Недавно је пажња србијанске и европске јавности била заокупљена референдумом у Барселони, који се ипак није проширио на целокупну Каталонију, нити су се Каталонци већински изјаснили за отцепљење од остатка Шпаније, упркос планске и намерне подршке сорошевских медија и активиста у ЕU, иако се тако свесно крши устав Шпаније.
У Србији су појединци отишли и даље од тога, радосно хитајући у саму варош Барселону да тако зараде још који додатни поен код чика Ђерђа, који ипак помало и шкртари у свом даривању, дуго већ траје процес покушаја отимања Војводине коју поодавно зову „европском регијом“, а то код Срба има значење као и она популарна песма Звонка Богдана -„ Ко те има,тај те нема… , јер су увиђавни у Београду почели и потомцима некадашњих фолксдојчера, већински доказаних ратних злочинаца, да враћају имовину, иако закон то јасно брани.
Зато њихови представници и тврде да је чак 60% обрадивог земљишта у Банату било у власништву „подунавских Шваба“, што се као еуфемизам све чешће и користи за некадашње фолксдојчере, кријући тако њихову злочиначкиу прошлост, намерно!
Галамећи о „правима“ Каталонаца на изјашњавање, београдски еуропејци и борци за „људска права“, никако да се сете примера из некадашње заједничке државе, који је много ближи и зато и поучнији, као пример како је ЕU злонамерно „превиђала“ права српског народа у републици Хрватској, као делу тадашње заједничке државе.
Још у рату, плашећи се да ће српски народ у NDH захтевати своју државу јер је изложен геноциду, а Хрвати као народ нису учествовали у антифашистичкој борби од самог почетка, хрватски комунисти су у одлуке ZAVNOH-а („ Zemaljsko antifašističko vijeće narodnog oslobođenja Hrvatske“) ставили одредницу да су Хрвати и Срби два равноправна народа, који живе у Хрватској.
Та је одредница била у свим уставима који су касније усвајани, те тако и у оном из 1974.године, који је био почетак разградње заједничке државе.
У том свом републичком уставу, ипак су у Хрватској ставили и одредницу да су Срби у Хрватској конститутивни народ са правом самоопредељења, укључујући и право отцепљења, али су ставили и одредницу да је у употреби службени језик – Hrvatski književni jezik!
Када је група грађана поднела тужбу на ту одредницу, Уставни суд је то поништио и наложио измену тог члана републичког устава, али се то није догодило све до почетка распада заједничке државе, међутим, освестило је део мислећих Срба и подмлађену интелигенцију, стасалу после геноцидног покоља мислећих Срба из 1941.године, као почетка систематског затирања свих Срба у NDH!
Оживело неоусташтво током предизборне кампање у пролеће 1990.године, захтеви за ревизијом историјских истина уз какофонију подршке „демократизацији“ која је стизала из земаља ЕU, пре свега из обновљене Немачке која је на сва уста подржавала хрватску храброст у обрачуну са „једноумљем“, уз пословичну подршку из Ватикана, али и Француске и Британије, које су у два светска рата чак биле савезнице са Србинма, и добро знале размере злочина који су над њима почињени, обележили су тадашњу предизборну кампању!
Чим су сазнали за намере странке HDZ да се измени уставни положај српског народа у Хрватској, како би му се укинуло право на демократско изјашњавање о својој судбини у промењеним условима и међуодносима, руководство СДС, као странке легално регистроване у Загребу која је учествовала на изборима и ушла у парламент, упркос заједничког наступа хрватских комуниста и свих хрватских странака да то спрече, почиње да врши припреме за будући реферерендум, као основ за јасан став о будућим међуодносима Срба и Хрвата у Хрватској, која тежи својој самосталности!
Пажљиво је одмерено спровођење самог референдума, те у питању стоји одредница о аутономији Срба као народа у Хрватској, који је вољан да склопи споразум са Хрватима као народом, о форми заједничког живота у Хрватској који почива на темељима демократије! Дакле, нема никаквог става о растурању Хрватске, о евентуалној забрани да се Хрвати слободно изјасне – да ли остају у заједничкој држави Југославији, или се одвајају!
Међутим, ову одлуку и форму већина Хрвата је одмах осудила као наводно антихрватску, испољавајући отворено антисрпско расположење, које је на светло дана извукло све оне запретене пароле и поруке франковаца, још из времена Двојне монархије.
Сам хрватски врховник Tuđman предњачио је својим порукама, али се још ипак ограђује од величања усташтва, јер није био несигуран у отворену подршку ЕU све док Америка није залегла иза своје одлуке о растурању заједничке државе Југославије, као испуњењу свог дела тајног договора са Ватиканом, познатог под називом „PAX AMERICANA“, склопљеног између председника Регана и тадашњег папе Ivana Pavla II (Vojtila), случајно Пољака!
Срби су као народ, свој референдум одржали симболично 19.августа на православни празник Преображења Господњег, тако навештавајући своју спремност за договор о суживоту!
Брутални покушај спречавања референдума, упадом хрватске специјалне полиције у поједине општинске СУП-ове и покушајем отимања наоружања резервне милиције, упадом у просторије за референдум и отимањем гласачког материјала,чак и бруталним полицијским упадом у православне храмове, „демократски“ су пример поштовања важећег устава тадашње републике Хрватске, што нико у ЕU није желео да види, али су одмах осудили покушај „угрожавања целовитости младе хрватске демокрације“, а лепо пише у важећем уставу да је то и држава српског народа у Хрватској, па тај народ само користи своје демократско право!
Референдум је подржала изразита већина српског народа, прихватајући одлуку о својој аутономији у Хрватској која је део заједничке државе!
Међутим, сатанизација Срба као народа кренула је попут бујице у медијима, покретане су кампање осуде референдума у чему су предњачили некадашњи чланови SKH, пошто се након изборне победе само током јуна месеца 1990.године 100000 наводних комуниста учланило у победнички HDZ, доказујући се тако католичким поповима и емигрантима-повратницима!
Ипак, тадашње руководство СДС, поштујући своје демократско опредељење, наставило је разговор са врхом HDZ да се нађе модус превазилажења спора, и спречи претећа неоусташка агресија на српски народ у Крајини!
За то време, траје кампања отпуштања Срба из државне службе, из предузећа и општинских органа, почиње отворени насртај на приватну имовину Срба у хрватским градовима, што потсећа Србе на погроме током Великог рата и нарочито током постојања NDH!
Тек када је постало евидентно, да ће у Хрватској ипак насилно променити уставне одредбе и силом укинути статус народа Србима, што значи губитак права на одлучивање о својој судбини, народни посланици – Срби, чланови парламентарних странака SKH-SDP и СДС, одржали су у Книну своју конститутивну седницу, проглашавајући стварање САО Крајине као неотуђивог дела заједничке државе Југославије, тада међународно признате чланице ОУН, не негирајући право хрватског народа да се изјасни за своје издвајање из те заједнице, али штитећи себе као народ од евентуалног уласка у нову могућност геноцида над њим!
Ова је одлука у целости била у складу са важећим уставом републике Хрватске, јер су тек дан после ове одлуке, у хрватском сабору заступници акламацијом изгласали укидање статуса народа Србима, преводећи их насилно у статус националне мањине!
За ову срамну одлуку, гласали су и поједини Срби посланици SKH-SDP, који су одбили да деле судбину свога народа, али су одмах награђени похвалама хрватског врховника Тuđmana за доказано домољубље, а поједини су октроисани на места предвиђена за Србе у власти!
После покушаја референдума у Каталонији, у Београду се нико не „сећа“ овог примера како је ЕU злонамерно кршила право српског народа у Хрватској стечено у антифашистичкој борби, притом подржавајући отворено испољено неоусташтво!
Проблем насилног проглашења „државе Косово“ од стране шиптарске националне мањине, најсликовитије показује пример двоструког стандарда ЕU кад се упореди са легалним и легитимним референдумом српског народа у Хрватској, али београдски еурофанатици ни не помишљају да то отворено изговоре, биће да се плаше да ће им доказана еуродесничарка Ruža Tomašić одмах укинути мрвице из приступних фондова, а Милорад Калимеро ни не помишља да тако шта и изговори као заступник у хрватском сабору, иако зна добро цео ток насилног укидања српског народа, јер је и сам учествовао у томе, као добри послушни амерички ђак!
