Љ. БЕГЕНИШИЋ
УКУПНО 29 основних школа и 78 издвојених, углавном сеоских одељења, “угашено” је од ове школске године. Од овог броја, у Војводини се налази 25 матичних и 11 издвојених одељења.
Према том документу, да би “преживела”, матична школа мора да има најмање 480 ученика, 16 одељења и да буде на удаљености већој од два километра од суседне школе.
– Стара мрежа школа није одговарала потребама. Многа решења су лоша и скупа, али превасходно педагошки лоша – рекао је недавно министар просвете Младен Шарчевић.
У Министарству просвете подсећају да је требало да локалне самоуправе у одређеном року дају предлог мреже основних школа. У том послу Војводина је била ажурна, па су покрајинске власти усвојиле планове свих 45 локалних самоуправа. У остатку Србије било је другачије.
– Овај посао завршило је 50 јединица локалне самоуправе и са њиховим предлогом смо се сагласили – кажу у Министарству просвете. – Још 40 локалних самоуправа направило је планове, али они су враћени на дораду.
Међутим, неки од највећих градова као што су Београд и Ниш још нису доставили своје планове, иако им је рок истекао још на пролеће.
– У малим местима било је могуће формирати образовно-васпитне центре спајањем средњих са основним школама, чак и са предшколским установама и то је спајање по вертикали – појашњавају у Министарству.
Школа у Доњим Бабинама Фото foruminfo.rs
.jpg)
Један такав пример догодио се у Осечини, где је угашена школа “Браћа Недић” и формиран је образовно-васпитни центар “Осечина”.
– Циљ оптимизације мреже школа је ефикасније и квалитетније образовање, али и уштеде у трошковима текућег одржавања – подсећају у Министарству. – Овим уштедама неће доћи до смањења наставног кадра.
О рационализацији школа говори се већ скоро две деценије, а главни разлог је што се из године у годину уписује све мање деце. И званичници у Министарству просвете кажу да је мањак деце велики проблем у Србији, не само проблем просвете, те да је мрежа образовних установа са 1.278 осмогодишњих школа и 4.500 објеката, одговарала броју ученика од пре 30 година.
Додају и да су направљени неки изузеци, па нису затваране школе у удаљеним селима, упркос малобројним ученицима, како њихово школовање не би било угрожено.
СПАЈАЊЕ ПОЧЕЛО У БЕОГРАДУ
НОВА мрежа средњих школа прво је урађена у Београду, 2017. године, рационализацијом седам школа – кажу у Министарству просвете. – Прошле године је у другим градовима од 14 девастираних и малих средњих школа формирано седам нових. На пример, у Бабушници је спајањем Гимназије “Вук Караџић” и Техничке школе настала Средња школа, што је пример спајања установа по хоризонтали.
