И ко је то – он, тај „демократизатор“ у оклопљеном прслуку и са аутоматском пушком у рукама?
Према подацима Управе за кадрове америчке армије (Army Recruiting Command), у САД живи 32 милиона младих људи старих између 13 и 24 године. Међутим, у тих 32 милиона има само 4,3 милиона потенцијалних војника, који потпуно одговарају захтевима који се траже за регруте.
Од оних 27,7 милиона људи, који се не уклапају у стандарде америчке армије, 4,4 милиона представљају лица са криминалном прошлошћу, као и алкохоличари, наркомани или гојазни. Још 2,6 милиона имају друге болести које им не дозвољавају да ступе у редове оружаних снага. Сви остали млади Американци (око 20 милиона) нису за армију због нивоа свог интелектуалног развоја.
Као један од начина за решавање проблема раширена је пракса да се у армију САД позивају грађани других земаља. Сада у америчкој армији има око 40 хиљада странаца из више од 100 земаља света. Када ступе у службу њима се дозвољава да започну процес натурализације и добијања америчког држављанства, на шта би они, да нису у армији САД, могли да рачунају тек после 5 година боравка у САД.
Администрација и војно руководство САД је чак кренула и са ублажавањем услова који су потребни кандидатима за америчко држављанство, а служе у њиховим оружаним снагама. То ублажавање услова се односи на, пре свега, захтеве у вези са знањем језика: припадници армије треба једноставно да «разумеју енглески», а не да га потпуно познају, како је то било до сада. Осим тога, за приљежност и пројављивање иницијативе при извршавању армијских задатака, странци у армији САД имају право да добију америчко држављанство без обзира на законом утврђене рокове за натурализацију. Међутим, ни то не може да подигне морални ниво америчке армије.
Данас расно-етнички састав америчких оружаних снага изгледа овако:
– бели американци – 58,7%
– црнци 26,4%,
– латиноамериканци 8,1%,
– остали 6,8%, од чега до 20.000 муслимана.
Притом се констатује да је степен образовања и развоја интелекта код афроамериканаца и латиноамериканаца нижи него код белаца, и често је њихов морал директно у конфликту са прописима амаеричке армије. Тако проблеми комплетирања армије остају онакви, какви су и били, тако да би Пентагон успео да сакупи потребан број војника он мора да своје прописе о пријему у војску још више поједностављује.
Пентагон је 2005. године спустио интелектуалну лествицу за регруте сувоземних снага. Washington Profile наводи неколико питања из стандардног теста(ASVAB), који треба да положи сваки регрут који се прима према „олакшаним прописима“:
• Колико је аутобуса, који примају по 36 путника, потребно да би се превезло 144 путника?“,
• Ако је х+6=7, колико је „х“?,
• Ако аутомобил троши много уља, који део треба да се замени?
• Који материјал (предлаже се избор између гуме, сребра, дрвета и гвожђа) представља најбољег проводника струје?
Овако сложена питања су кандидате одвела у ћорсокак, што је при пријему изазвало велики број одбијених. Зато су сада та питања избрисана.
Да би се постало носилац политичке идеје (на пример – идеје о ширењу демократије код других народа) човек мора да поседује бар елементарни ниво општег развоја. Тај „просечни“ војник америчке армије коме је намењено вршење такве функције, апсолутно није у стању да схвати о чему се ту ради. У најбољем случају њиме руководе примитивни шаблони начина размишљања. Једноставно је смешно да се говори о томе да он може нешто да жртвује „због идеје“. То су најамници, који без размишљања зарађују на крви других народа и који се понашају онако, како су се одувек најамници понашали – сурово и са презрењем у односу на људски живот. Они су способни да ратују само уколико су бројчано надмоћни, и избезумљени беже уколико се нађу у мањини.
Америчка индустрија филма већ много година гради лажну бајку о „редову Рајану“. А стварност каже да је амерички најамник невероватно подао и плашљив, а уплашен је спреман да пуца по било чему што замрда. Тако су Американци пострељали 2005. године групу агенције Ројтерс, која се „пребрзо приближила“ аутомобилом ка њиховом стражарском пункту.
Министар Панета је лицемер када говори о тим дешавањима као о „џи ајс“ – дечјим будалаштинама“. Ни једно „лакомислено дете“ неће пред објективом подићи откинуте ноге људског тела, ни једном од њих неће ни на памет пасти да пише о бомбама и ракетама „Срећан вам Ускрс“, као што су то Американци чинили у Југославији 1999. године.
Тај пример је баш симболичан. Написати на бомбама које људима доносе стравичну смрт „Срећан Ускрс“ може да учини само биће са потпуно изопаченом свешћу. То биће треба претходно да буде подвргнуто лоботомији. То биће које личи на човека, обученог у војничку униформу, спремно је да у име неправде изврши било које фанатично наређење. Зато треба да се јако добро схвати да животињизам које амерички војници чине другим народима представља не само последицу њихове чудовишне некултуре. Главни разлог је у томе што се ради о војницима лажи, и они не могу ни да буду другачији.
Некада је слично деловао вермахт. Фирерови војници су такође волели да позирају испред својих жртви. Што време више пролази, то амерички демократизатори постају све сличнији нацистичким „освајачима света“.