Већ у 2018. Србија је остварила значајну предност у односу на Албанију зато што је у Албанији додатно смањена стопа фертилитета

Мирослав Здравковић

Мотив за проверу података у бази Евростата био ми је текст у Гардијану о јачању деснице у Источној Европи и жељи да се већом стопом рађања, финансијски подстакнутом, а не приливом миграната, повећа број становника (овде).

Пројекције о становништву, из угла источне Европе су прилично језиве: очекује се да ће број становника овог дела Европе бити смањен са 292 милиона на 218 у 2100, док ће у истом периоду број становника западне Африке бити повећан са 372 милиона на 1,6 милијарди. Уколико за ова два географска подручја узмемо у обзир и плодност земље, очигледно је у ком правцу се очекују масовне миграције и „замена становништва“.

Скоро све земље источне Европе предузимају неке пронаталитетне мере, а Русија ће новим уставом додатно подићи породицу и рађање у хијерархији приоритета.

Као што сам писао о Србистану тако сам и пре годину дана писао да су по први пут у 2017. Српкиње рађале више деце од Албанки (овде). Већ у 2018. Србија је остварила значајну предност у односу на Албанију, не зато што се у њој рађа више беба, већ зато што је у Албанији додатно смањена стопа фертилитета. У Србији је она остала истих 1,49 детета по мајци, а у Албанији је смањена са 1,48 на 1,37.

Графикон: Макроекономија

Према приштински подацима (овде) број рођене деце у 2019. смањен је 2,6% (са 22.622 у 2018 на 22.042 у 2019) те је и стопа фертилитета смањена на мање од 1,6 детета по жени.

Подаци за друге земље источне Европе указују на опоравак стопе фертилитета која је у већини достигла минимум крајем деведесетих или почетком миленијума. Пад фертилитета био је повезан са економским сломом као што је и опоравак у вези са већом стопом запослености код жена након 2000-те.

Скраћење наслова и опрема: Стање ствари

(Макроекономија, 5. 3. 2020)