Народ још нико није преварио. Некад јавност реагује на самом почетку изазова и догађаја с којим се власт суочава у једном временском низу, а чешће због много разлога на крају самог тог процеса, када кап преврши чашу, кад истина избије на видело, када трпељивост пређе у бунт, када бежање од стварности и oтуђеност постану контрапродуктивни, кад нестане потискивање сопственог идентитета због наде да ће неки глобални донети решења за све проблеме, односно, на самом крају, кад више немаш ни један аргумент за који би се ухватио упорно покушавајући да побегнеш од онога што добро знаш. А народ то зна, ма колико наиван био.
Српски народ, на жалост, историја је то забележила, реагује тек на крају једног историјског циклуса односно тзв. процеса дугог трајања који се с времена на време по научним или Богу знаним законитостима на неки начин понављају. Наука ће рећи да је то због стварања поновних услова за конфликте између супротстављених великих сила зарад разних интереса баш у стратешком региону где се ми налазимо, а објашњења духовника сигурно ће ићи у правцу да нам се то дешава увек онда када смо се превише удаљили од вере, од Бога, од себе самих, од саборности и истине, од када смо почели да шурујемо са ђаволом, и када смо постали слаби, првртљиви, заједљиви, несложни, лењи, и да не набрајам све смртне грехе који нам у времену криза заједно са преиспитивањем вредности које делимо, долазе као посебна искушења.
Историја је учитељица живота, па нема напретка без осврта на далека времена и догађаје. Иако неколико векова за историју људског рода није пуно, скоро сваки поглед у неку епоху и за нас јасно подсећа на изазове с којима смо се морали суочити и које су нам други наметали. Било да кренемо од искушења пред Лазаром и дела Обилића односно Бранковића, периода и учинка Карађорђа и Обреновића, или западне политике и избора једне стране Михајла и Александра односно другог правца на исток али и преко Албаније којим су кренули Петар и Пашић, затим онога што су Срби унели после Великог рата у заједничку идеју утопије Александра ујединитеља, или заблуда српских комуниста и братства и јединства које су Срби прескупо платили, током и након 2. светског рата или од недавног периода којег се већина нас сећа у изборима и потезима Милошевића и Ђинђића, тих ратних деведесетих, и ових ”мирних” и интегративних европских која трају од 5. октобра па све до данас… Кад год се загледамо у историју видећемо судбоносне одлуке српске световне власти на које смо мање или више поносни. Духовна спиралу тражили смо и тражимо је од периода Светог Саве и Његоша, преко Владике Николаја све до времена Патријарха Павла чији смо савременици.
Нека нам тај поглед у историју и критички осврт на данашње заблуде помогне да знамо куда ћемо заједно у будућност јер смо у последње две деценије и ми као народ и наши савремени владари почели да уписујемо важне ”редке” у корице српске историјске књиге. Једног дана кад се у времену пред нама добро поодмакнемо од садашњег тренутка (млађи од нас свакако) и кад будемо судили о нашим делима на чији део и траг који ћемо оставити не смемо да се постидимо, можда ћемо кад бура прође и запловимо поново мирнијим водама, бити поносни на избор и одлуке који смо у тешким временима сви заједно донели.
У мору међународних и домаћих догађаја, ризика, изазова и тмурних најава шта нам се још спрема (као да нам и ово стање и проблеми нису довољни), праћених детаљно са небројеним бројем чланака, саопштења, коментара, анализа која су у последње време преплавила друштвене мреже, мало је конкретних предлога са јасним решењима и одговорима на питање: Како да се бројчано мали и економски и војно слаб народ, подељен у више суседних држава, разједињен и исцрпљен, какав је данас српски народ, понаша у овим изазовним временима и како да се постави, које одлуке да донесе, и како да их спроведе?
Садашње време је слично ономе пред Велики рат, када српско национално питање није било решено исто као што није ни данас, и кад су се намерили странци да га реше тако да нам ”узму меру”, на начин да нас више не буде, што нам и сада на нешто суптилнији начин спремају. Заједничка паралела између периода је да смо и онда били слаби и измучени Балканским ратовима, као што смо и данас неопорављени од ратова деведесетих, заједничко је и што су се много веће силе окомиле да нас раскомадају, али је заједничко и то да је у оба случаја прорадио српски понос и инат да своје не дамо, да смо спремни да се одлучно бранимо и одбранимо, и да имамо искрене историјске савезнике који су спремни да нам помогну. Овај пут пијемонт слободе понео је српски народ са леве обале Дрине, одлучно устајући да заустави процес окупације и одбрани бар део стечене слободе, на срећу за сада оловком, а не пушком. Притиснут данас огољеном истином ултиматума и уцена попут оних од пре стотинак или пре двадесетак година и део народа с десне стране Дрине све више диже свој глас не дајући своје и показујући инат и пркос са намером да буде свој на своме.
А шта је са српским владарима данас, које је народ недвосмислено већински изабрао и дао им поверење да га воде? Јасно је да највећи легалитет и легитимитет власти постоји кад је иста остварена убедљивом већином и то још ако су на почетку мандата, који је потврђен на недавним превремним изборима, и зато је тачно да све извршне одлуке од које зависи судбина народа доноси сама Влада, наравно уз извесне корекције на њену политику од стране Скупштине и Председника, и свакако јавности. Али исто тако је и тачно да утицај на актуелну власт врши и страни фактор и то на различите видљиве и мање видљиве начине, ма колико се власт трудила да то сакрије и да се представи самосталном, независном и потпуно националном. Иако нису спорне ни добре жеље и намере код дела извршне власти и њихова потреба да се ”купи време”, да се балансира између сукобљених страна и умешно води мали српски брод по узбурканом океану, проблем је што таласи постају све већи и што више нису предвидиви да иду на једну страну већ долазе са различитих крајева света претећи да потопе све мале бродове који још не знају куда ће, вртећи се у круг, и избегавајући потоп. Чак ни они који мисле да плове сигурно и сматрају да су на време ”ухватили талас” једрећи ка једној страни, немају никакву гаранцију да ће утећи бури, јер нису размишљали о последицама својих одлука онда кад су се опредељивали и намештали погрешан курс.
Када изазови и невоље којима се власт (коју је та срећа или несрећа односно судбина затекла на кормилу) постану толико велике да баш она мора да доноси судбоносне одлуке, и када објашњења зашто је то тако и које крив више не помажу – власт има и право, потребу и обавезу да ту своју одговорност подели са јавношћу, да скине бреме са себе, и да покуша да буде државотворна позиваући народ да и сам изнесе своје мишљење и одговара за своју судбину.
Кроз референдум о свим кључним питањима владари с једне стране могу својом мудрошћу, храброшћу и одлучношћу сачувати част и образ сопственог народа и углед земље коју воде и представљају, а с друге стране могу на крају процеса у ком се налазимо и који ћемо пролазити избећи већу несрећу, сачувати народ од уништења, и спасити његов билошки опстанак.
Такав задатак није ни мало лак, по оној Пашићевој: спаса нам нема пропасти нећемо, односно: шта год да се урадимо, кајаћемо се… Међутим, одлуке се морају доносити, не кад ми то желимо, већ кад им време јесте, и ма колико ми хтели да будемо другачији, културни, фини, трпељиви, или мудри и тактични, ствари и догађаји вам се једноставно наметну и тада посежете за националним јединством, укључивањем свеопште друштвено-политичке заједнице и јавности, ујдињујете сву власт и већину опозиције формирајући владу националног спаса и посежете за референдумским изјашњавањем грађана на судбоносна питања и одлуке које се намећу и терају један народ да мора да прави избор.
Шта је циљ овога подужег текста? На почетку сам навео да ми је жеља да буде другачији јер ће понудити један конкретан предлог и решење а оно гласи:
Влада, Председник, Скупштина, све парламентарне странке, Синод СПЦ-а, Академија САНУ, Универзитети, Институти, Војска, Полиција, Цивилне и Војне службе, и друга релевантна државна тела као и угледна удружења и родољубиве невладине организације се ”закључају” у скупштинску салу и већају ”док не пусте бели дим” да су донели јединствену одлуку коју треба Влада да саопшти јавности, тражећи од народа да се изјасни. Изласком пред народ Премијер, Председник, Патријарх, начелник генералштаба итд, заједно са највишим представницима свих оних органа, организација и тела али и појединаца (од Ђоковића до Кустурице…) који имају највећи углед у земљи – власт ће показати да има и одговорност и државотворност, отклониће све сумње у њу, и додатно проширити свој неспорни политички утицај и ван своје странке на цело друштво, јер ће саопштити јавности:
да због притисака, уцена, ултиматума, претњи, условљавања, двоструких стандарда, превара, лажи, обмана и свега другог што су ”пријатељи” и ”партнери” обећали а нису урадили или нису испунили или што захтевају да спроведемо на штету српског народа и против националних интереса да тражи да српски народ путем хитног и посебног референдумског изјашњавања изађе и да одговори не на једно већ истворемено чак на 26 питања (25 + 1) која су нам се наметнула, и која траже хитне одговоре:
- Да ли сте за прекид даљих преговора и раскид Бриселског споразума?
- Да ли сте за прекид европских интеграција?
- Да ли сте за раскид споразума о придруживању (ССП) и свих његових одлука на штету наших извозника, пољопривредних произвођача итд.?
- Да ли сте за раскид свих наметнутих царинских споразума и враћање суверенистичке царинске политике која штити националну привреду?
- Да ли сте за забрану продаје земље странцима?
- Да ли сте за национализацију свих водних и других прехрабених ресурса и онемугућавање продаје странцима?
- Да ли сте за то да се раскину све под понижавајућим условима дате концесије и да се онемогући продаја странцима свих рудних ресурса и богатстава?
- Да ли сте за то да се забрани продаја Телекома, ЕПС-а, Аеродрома, РТБ Бора, ПКБ-а и свих других стратешких предузећа од националног значаја?
- Да ли сте за испитивање порекла имовине, раскид свих пљачкашких приватизација без обзира ко је титулар уз кажњавање свих одговорних и наплату штете?
- Да ли сте за враћање српских банака, отварање српске развојне банке и увођење пореза на све стране банке које послују у Србији?
- Да ли сте за самосталну монетарну и фискалну улогу и целокупан рад наше Народне банке на начин да води националну економску политику искључиво у интересу Србије?
- Да ли сте за прекид сарадње са ММФ-ом и Светском банком и враћање свих дугова које држава има ка њима?
- Да ли сте за потпуни реципроцитет о страним улагањима са Словенијом и Хрватском?
- Да ли сте за обустављање и раскид свих споразума са НАТО пактом, од Партнерства за мир, ИПАП, СОФА и др. спораума укљујући и забрану кретања по Србији, коришћење наше инфраструктуре, укидање дипломатског статуса припадницима НАТО пакта?
- Да ли сте за увођење закона којим се невладине организације које раде против интереса државе и које финасирају они који отворено раде против националних интереса третирају као стране агентурне организације?
- Да ли сте да се забрани у потпуности било какав пласман и производња ГМО хране, семена и здравствено неиспитане и по здравље људи опасне робе?
- Да ли сте за потписивање споразума са Руском Федерацијом којим се даје посебан дипломатски статус и проширење капацитета Регионалног центра у Нишу?
- Да ли сте за потписивање уговора о војној сарадњи са Руском Федерацијом и сви другим пријатељским и савезничким државама?
- Да ли сте за омогућавање Кини и свим другим пријатељским земљама да слободно без ограничења Европске уније инвестирају у Србију?
- Да ли сте за измештање решевања проблема на КиМ са Европске уније у Савет Безбедности и проглашење дела КиМ привремено окупираном територијом у складу са Резолуцијом 1244 ?
- Да ли сте за повратак наших институција, укидање граничних прелаза и враћање свих наших надлежности на простор северног КиМ на стање какво је био пре отпочињања примене Бриселског споразума?
- Да ли сте за подношење захтева за одштету од свих земаља чланица НАТО пакта за надокнаду комплетне штете учињене 1999. године укључујући и покретање кривичне одговорности за све налогодавце?
- Да ли сте за то да се поднесе захтев Савету Безбедности и Међународном суду да се омогући свим протереним и избеглим Србима да се врате у српске Крајине, на КиМ, да им се врате одузети станови, земља и статус конститутивног народа који су имали, укључујући и у Црној Гори?
- Да ли сте за престанак сарадње са свим међународним институцијама, телима и појединцима, које ће условљавати сарадњу са нама на начин да се тражи укидање суверености или рад на штету српских националних интереса?
- Да ли сте за уговарање сарадње и склапање стратешких савеза са свим оним неусловним а с друге стране моћним економским, политичким и војним савезима који признају Србију у њеним историјским границима, поштују је као равноправног партнера и не угрожавају њен суверенитет?
- Да ли дајете подршку садашњој Влади у случају да овај референдум успе да формира широку националну коалицију састављену од горе поменутих чланица и да предводећи народ изврши све горе поменуте задатке?
Ако сте се уморили читајући, не замерите, много је питања за референдумско изјашњавање, али она су неопходна јер представљају једну ширу слику, и што је најважније сва редом имплицирају један исти одговор на свако од њих а то је ДА. Нема потребе да будете сумњичави, да оспоравате и питате се какав је то референдум са толиким бројем питања? Код српског народа је све могуће па тако и изјашњавање о великом броју ставки које су нас због наше политике попуштања и примене двоструких стандарда и довеле да данас морамо да се изјаснимо на толики (а вероватно и на још већи број) питања, како не би било више манипулација и спиновања шта у ствари жели српски народ, и како после не би било касно! За оне који траже само изјашење на једно питање –понудићу им решење који замењеује свих 25 питања:
Желите ли да будете слободни, независни и да сами одлучујете о својој судбини у складу са сопственим националним интересима, или да будете окупирани, уцењени, зависни и вођени од стране других у складу са њиховим интересима?
Пошто актуелна власт то добро зна и разуме, нема ни један разлог да не провери народну вољу и пребаци део одговорности коју сваки народ мора да понесе кад су историјске одлуке пред њим и зато је и оно последње питање на будућем референдумском материјалу такво да истој тој власти и поред очекиваног заокрета политике и поред потпуне промене правца у односу на онај у ком је водила до сада народ пружа историјску прилику да јој народ каже ДА а тиме и право да направи НОВИ УГОВОР СА НАРОДОМ по коме ће га водити у новим, измењеним околностима. Стари уговор са народом од 5.октобра 2000. као и онај уговор од избора 2012. кад су стигле тзв. националне странке и донеле ”промену политике” су одавно истекли и не важе, а садашњи уговор иако на снази тек пола године је на испиту, јер народ није гласао за ово што му се нуди да иде у Европу из који сви беже, да нам одузимају део територије, да поклањамо своју имовину и ресурсе а на поклон добијамо избеглице са Блиског Истока, да нас сви од реда понижавају и вређају и терају да се одрекнемо себе самих, да сви други решавају своја национална питања, а да само Срби не смеју да га реше како они желе, већ како нам га други на нашу штету намећу.
Зато је и дошло време обзиром да треба да се мења и политика и циљеви и правац и партнери и пријатељи, за нови уговор с народом. Можда постављате питање: шта ако референдум не успе? Одоговор је једноставан – у том случају власт наставља да води народ који је изабрао да иде и даље старим путем своје пропасти, без обзира веровали и он и власт да је то илузија или да је обмана, резултат ће на крају бити исти, поражавајући за наш народ, али то је онда свестан избор, па макар био и погрешан. Друга опција је да референдум успе, али да народ не гласа за оно 26.питање, односно да не да подршку актуелној власти да га даље води, мада сумњам у такво решење, јер власт која се усуди да организује референдум са толико јаким националним питањима може бити само награђена а не кажњена.
Убеђен сам, кад би власт након сазивања свих кључних чинилаца у земљи и обезбеђивања неопходног консензуса свих релевантних фактора саопштила народу јасно шта смо до сада другима дали и учинили за наше ”пријатеље”, шта нам и поред тога сада траже, и шта ће тек да нам траже, односно које су опције пред нама – због чега се и тражи референдумско изјашњавање на све теме укључујући и питање да ли хоће да актуелна власт поведе народ и земљу након позитивне одлуке на референдуму – да би народ апсолутном већином изашао и гласао укључујући и позитиван одговор на последње питање. Наш народ воли храбре и одлучне па и оне који постану такви у одређеном историјском тренутку (макар грешили у ранијем периоду верујући себи и делу светске заједнице, ”пријатељима”, и саветницима) и који су у стању кад је најтеже да донесу исправне одлуке (пример председника Додика је илустративан) остављајући све погрешно иза себе, мењајући правац у националном интересу земље, и водећи даље српски брод, одлучно и непоколебљиво.
На крају поставља се питање за сваку власт: Има ли било шта моћније, јаче и важније за све оне који хоће исправно да воде државу да при томе имају и пуну подршку свога народа да заједно доносе храбре и исправне одлуке како их данас доносе они који имају своје народе иза себе попут Путина, Си Ђипинга, Ердогана, Орбана, Лукашенка, Кадирова, Назарбајева… и многих других државника који без обзира на тешкоће које су пред њима воде свој народе који их подржавају и следе их у свему. Има ли боље потврде рада у интересу народа, има ли боље опције него да уживаш пуну и неподељену подршку од оних за које се бориш и за које све то и радиш?
Закључићу с оним с чим сам и започео: народ нико никада није преварио, а српски народ зна кад је најтеже, показао је то много пута у историји и умео и да опрости и да награди и да разуме све што је било, односно да се сабере кад је најпотребније и кад смутно време дође. Окупљао се увек око својих истинских вођа који су спремни да интересе нације ставе испред личних и који су одлучни да без обзира на личну жртву народ поведу јединим путем који нам се намеће и који нам је суђен у вековној борби за очување вере и отаџбине. А о казни за оне који изаберу други пут је беспотребно говорити, било ововременој било историјској, народ и историја су ту на жалост још одлучнији и суровији него кад је вредновање херојских и државотворних дела у питању.
Јован Н. Шиповац
Удружење ЧАСТ ОТАЏБИНЕ
