Десетог и једанаестог септембра 2020. медији у Србији под контролом Вучића су почели, као по команди (Бебе Поповића или саветнице за медије Сузане Васиљевић?),да нападају нову парламентарну већину у Црној Гори и митрополита Амфилохија.
Десетог септембра Информер је, испод слике Кривокапића, Абазовића, Бечића и митрополита Амфилохија,објавио наслов„Нова влада не мења ама баш ништа“, Блиц-„Остају НАТО, пут у ЕУ и признање Косова“, Новости на насловној страни – „Не бришу заставу и одлуку о Косову“, Политика – „Нова влада Црне Горе неће повући признање Косова“, Српски телеграф, насловнa странa „Сјаши Курта да узјаше Мурта,независно Косово и НАТО остало и после Мила“, Ало –„Амфилохијев премијер се одрекао Косова“, уз слику митрополита на насловној страни.
Следећег дана Информер објављује наслове „Кривокапић као да је Мило, напао Русију и Путина, шлихта се Немацима“ и „Не идите у Црну Гору!“, Српски телеграф, испод слика митрополита и вођа нове парламентарне већине, наслов – „Распад савеза у ЦГ“, Ало нову парламентарну већину упоређује са нацистима (!?) објавивши текст „Тројни пакт Србима иза леђа, лидери црногорске издали народ који је месецима шетао на литијама“.
Само десетак дана раније исти Вучићеви медији су афирмативно писали о победи опозиције у Црној Гори. Информер је 1. септембра објавио на насловној страни слику професора Здравка Кривокапића са текстом „Он је срушио Мила Ђукановића, политички дебитант професор и велики верник, отац петоро деце“. Новости су објавиле интервју са Кривокапићем истог дана, а његове изјаве су пренели Курир и Српски телеграф. Ало 1. септембра објављује фотографију Кривокапића и текст „Човек који је срушио Мила Ђукановића“. Вучићеви медији су данима позитивно писали и о Абазовићу и Бечићу. Међутим, митрополита Амфилохија упадљиво нису помињали, нити његов допринос победи опозиције.
Зашто су Вучићеви медији за 180 степени променили став у тако кратком року? Нико од лидера црногорске опозиције није променио свој политички став после победе на изборима. Кривокапић, Абазовић и Бечић су више пута поновили током предизборне кампање да је њихов основни задатакпромена унутрашњег криминалног режима Мила Ђукановића и да ће остати умеђународним уговорима које је закључила Црна Гора.
Извештавање српских медија је изокренуто након потписивања Вашингтонског споразума 4. септембра и доласка митополита Амфилохија у Београд 10 септембра. Вучић је поптписивањем Вашингтонског споразума de iure признао Косово са одложним роком од годину дана
Извештавање српских медија је изокренуто након потписивања Вашингтонског споразума 4. септембра и доласка митополита Амфилохија у Београд 10 септембра. Вучић је поптписивањем Вашингтонског споразума de iure признао Косово са одложним роком од годину дана. Признање Косова од стране Израела и најаве да ће исто урадити и Шпанија (као пише Euobserver)јасно показују сврху Вашингтонског споразума,али и тешке последице које ће он имати за 1.600 сакралних објеката СПЦ и 100.000 Срба на КиМ.Најављено повлачење српских војника из мировне мисије у Либану, са простора који контролише Хезболах, заустављање производње у кинеском РТБ у Бору, указује да ће Вучићев потпис на Вашингтонском споразуму донети још негативних последица.
Са друге стране, митополит Амфилохије који носи титулу егзарха Пећког трона, као и епископ Јоаникије, су ретки српски црквени великодостојници који се јавно противе Вучићевој предаји Косова.Зато је митрополитова посета Београду и патријарху Иринеју 10. септембра, изазвала незадовољство и страх код Вучића и његовогобер-прокурора СПЦ Селаковића.
Митополит Амфилохије који носи титулу егзарха Пећког трона, као и епископ Јоаникије, су ретки српски црквени великодостојници који се јавно противе Вучићевој предаји Косова.Зато је митрополитова посета Београду и патријарху Иринеју 10. септембра, изазвала незадовољство и страх код Вучића
У том контексту треба посматрати хистеричне нападе на митрополита и нове власти у Црној Гори, десетог и једанаестог септембра у Вучићевим медијима.
Вучићеви напади на митрополита и нову парламентарну већину у Црној Гори поводом Косова су више неголицемерни јер долазе од човека који је своју спољну политику, од Бриселског до Вашингтонског споразума, засновао на признању независног Косова.
Напади Вучићевих медија показују и да су пословне везе између одлазећег Мила Ђукановића и Вучића трајније природе. Ђукановић без сумње има довољно доказа који би могли Вучића да компромитују у српској и црногорској јавности.
Здравко Кривокапић и Дритан Абазовић су храбро и недвосмислено дефинисали односе између Вучића и Ђукановића као бизнис и пријатељску сарадњу. На тај начин су показали Вучићу да им је јасно да иза напада у српским медијима на нову власт у Црној Гори и покушаја опструкције њеног формирања стоји управо председник Србије.
Извор: НСПМ
