Дејан Мировић
Нови сазив Скупштинe Републике Црне Горе је формиран 23. септембра 2020. На конститутивној седници, којом је председавао Миодраг Лекић, изабран је нови председник Скупштине Алекса Бечић и објављен је мандатар за састав нове владе – професор Здравко Кривокапић. Скупштинској већини су се придружиле и мањинске партије које су гласале за избор Бечића. Тиме је постало јасно да је ДПС дефинитивно изгубио власт у Црној Гори. Мандатар Кривокапић је после конститутивне седнице започео преговоре са победничким коалицијама. Услед идеолошких разлика преговоре већ данима обележавају различити ставови УРА и ДФ око укидања (промене) Закона о слободи вјероисповијести, министарства полиције и војске и других тема. Овакви сложени преговори које прати јавна полемика нису неуобичајени у модерним парламентарним демократијама, посебно када се ради о иделолошки разичитим групацијама. У Италији су, на пример, 2018. лидери покрета Пет звездица и Лиге за Север преговарали читава два месеца о саставу нове владе. Ди Мајо, лидер Пет звездица је тада изјавио: „Пишемо историју и очито је потребно мало времена“. У суседној Србији, преговори о формирању нове владе трају три и по месеца иако Вучићева партија има апсолутну већину у Народној скупштини.
Само дан након конститутивне седнице Скупштине Црне Горе Вучић је грубо и недипломатски напао новог мандатара Здравка Кривокапића. Уместо да честита Кривокапићу, Вучић је изјавио да је ‘Кривокапић лажов који га оптужује да заједно са Милом Ђукановићем гради Београд на води”
Чудно је, међутим, што највећу нервозу поводом формирања нове владе у Црној Гори показује председник суседне Србије. Само дан након конститутивне седнице Скупштине Црне Горе Вучић је грубо и недипломатски напао новог мандатара Здравка Кривокапића. Уместо да честита Кривокапићу, Вучић је изјавио да је Кривокапић лажов који га оптужује да заједно са Милом Ђукановићем гради Београд на води. Вучић је затражио од Кривокапића извињење. Напад је био тим чуднији ако се има у виду да Кривокапић у својим изјавама никада није помињао Београд на води. У том контексту Вучићево помињање Београда на води се може тумачити и као лапсус који, према Фројду, показује постојање „узнемиравајућег фактора који долази на светло дана кроз језичку грешку“.
Вучић никада према Ђукановићу није показао жестину коју је показао према Здравку Кривокапићу
Вучић никада према Ђукановићу није показао жестину коју је показао према Здравку Кривокапићу. Напротив, док је Ђукановићева полиција пребијала епископа Методија, хапсила епископа Јоаникија, приводила митрополита Амфилохија, бацала сузавац на народ у Пљевљима, Никшићу и Будви и пребијала малолетнике, Вучић је изјављивао да је Ђукановић „разуман и пристојан“ човек кога ће позвати да посети Београд. Са друге стране, још увек није позвао професора Здравка Кривокапића да посети Београд нити је честитао Бечићу иако је то урадио чак и Ђукановић.
Амбасада Србије у Црној Гори 25. септембра је ушла у полемику са новим властима саопштењем у којем се наводи да су напади на Александра Вучића злонамерни. Никада амбасада Србије у Црној Гори није такву жестину показала, на пример поводом случаја српске држављанке Бранке Милић. Неосуђивану српску пензионерку, баку и мајку, већ 4 године прогони Ђукановићево криминализовано правосуђе на челу са опскурним тужиоцем Катнићем. Бежећи од Ђукановићевог и Катнићевог терора Бранка Милић се склонила управо у српску амбасаду 2018. Ипак Вучић никада није поменуо Бранку Милић.
Напади Вучићевих таблоида на Дритана Абазовића су посебно лицемерни. Вучић се више пута видео са Тачијем него Дритан. Вучићева Српска листа, а не Дританова УРА, је коалициони партнер у Тачијевој и Хотијевој влади у Приштини
После конститутивне седнице Скупштине Вучићеви таблоиди 24. септембра поново почињу са нападима на нову власт у Црној Гори. Информер тог дана објављује слике Бечића, Абазовића и Кривокапића и митрополита Амфилохија уз наслов: „После Мила гори од Мила?!“ Српски телеграф на насловној страни објављује: „Амфилохије и Дритан не дају Србима у владу“, Ало даје наслов „Мило отишао Срби и даље понижени“. Српски телеграф на насловној страни од 26 септембра пушта слику Здравка Кривокапића уз наслов: „Лицемерна дружина: певају Тамо далеко а праве владу без Срба.“ Информер 3. октобра на насловној страни поред слике Абазовића објављује: „Ново насиље над Србима: И Дритан би да отима светиње!“, а Српски телеграф истог дана „Дритан иде са Милом у шуму“.
Напади Вучићевих таблоида на Дритана Абазовића су посебно лицемерни. Вучић се више пута видео са Тачијем него Дритан. Вучић, а не Дритан, је закључио са Тачијем споразум о укидању српског правосуђа на КиМ. Вучић,а не Дритан, је позвао српске судије да положе заклетву пред Тачијем. Вучићева Српска листа, а не Дританова УРА, је коалициони партнер у Тачијевој и Хотијевој влади у Приштини. Управо је Вучић незаконитим и неуставним Вашингтонским споразумом омогућио Косову да за годину дана без противљења Србије поднесе молбу за улазак у УН.
