Београд – „Прсти“ Запада видљиви су у свим главним догађањима у овом региону у протеклих четврт века, а главни циљ актера попут Сједињених Америчких Држава, НАТО пакта и Европске уније јесте дестабилизација држава које су настале након слома СФРЈ, укључујући Србију, сагласили су се учесници данашње међународне научне конференције Резултати „Западне демократизације“ на постјугословенском простору 1990-2016. Као алтернативу деструктивним концептима које Запад под плаштом демократије покушава да наметне „постјугословенском простору“ говорници су навели сарадњу са Русијом и Кином, које се залажу за мултиполарност на светској сцени. Ова научна конференција одржава се у организацији Фонда стратешке културе из Русије и Последње линије одбране из Србије у београдском хотелу „Парк“.
Ања Филимонова, главни и одговорни уредник Фонда стратешке културе на српском језику, истакла је у уводној речи да је Запад на „постјугословенски простор“ стигао под изговором хуманитарне интервенције и демократских промена, али да се то у пракси није догодило.
Александар Павић из Фонда стратешке културе указао је говорећи о „Антидемократском“ увозу „демократије“ да је дошло време за свођење рачуна, будући да је доста времена прошло од 1990-их и да се намеће питање ко је био одговоран а ко неодговоран када је реч о збивањима у региону. У том контексту, оценио је да је политички Запад „главни и одговорни уредник“ свих дешавања на овом простору, те да се историја од 1990-их вратила на велика врата, у свим својим облицима.
Упркос очекивањима није наступило „златно доба“ демократије које би подразумевало слободно тржиште, слободне медије, што је прокламовао Запад користећи сва средства, укључујући холивудске филмове, већ је Запад дошао до контроле над туђим ресурсима, баш као што је чинио и чини и у другим деловима света… Запад је 1990-их извезао матрицу тобожње демократизације и све што се догађало у то време на овом простору било је под диригентском палицом Запада… Између осталог, Срби у Босни и Херцеговини су 1992. били спремни да прихвате независну БиХ, али Сједињене Америчке Државе су осујетиле Кутијеров план, док су Ватикан и Немачка хушкали Хрватску и Словенију да се отцепе. Такође, НАТО бомбардовање СРЈ 1999. спровео је Запад и тада су прекршене све међународне норме, а актери 5. октобра 2000. били су инструментализовани од стране Запада… Многи из тадашње опозиције су веровали да само треба да дође западна демократија па ће се сви проблеми решити сами од себе, укључујући питање Косова и Метохије, али реалност је била другачија. Наиме, Запад је после 5. октобра 2000. појачао притиске на Србију, што је подразумевало и захтев да КиМ постане независно и спроведена је пљачкашка приватизација. У целој тој ситуацији можемо да видимо „западне рецепте“ и „западне прсте“. Као резултат свега, народи који су живели у СФРЈ сада живе много горе, тај простор је дестабилизован и дестабилизација траје и даље, што се види на примерима умешаности Запада у актуелна дешавања у Македонији, притисцима на Републику Српску и гурању Црне Горе у НАТО, казао је Павић.
Бранко Павловић, правник и политичар, оценио је у свом обраћању да је целокупни такозвани „демократски процес“ потпуно испражњен од садржине, што подразумева да се ништа не расправља у надлежним институцијама и да се струка ни за шта не пита.
Западни модел значи да постоји само корпорацијски интерес, док је целокупан политички живот измештен и такав модел извезен је и у друге државе. Али, добро је што се све више младих у САД и другим деловима света томе противи и схвата да се не сме одбацити слобода, која подразумева и изношење и сучељавање ставова… Словенци су, рецимо, до 2004. године остваривали изванредне резултате у многим доменима, али су „разбуцани“ тако што су им људи са Запада „почистили“ кадрове и довели своје људе, што је довело до тога да Словенија до 2010. постане презадужена… Такође, у Србији је Зоран Ђинђић када је био премијер извршио државни удар штитећи корпорацијске интересе Запада тако што је избацио посланике ДСС-а из Скупштине Србије… Дакле, грађанима Србије се непрекидно од политичара сервира прича како „може другачије“, а онда сви учине исто. И сада на листи СНС-а имамо људе који поручују да су изричито против ЕУ, а удружили су се с Вучићем који каже да је ЕУ „наша светла будућности“.Стога, под флоскулом демократизације пласирају нам се најобичнији коорпорацијски интереси, што показује и пример компаније ИКЕА која добија земљиште џабе… Природно је да ће се и Србији поново јавити бунт против западног модела демократизације, али за почетак треба да постоји свест да је потребно повући потезе како би се ослободили штетних утицаја, поручио је Павловић.
Андреј Корибко, геополитичар рођен у Сједињеним Државама који тренутно стиче највише образовање у Русији, констатовао је да се Србија налази на историјском раскршћу између Истока и Запада, напомињући да Запад, укључујући ЕУ, никада неће прихватити да је Србија словенска држава која има блиске везе са Русијом.
За разлику од југословенског периода Србија сада не може да буде неутрална и да балансира у спољној политици. Запад користи методе застрашивања у односу према Србији, баш као што је чинио и према Украјини, што подразумева и контролисање такозваних „невладиних организације“ које „вршљају“ по Србији, као и контролу већине медија, па је просечном Србину тешко да схвати шта Запад чини. У овом тренутку Србија је подређенија НАТО пакту него што је то била Југославија Хилтеровој Немачкој у предвечерје Другог светског рата.. Споразум потписан са НАТО-ом значи капитулацију Србије и нико не би могао ни да претпостави да ће Србија тако капитулирати… Србија је на ивици пада у „загрљај“ Запада и да постане нова Хрватска, презадужена и колонизована… Запад више не оклева, решен је да уништи Србију, али Русија и Кина, које се залажу за мултиполарни свет, пружају руке Србији, тако да Србија има шансу да одигра кључну улогу у руском гасоводу „Балкански ток“, као и у кинеском пројекту брзих пруга на Балкану… Сада се одлучује будућност Србије – да ли ће се Србија окренути Западу и постати његова марионета и НАТО колонија или ће Србија, окретањем ка Русији и Кини поново постати снажна и обновити свој понос… Протести против НАТО-а у Србији су добар први корак јер се споразум са НАТО пактом мора одбацити, понос и слобода се морају повратити, нагласио је Корибко.
