Максим Чанак у униформи аустроугарској војника са јубиларном медаљом војног крста (Militär-Jubiläumskreuz) на грудима. Фото: Часопис „Светска револуција“, 1918. г.
- Пошто је до сада сво јавно деловање Ненада Чанка било деструктивно, изгеда је оно поред уништавања угледа аутономије Војводине имало за циљ да створи антипода Максиму Чанку, првом Србину који је окупио Југословенски одред Црвене армије ради одбране Русије и пао у борби против западних империјалиста.
Ведь от тайги до британских морей
Павел Григорьевич Горинштейн
ПИШЕ: Душан Ковачев
Ненад Чанак је вођа војвођанских аутономаша који по Војводини већ три деценије брука социјалдемократију. Осим тога, он је по телевизијама и риалити-шоу програмима деценијама брукао и своју фамилију. Током 2011. г. сам слушао како је на једној телевизији објашњавао како и по очевој и по мајчиној линији предака води порекло од ванбрачне деце Хабсбурга. Међутим, сва Војводина зна његове претке. Родитељи су му били изузетни научници и веома уважени људи свог доба. Да преци Ненада Чанка немају никакве везе са Хабсбурзима (који иначе, одлично прате и познају своје ванбрачне сроднике), потврдио ми је својевремено један лични пријатељ покојног шефа Дома Хабсбург.
Зашто Ненад Чанак својим фабулацијама нарушава углед сопствене фамилије? Разлог је једноставан. Чанкова ЛСВ је рокфелеровски лоби њено деловање је у интересу светске хипербуржоазије. Стога данас Ненад Чанак и његови партијаши по Војводини шире русофобију као своје основно дело, на срамоту историјског дела фамилије Чанак у Русији. О том историјском делу своје фамилије Ненад Чанак ћути као заливен, док се труди да себе, честиту српску фамилију Чанак и социјалдемократију Војводине представи као живе карикатуре, па објављује романескне фабулације о Угарским провинцијалним сапунџијама који су помоћу дишкреција некако стекли наслов сеоских грофова.
Не, он неће успети у свом науму.
Ми памтимо да је Милан Чанак био изванредан универзитетски професор, велики југословенски биолог и еколог. Памтимо да је Босиљка Чанак била уважена професорка Новосадског универзитета, а њен отац био омиљени училтељ једног банатског села. Одлично памтимо и историјске социјалдемократе са простора наше Војводине, њихов рад и њихово дело. Ненад Чанак њих неће обрукати. Ненад Чанак брука једино себе самог.
Личко село Зрмања под Велебитом, родно место Максима Чанка
Да се ми подсетимо на личност и дело Максима Чанка, чији је Ненад Чанак потпуни антипод.
Под ломним Велебитом у Лици, у аустроугарско доба, у селу Зрмања се 1886. г. у дому честитих лилчких православних Срба родио Максим Чанак. Постао је жандар, а када је током Првог светског рата 1916. г. заробљен на руском фронту, брзо је ступио у Српску добровољачку дивизију. Потом је одлучно пришао бољшевичком покрету. Овај храбри борац је водио борбу против немачког окупатора Русије. Максим Чанак је још 14. јануара 1918. г. основао прву револуционарну организацију Југословена у совјетској Русији. Био је то Југословенски револуционарни савез, Максим Чанак је био први председник тог савеза, који је издавао лист Револуционар, касније Југословенски револуционар.
Заједно са Николом Груловићем и друговима је Максим Чанал организовао прву југословенску бригаду Црвене армије која је бранила Украјину од немачких завојевача и постао је политички комесар Југословеснког револуциионарног одреда Црвене армије. Успешно су одбранили Кијев. Максим Чанак је погинуо са педесет другова који су бранили Јекаторинослав од напада немачке царске војске и белогардејских одреда 6. априла 1918. г. Тешко рањен током борби на Дњепарском мосту, бацио се у реку да жив не падне у руке ненпријатеља.
Мост на Дњепру код Јекатеринодара на којем је 1918. г. пао Максим Чанак са 50 другова у бранећи совјетску Русију од немачких завојевача.Фото: Разгледница из доба непосредно пред Први светски рат
Новине Светска револуција, орган касније основане Југословенске комунистичке групе (ЈКГ) при Руској комунистичког партији – бољшевика (РКП(б) су 6. новембра 1918. године објавиле некролог Максиму Чанку и оставиле његову фотографију, за незаборав. Главни уредник „Светске револуције“ био је тада Лазар Вукичевић. Ауторство некролога није могуће установити. Могуће да је писац Фрањо Дробни. Извор: Электронная библиотека исторических документов. Руси су до данас сачували некролог Максиму Чанку и његову Фотографију. Руси су и објавили овај материјална интрнету. Супротно томе, Ненад Чанак гаји културу сећања мржње своје бабе према Русима и објављује је преко медија, културу сећања на бабину мржњу према Русима је један гладни црвеноармејац 1944. г. наводно појео неке бабине кобасице.
Текст некролога Максиму Чанку преносимо у целости:
Некролог Максиму Чанку
Под Јекатеринославом, 3. априла ове године, у борби против белих банди, погинуо је друг Максим Чанак. Он је био први војник који је напустио српски корпус, и који је 1. маја у Вознесенску подигао црвени барјак над војницима српских радника и сељака. На рушевинама царске и аутократске Русије, до суза растрзане, под вихором црвених тастава васкрсле Интернационале руски и српски војници су свечано положили заклетву да повратка на старо не сме бити.
Вечна слава теби, Максиме, давши заклетву ти си и умро као савесни радник, члан револуционарне Интернационале!
Читав живот је живео као прави побуњеник, а од мартовске * револуције, гледали смо га у Кијеву међу правим револуционарима. Током повлачења из Кијева, на брзину је окупио вод бораца и неустрашиво ушао у револуционарну борбу против тада снажног немачког милитаризма.
Не знамо друже где ти је гроб, али знамо твоје дело у великој радничкој Русији. Твоја љубљена супруга и сирочад сузе роне, надајући се повратку оца хранитеља. Све је свршено, он је један од првих попгинулих. Не плачите наша сирочади јер се ми, његови другови, заветујемо да ћемо осветити вашег хранитеља и да нећемо испустити оружје док наш тлачитељ, светски капитализам, не буде поражен. На нашем путу су гвожђе и пламен. Не заваравамо се, видимо небројене хорде непријатеља, знамо њихове снаге и слабости, али без оклевања хрлимо у одлучујућу битку, верујући у крајњу победу међународног пролетаријата, све док наш тлачитељ, светски капитализам, не буде поражен.
Друже Максиме, твоје тело су изгазиле официрске чизме крвавог Вилхелма, али је твоје дело светиња.
Не падајте духом малодушности, не бојте се своје малобројности, родили су се наши Марати, смрт или слобода!
Поноси се ломни Велебите! Родио си устанике Кватерника.. Наш пали друг је огањ из креса твог камена, па и .мада је он услед свог незнање био жандар бечког цара, угледавши светлост, постао је грађанин социјализма. Максиме, другови ти љубе хладне усне. Љзбе ти срце које је љубило револуцију и оно живи међу нама. Ви, који сте кренули стопама Пелагића и Марковића и пали на радничку совјетску Русију, достојни сте бесмртности.
Над гробовима мученика у нашој совјетској Украјини, где почива твој пепео, ми се, Максиме, заклињемо да ћемо сурово осветити твоју невину крв.
Вечна слава палима за слободу!
Варшавянка – Юность Максима, инсерт из филма Леонида Трауберга и Григорија Козинцева, 1934. г.
