Стручњак за безбједност Џевад Галијашевић рекао је да је у Републици Српској потпуно непримијећено протекао долазак Нусрета Авдибеговића на чело бањалучког Мешихата, будући да је ријеч о човјеку који је током рата у БиХ дочекао првог муџахедина – Махмуда Абу Абдула Азиза ел Мунтесиба, познатијег као Барбароса.
„У потпуној тишини и незапажено прије десет дана протекао је долазак првог муџахедина међу хоџама Нусрета Авдибеговића на чело бањалучког Мешихата умјесто Османа Козлића“, рекао је Галијашевић.
Галијашевић тврди да је Авдибеговић током рата у БиХ дочекао првог команданта муџахедина Абдел Азиза Барбаросу, те био његов вјерни пратилац и преводилац.
Шејх, што је титула духовног вође у исламу, Абу Абдул Азиз из Саудијске Арабије оснивач је одреда „Ел муџахедин“ из састава Трећег корпуса такозване Армије БиХ.
За злочине над Србима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године за које су одговорни припадници одреда „Ел муџахедин“ тренутно се пред Судом БиХ суди команданту Трећег корупса такозване Армије БиХ генералу Сакибу Махмуљину.
Према оптужници, припадници одреда „Ел муџахедин“ су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 заробљена српска цивила и војника.
Шејх Абу Абдул Азиз ухапшен је у Саудијској Арабији због убиства 19 америчких војника у терористичком нападу на војну базу у Дахрану јуна 1996. године.
По изласку из затвора, наводно, Барбароса је уточиште пронашао у Авганистану, да би се послије тога вратио у Саудијску Арабију, гдје је поново ухапшен.
Параџемати данас још јачи
„Параџемати служе за прикривање повратника са сиријског ратишта. Очигледно је да поглавар Исламске заједнице у БиХ Хусеин Кавазовић није имао намјеру да укида параџемате, него је само тежио да имовину тих паралелних џемата стави под контролу Исламске заједнице“, каже Галијашевић.
Он сматра да је тежња Кавазовића била само да финансије параџемата, такозване вакуфе, стави под контролу, као и да Ријасет бира вјерске службенике који ће службовати у параџематима.
Према његовим ријечима, хоџе и не могу рјешавати то сложено безбједносно питање, које је било на чекању, све док постоји тренутна безбједносна констелација у Сарајеву и док год је Осман Мехмедагић Осмица на челу Обавјештајно-безбједносне агенције, а Драган Мектић на челу Министарства безбједности.
„Нису постојале никакве намјере да се то питање озбиљно третира. Реис је послао и Нусрета Авдибеговића на чело бањалучког Мешихата, иако је он током рата дочекао првог муџахедина у БиХ, шејха Абдел Азиза Барбаросу. То говори да се у Сарајеву није одустало од радикалних опција, да је Сарајево антиевропска касаба пуна мржње и да ће Репубилка Српска у наредном периоду имати посебно тешке политичке битке“, рекао је Галијашевић.
Он је додао да у БиХ, према изјвештају Исламске заједнице, и даље дјелује 21 паралелни џемат који нису стављени у систем.
„Џемат је вјерска флоскула и не значи ништа. Међутим, ако говоримо о насељима и појединим нелегалним вјерским објектима, говоримо о најмање 100 насеља у којима дјелују незаконити и непријављени вјерски објекти у којима постоји заједница радикалних вјерника“, рекао је Галијашевић.
Срна је јуче објавила да Кавазовић још није укинуо параџемате који се прије три године нису приклонили легалној Исламској заједници, због чега постоји сумња у његову стварну намјеру укидања илегалних џемата.
Иако је Кавазовић вехабијама у 64 параџемата дао рок до 1. марта 2016. године да се интегришу у Исламску заједницу, то се никада није десило.
У посједу Срне је и фотографија на којој се види Кавазовић у друштву једног од најтраженијих свјетских терориста Нусрета Имамовића у вехабијској заједници Горња Маоча у вријеме док је Кавазовић био главни муфтија у Сребренику, општини којој припада Горња Маоча.
ИЗВОР: РТРС
Галијашевић: Бањалучки Мешихат преузео први муџахедин међу хоџама
