Запад хиљаду година – од Велике шизме – дели Србе и од Дрине прави границу

87

ЕКСПЕРТ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ У ЕМИСИЈИ „СРПСКИ СВЕТ“ ТВ Ин4С (први део)

* Република Српска је фактор демократске равнотеже и једина аутономна државотворна структура у БиХ. Зато Запад жели да се са њом обрачуна и припрема сцену за то

* Сарадња Бошњака и Срба је једина апсолутно забрањена политика у БиХ. Основни циљ Запада је да се ова два народа никада не договоре о заједничком интересу и заједничкој држави. Западу треба подјељена Босна и зато одржава привид да српски и бошњачки народ немају заједничке интересе

* Појављивање сепаратног културног идентитета Бошака је, на жалост, увијек било само инцидент. Њих је увијек лако вратити у колотечину лојалности Отоманском царству, Угарском царству, Трећем рајху или САД и Великој Британији

* Западно рјешење је да он суверено управља Босном. ОХР не би могао да одлучује без подршке нас Бошњака. Та политика је усмјерена против Србије. Она није проевропска него је супротна српским интересима. Супротна је и бошњачким интересима

_________________________________________________________

ЗАПАД на овим просторима дјелује негативно већ хиљаду година, од велике шизме. И кроз Римско царство и кроз Угарску покушавају да направе други народ у Босни, иако Порфирогенит и Теофан њу помињу као земљу у којој живе Срби и Хрвати.    Порфирогенит каже да је Босна мала земља у саставу ранофеудалне српске државе под кнезом Чаславом.

Од 1054. се гради ново политичко друштво кроз изградњу босанских цркава и увођење босанских бановина. Тако је запад Србе одвајао од Срба и на Дрини успостављао границу Западног царства.

Послије хиљаду година, Република Српска кроз председника Додика отворено, и кроз СНСД, каже да овдје још живе Срби – и у етничком, идентитетском, културном, али и политичким смислу. Обновити ту идеју послије Дејтона може Додик јер није уцјењен ни ратом ни корупцијом.

Змај од Босне непожељан у Босни

Његова странка је нова политичка странка, неоптерећена ратом, а изложила је ову политичку идеју.

Видјели смо поплаву нон пејпера и гласове да Република Српска може мирно да се раздружи.

Видјели смо и режирање позорнице за коначни удар да се одрежу државотворна крила Републике Српске. То су нам предстојећи дани…

– Србија је преко Косова уцјењивана да држи прсте даље од Републике Српске и да остане изван овог процеса урушавања Републике Српске, санкционисања њених водећих људи и обрачуна са политичком идејом самосталности и очувања државотворности.

– У Црној Гори је ситуација искомпликована да се не потпише Темељни споразум како би очи српског свијета биле окренуте на ту страну.

Службе у Београду и Бањалуци морају знати да је позорница против Републике Српске спремна за пресуду Ратку Младићу за два дана, за сједницу СБ УН на коојој ће се обратити предсједних хашког резидуалног махнизма и оставком Валентина Инцка који ће у оставци изрећи санкције да би га наслиједио умјерени Нијемац.

Све је то нелегално и нема везе са Дејтоном и Анексом 10, ставом 1, према коме међународна заједница мора гарантовати унутрашњу политичку аутономију ентитетима, а она умјесто тога врши насиље.

Аустроугарски логор за Србе у Добоју – један од многих

Народи су сиромашни и посвађани. Ја не живим у Републици Српској него најсиромашнијем кантону Федерације, зеничко-добојском, имам информације и видим куда то води.

Република Српска је била фактор демократске равнотеже и једина аутономна државотворна структура у БиХ. Зато Запад жели да се обрачуна са њом.

Сарадња Бошњака и Срба је једина апсолутно забрањена политика у БиХ. Основни циљ Запада је да се ова два народа никада не договоре о заједничком интересу и заједничкој држави. Западу треба подјељена Босна и зато одржава привид да српски и бошњачки народ немају заједничке интересе.

Напади на Изетбеговића и његове најближе људе, па и супругу су средства уцјене да Бакир прихвати западни концепт: наставак њемачке управе у БиХ са циљем да се ријеши хрватско питање (измјена изборног закона и легитимног представљања), а Хрвати ће за узврат обновити савезништво са СДА и Бошњацима.

Бакир је дан прије Хрватског народног сабора отишао у Мостар на договор са Човићем. Резолуција Сабора је била стерилна, а Човић је рекао да је и против сепаратизма и унитаризма. То је западна пјесма.

Појављивање сепаратног културног идентитета Бошака је, на жалост, увијек било само инцидент. Њих је увијек лако вратити у колотечину лојалности Отоманском царству, Угарском царству, Трећем рајху или САД и Великој Британији.

Сјетимо се: 1831 је била побуна бегова – годину дана пошто је Србија добила хатишериф о насљедној кнежевини и широкој аутономији – а ко је био песница која је вођу Хусеина капетана Градашчевића (Змаја од Босне) одвела у истанбулске затворе да буде отрован у 31-ој години? Босански и херцеговачки бегови, ајани.

Никад ни један бошњачки политичар није затражио да се његове кости пренесу у Босну, а име му се спомене понекад за празник.

Бошњаци су били одани моћној Краљевини Југославији – Видовдански устав је усвојен гласовима Југословенске муслиманске организације (ЈМО). Положај који су муслимани имали у краљевини је био без преседана најбољи положај у историји муслиманског народа.

Муслимани дугују Југославији своје конституисање као националне заједнице у оквиру комунистичке Југославије. А онда су јурнули са другима да је разбију.

Ми смо – Бошњаци – ударна песница те западне политике. Не би они могли да управљају одлукама ОХР да бошњачка политика не подржава ОХР да одлучује у наше име!

Скрећем пажњу да је предсједник Додик у маниру државника стално истицао мир као најважнији однос међу народима БиХ. Рекао је: „Мир ми је важнији од суверености, од самосталности. Хајде да се мирно договоримо, а ако не можемо, да се мирно разиђемо“.

Оштри одговори Бошњака су дошли као дио западне инсценације: „Биће рата, не може се Босна у миру подијелити, не може се договорити“, јер Запад има своје треће рјешење – да мирно арбитрира у сукобима и да држи канцеларију ОХР, да контролише економску политику, надзире безбједност и одбрану, да управља ресурсима, именује тужиоце и судије који су прошли обавјештајни и политички филтер Запада.

Џевад Галијашевић

Западно рјешење је, дакле, да он суверено управља Босном.

Та политика је усмјерена против Србије. Она није проевропска него је супротна српским интересима. Супротна је и бошњачким интересима.

Распадом Југославије, сто хиљада муслимана је у Црној Гори, значајан број у Србији. И ко има више интереса да се БиХ стабилизује него наша два народа?!

А то је једино што Запад неће дозволити.

Политика Србије је помирљива, али она не види да њен противник нису односи Додика и Бакира, већ је противник који је много моћнији, а то су Запад и Европа – односно Њемачка и Америка која хоће да управља.

Бошњачка тиха већина жели мир и сарадњу са Србима и Хрватима. Али, постоји проблем.

Чули сте да се стално понавља прича о руском „малигном утицају“. А Русија нема ни један медиј у БиХ и ништа значајно што би њену политику представило на адекватан начин унутар бошњачког и хрватског корпуса.

Постоје дипломатски контакти на нивоу Бањалука-Москва и да Срби у Републици Српској имају информације о намјерама дјеловања руске полтике. Али, Бошњаци немају. Русија нема ни тв, ни новине, ни портал. А Турска има медије попут магазина Став, недељника Фактор или Анадолија агенције. Иран има своју телевизију Сахар и бехар, Каатар има Ал Џазиру. А Русија нема Ни једно средство јавног дјеловања које би њену политику објаснило.

Исти је случај са Србијом.

И Русија и Србија морају урадити више на плану свога представљања у Федерацији. Јер, нема ни једне странке, ни једног правног или друштвеног субјекта, ни једне невладине структуре која би промовисала сарадњу Бошњака и Срба и ширила разумијевање у односу на руске геостратешке и геополитичке интересе и сарадњу Москве са Турском и Ираном.

Тако мора и Србија. О томе сам говорио одмах послије рата. Не треба дозволити да се секуларни потенцијал изгуби. Али, из Србије, од разних Ђинђића и Тадића па до данашњих дана је остао посао који се није урадио.

Ја сам појединац који износи ставове. Због тога сам нападан од муџахедина, сорошевских медија и разних `Раскринкавања` Сорошевих пигмеја који пишу потјернице против људи и њихових политичких ставова ради уништавања саме помисли на самосталност и на то да будемо нација. Да будемо специфична народна заједница.

Шта је нација ако то није идеја државе у којој се живи просперитетно. Ми морамо тражити праве кривце, а не овако – у бошњачком стаду, овца је овци вук!

       (следи наставак)

ИЗВОР: http://fakti.org/sta-to-pisu/zapad-hiljadu-godina-od-velike-sizme-deli-srbe-i-od-drine-pravi-granicu

наукакултура