Привремене приштинске институције су у ову годину ушле са више озбиљних проблема попут захтева САД и ЕУ за укидањем наметнутих стопостотно увећаних такси на робу из Србије и БиХ, почетком рада Специјалног суда, али и таласом штрајкова у разним областима, од образовања, преко здравства, електропривреде, царине…
Наиме, приштинска влада је предложила Закон о платама који би требало сутра да се нађе на денвном реду парламента, а сва незадовољства запослених у штрајку проистичу управо из тог закона, јер запослени не желе класично повећање зарада, већ повећање коефицијената.
Посебно у сектору образовања се тај закон сматра дискриминаторским јер од укупно 11 предвиђених коефицијента, образовање је на претпоследњем месту. Тако се у јавним образовним институцијама у штрајку нашло око 27.000 наставника, који захтевају повећање за 30 одсто.
То је за приштински “Зери” рекла заменик шефа Уједињене уније за науку и културу образовања (СБАСХК) Вјолца Шаља.
– Све образовне институције на Косову, од обданишта до универзитета штрајкују, око 27.000 наставника је у штрајку – рекла је она, и додала да је обустава рада до сада суспендована само у две школе, које иначе имау веома мали број ученика и настаника.
Премијер привремених приштинских институција, Рамуш Харадинај задовољан је предложеним Законом о платама и каже да ће о њему парламент одлучивати сутра, а пошто закон буде усвојен почетак наставе предвиђа за понедељак.
Међутим, председник синдиката косовских универзитета Барди Бардхи, рекао је за “Коха Диторе” да се још не зна да ли ће штрајк у образовању бити прекинут, и да би то могло бити познато тек данас у послеподневним сатима.
Ианче, просечна плата у основним и средњим школама је између 420 и 440 евра, док на универзитетима она износи преко 1.000 евра. Број ученика у систему предуниверзитетског образовања је око 370.000, а укупно студената је око 110.000.
Синдикати Косовске енергетске корпорације (КЕК) противе се да буду укључени у Закон о платама, а ако се то догоди они су запретили да ће искључити струју свим потрошачима. Заменик шефа Синдиката КЕК Неџат Љумница, изјавио је за портал “Арбресх” да они подржавају усвајање закона, али не прхватају да се он односи и нањих. Каже и да радници те корпорације не могу да се упореде са запосленима у привременим институцијама и органима.
– Седамдесет одсто запослених у КЕК не одлази у пензију јер су сулови веома лоши, па радници сами улажу у опрему за личну заштиту и зато није могуће наћи запослене који ће радити за плате по коефицијентима државних службеника, што је око 239 евра месечно – рекао је он.
Изузеће из Закона о платама траже и цариници, а ако се то не догоди запослени ће ступити у штрајк, пренео је портал “Газета”. Званичници овог Синдиката су рекли да је све то урађено како би се заштитиле плате и претходни статус царинских службеника које су имали до 29. јануара ове године, када је Одбор за јавну управу измијенио Нацрт закона о платама у јавном сектору.
Према речима Заивере Кекмези, почетак штрајка је био предвиђен за јуче, али је одложен док не виде да ли ће њихов захтев бити испуњен. Председник синдиката запослених у царини Али Витија, рекао је да они траже исти ранг са другим безбедносним званичницима, као што су полиција и припадници косовске тајне службе.
У штрајку је данима и један део здравственог сектора као што су кардиохирурзи и ортопеди, а рудари “Трепче” су такође штрајковали и тражили веће плате, али су обуставу рада ипак прекинули. Иначе, просечна зарада на Косову износи 500 евра.
Осим овога, приштинске власти данима уназад се суочавају са озбиљним притисцима међународне заједнице, ЕУ и посебно САД, због пореза од 100 одсто на робу из Србије и БиХ. Та прича је толико узема маха да прети да “сруши” владу на челу са Рамушем Харадинајем, који је одлучан у ставу да одлуку о таксама не повуче, без обзира на инсистирање пре свега Америке.
Такође, политички сцену “тресе” и однос Харадинаја са косовским председником Хашимом Тачијем, са којим је у озбиљном сукобу, и који се сваким даном све више и више види. Осим када је реч о таксама, њихово размимоилажење односи се и на решење косовског проблема, где се Харадинај чврсто противи корекцији или подели граница, што Тачији са друге стране уопште није страно.
Њихова неслагања могла би да доведу, по Харадинајевим речима, и до превремених избора на КиМ.
На све то, почетком године почео је коначно са радом суд за злочине припадника ОВК у Хагу, у који је већ у привим данима 2019. отишло десетак бивших припадника ове организације, што у својству сведока, а неки од њих ће, како се спекулише, бити и оптужени.
То је само подстакло приче о томе да би бројни Албански лидери, укључујући Харадинаја, Тачија, председника скупштине Кадрија Весељија и многе друге, могли да се нађу на оптужницама.
https://www.blic.rs/vesti/politika/pritisci-specijalni-sud-strajkovi-godina-je-tek-pocela-a-na-kosovu-se-situacija/xfpyr2b
