Изјава турског премијера Ахмета Давотоглуа да Турска неће дозволити да изгуби град Азаз на сјеверу Сирије[1], у близини турске границе, указује да се сиријска криза компликује. Ова изјава је, с једне стране, потпуно недипломатска и супротна свим међународним нормама и усвојеним конвенцијама. С друге стране, она је пријетња миру у региону. С обзиром да је ријеч о Блиском истоку, изјава турског премијера представља пријетњу по свјетски мир. Она је уједно и доказ о дубокој умијешаности Турске у унутрашња питања Сирије и свједочи о турским „диловима“ са тзв. Исламском државом.
Постаје извјесно да је Турска и прије „либијске кампање“ и свргавања Гадафија, заједно са заливским земљама правила планове о новим енергетским путевима и продаји искључиво „сунитске нафте и гаса“ земљама Запада и Кини. Наравно, за тај наум подршку Вашингтона није било тешко обезбиједити, јер би реализација плана подразумијевала потискивање Русије са свјетског тржишта, а што се Сједињеним Државама налази високо на љествици приоритета. У Вашингтону је процијењено да би Русија, уз наметнуте санкције, и драстично смањен прилив новца од продаје енергената, у року двије до три године могла доживјети економски колапс. Али, ствари су се одвијале другачије.
У том контексту треба посматрати Ердоганову најаву, изречену 04. 10. 2015. године у Бриселу, да Турска, понукана хуманим разлозима, планира успоставити „тампон зону“ на сјеверу Сирије, уз своју границу. Брига о „умјереним побуњеницима“ била је само покриће да Турска, наводном борбом против Исламске државе, у ствари, обезбиједи трасу за коридор који би из Катра и Саудијске Арабије, преко Сирије, водио у Турску и даље, ка ЕУ. Ердоган је од Брисела тражио подршку за успостављање „хумане“ зоне.
Када се има у виду могућност Турске да, према потреби, „одврће вентил“ мигрантима који се крећу ка ЕУ, јасно је зашто Турска добија подршку из Брисела, првенствено од Њемачке, али и Француске, за успостављање „тампон зоне“. Када се има у виду оптерећеност Француске терористичким нападима и ванредним стањем, лако је објаснити оптужбе које на рачун Асада и Русије долазе од француских дипломата. Изјава француског премијера Мануела Валса да би копнена офанзива у Сирији била “одлучујућа” у борби против екстремиста Исламске државе[2], такође је вид подршке турској иницијативу за копненом интервенцијом у Сирији, коју би извеле турске и саудијске снаге, а што је на конференцији о безбједности у Минхену изнио турски министар спољних послова, Мевлуд Чавушоглу[3]. Турска је саговорницима из ЕУ јасно дала до знања да би, уколико буде приморана да отвори границе мигрантима, њих око милион могло да се упути према Грчкој или Бугарској. Одговор из Брисела је брзо стигао, у виду најаве да ће се у ваздухопловној бази у Инџирлику створити нова војна коалиција, ради успостављања „тампон зоне“ и зоне забрањених летова. Неутемељене оптужбе да су Асадове снаге уз подршку руске авијација бомбардовале болницу Љекара без граница[4] и школу, при чему један дио медија који пласирају оптужбе тврди да су болница и школа страдале као посљедица ваздушних удара, а други дио наводи да су по сриједи били ракетни напади, треба посматрати као медијску подршку потреби стварања „тампон зоне“. Информација се заснива на неколико ријечи „некога“ са твитера, а нико није ни покушао да објасни како су школа и болница радиле под даноноћним бомбардовањем турске артиљерије. Све неодољиво подсјећа медијску кампању коју је Запад водио како би оправдао интервенцију на Косову и на познати „случај Рачак“. Ријеч је, у ствари, о псиоп операцији која се заснива на неубједљивој и на брзину монтираној лажи јер се не спомиње ни једно име, чак ни име наводно бомбардоване школе, а спорна је и аутентичност објављеног снимка.
Из Пољске, заговорника напада на Русију због „руске пријетње балтичким земљама“, стигла је најава о упућивању четири авиона Ф 16 у Сирију због интервенције против Исламске државе[5], а слање војске и авиона у базу Инџирлик најавила је и Саудијска Арабија[6]. У циљу реализације турске „тампон зоне“, уз максимално коришћење медија и инструментализовање челника УН, почеле су да пљуште оптужбе на рачун Русије и њеног војног присуства у Сирији. Сценаријо је написан на основу матрице из балканске и ирачко-либијске кампање, па су тако САД благо укориле Турску због артиљеријских напада на Курде, док је глас ЕУ био још тиши.
У фокусу турске бриге тренутно су избјеглице из Алепа. Зашто? Зато што тројац у виду Турске, Саудијске Арабије и Катра, велику привредну шансу види у цјевоводу који би, како је већ речено, из Катра преко Саудијске Арабије водио до Сирије, а управо преко Алепа даље у Турску и ка ЕУ. Наведене земље, иначе спонзори Исламске државе, не могу бити фактор мира у Сирији нити им се може препустити брига о њеној будућности. Међутим, како се каже да нада умире посљедња, тако и Турска не губи наду о стварању „тампон зоне“, те стога помаже снаге Џабхат-ан-Нусра, тако што ће овај сиријски огранак Ал Каиде ојачати групама из Азије, прије свега кинеским Ујгурима, новопридошлим Чеченима, и Туркменима које у Сирију упућује Туркменска исламска странка. Ове снаге се тренутно окупљају у Турској, а обезбјеђује их турска полиција. Иначе, Ујгури се још од 2014. године под надзором полиције окупљају, и затим неко вријеме бораве у владиним зградама у турском граду Кајсери. Иначе, у Турској је бројна дијаспора Ујгура, јер они деценијама пристижу из Кине у Турску, и цијени се да их у Турској тренутно има око 300 000. Они су регрутни контигент за војне операције у Сирији. Турска обавјештајна служба је 10 000 Ујгура обучила за борбу, а дио већ пребацила у село Занбаг у Сирији, ради заштите туркофонске заједнице, којој је, сходно Ердогановој бризи, ради опстанка неопходно обезбиједити „тампон зону“. Не треба заборавити да је Алепо предвиђен као главни град пројектоване 82. турске провинције, што указује на намјеру Турске да анектира тај дио Сирије. Након успоставе „тампон зоне“ Турска би се одлучила на тај корак, позивајући се на Крим, а турски аргумент би био да је анектирани дио Сирије насељен турским народом. Турска Алепо сматра за свој град, те је изјава премијера Давотоглуа да Турска неће дозволити да снаге Башара ел Асада запосједну град Азаз, у функцији одбране права Турске на Алепо. Оно што није речено је да Ердоган неће дозволити ни пад Раке, престонице Исламске државе. Околина Раке је насељена Ујгурима, које Турска сматра туркменским народом.
Када се наведено сагледа, Ердоганова мржња према Русији, која војном интервенцијом у Сирији ремети све његове планове о обнови Отоманске империје, постаје јасна. Што се Руса тиче, они су одавно прочитали Ердогана и дешифровали „велику шаховску таблу“ Бжежинског, који није навео да Њемачку и Турску веже вјековно пријатељство, оличено у потписаном војно-техничком споразуму. Шта је Ердоган, између осталог, обећао Американцима у замјену за подршку у обнови Османског царства? Активирање Ујгура у Кини, након чега би почела демонизација Кине, као сада Русије, како би се остварила, бар дјелимично, „велика шаховска табла“.
[1]http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=02&dd=15&nav_category=78&nav_id=1097028
[2] http://www.nezavisne.com/novosti/svijet/Francuski-premijer-Kopnena-ofanziva-bi-bila-odlucujuca-protiv-ID/353361
[3]http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/2209478/%D0%9C%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%B0+%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%B0%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%A2%D1%83%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B8+%D0%A1%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%90%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D1%83+%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8.html
[4] http://www.cdm.me/svijet/meridijani/pogodena-bolnica-ljekara-bez-granica-u-siriji-devet-ljudi-poginulo
[5] http://www.rtcg.me/vijesti/svijet/119248/poljska-spremna-da-salje-avione-u-siriju.html
[6] http://rs.sputniknews.com/svet/20160213/1103210827/Saudijska-Arabija-vojska-avioni-Turska-Sirija.html
