Један од најзначајнијих интелектуалаца данашњице Жан Бодријар написао је поводом рата у Босни да је „Запад објективни савезник у операцији чишћења будуће Европе, њеног ослобађања од неподесних мањина и изградњи новог светског поретка прочишћеног од радикалних изазова његовим вредностима – величини демократског диктаторства над људским правима и транспарентности тржишта, онога што данас Запад жели да наметне целом свету под велом универзалности, а што нису његове вредности, јер су оне потпуно сломљене и више не постоје. Свуда где се налазе нека посебност, мањина, одређени језик, национална тежња или вера која се не може потчинити, где још увек опстаје нека антагонистичка визија света, неопходно је наметнути јој индиферентан поредак – онолико снажно колико је Запад и сам индиферентан према сопственим вредностима. Овај тероризам није фундаменталистички, то је тероризам културе без тла. То је питање интегризма празнине.“
Жан Бодријар (Извор: Магазин плус)
Представници Бодријарове „културе без тла“ у Приштини недавно су најавили да ће тражити од Србије одштету за уништавање споменика на Косову. Сепаратистичке власти оснивају комисију са задатком да документује разарање косовског културног наслеђа током рата 1998/99 године и покрене захтев за утврђивање одговорности Србије и накнаду штете за, како тврде, намерно рушење стотина косовских споменика културе. Није познато о којим споменицима је реч, а могуће је да се ради о исламском културном наслеђу и оном насталом у време Југославије. Међутим, чињеница је да је на простору Косова и Метохије и данас угрожена целокупна српска културно-историјска баштина. У овој замени теза, Приштина поново подмеће свету лажну слику Албанских сепаратиста као „жртава великосрпских агресора“, а овај пут од Србије тражи да плати цех за пустошење свог културног добра! Наравно, ту се не помиње сопствена одговорност, материјална и историјска, нити је албанска привремена власт икада недвосмислено осудила ни казнила починиоце варварског уништавања хиљада српских цркава, манастира и гробова од стране својих сународника, почев од 1999, преко 2004. до данас. Да ли је могуће да Приштина присили Београд да плати одштету због тога што су албански терористи на тлу Србије разорили споменике културе и шта је потребно да Србија уради у ситуацији у којој се нашла?
Саборна црква Св. Ђорђа у Призрену, срушена у Мартовском погрому 2004. (Фото: Кријејтив комонс лиценца)
Неопходно је да Београд оформи државно тело које ће ажурирати податке о уништавању културног наслеђа Косова и Метохије, да у јужну покрајину пошаље кредибилне тимове историчара уметности, архитеката, археолога, конзерватора и рестауратора и започне реализацију масивног програма реконструкције уништеног културног блага, одмах, на лицу места. За то треба да обезбеди подршку Унеска, организација које спроводе културну агенду Европске уније, влада пријатељских држава и познатих светских интелектуалаца. На тај начин допринеће покушајима да погрешно изграђену слику Србије као џелата врати на једину историјски истиниту и веродостојну позицију жртве.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Вечерње новости/Фејсбук страница Слободана Малдинија)
