Kо је створио и ко одржава „добровољачку базу“ исламских терориста на Kосову
Снажни центри за обуку младих исламских терориста код Kачаника, у близини македонске и дела границе управо ка јужној Србији потезом којим се пружа замишљена Велика Албанија, указују на већ испланирану стратегију и припреме које Албанци врше за своју даљу експанзију на простору Србије. Али, самозвани „Вођа“, Александар Вучић, нема времена да о томе размишља будући да је заузет промоцијом свог (не)успеха диљем Србије покушавајући да кампањом нагласи како је то што он ради „будућност Србије“.
04.3.2019. КМ Новине
Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид
„Kако би било да се позабавите растућим бројем ИСИС добровољаца са Kосова – реалној претњи по безбедност региона?“ упитао је директор канцеларије за Kосово и Метохију, Марко Ђурић, Енвера Хоџаја, такозваног „министра спољних послова“ албанских сепаратиста у необавезном ћаскању на друштвеним мрежама септембра 2017. године.
На основу изјаве високог Владиног службеника, видимо да је државни врх врло добро знао да је број ИСИС бораца у порасту и то на делу територије државе Србије, макар под окупацијом. Јасно је да је одређен број њих свакако морао једном да се врати својој кући и то значајно унапређених вештина и искуства у планирању терористичких акција. Па опет, данас када посетите било који Владин извор доступан јавности, наићи ћете на фрапантан податак. На свом званичном сајту Влада Србије нуди 19 (деветнаест) чланака у којима се ови појмови помињу! Од тог броја ни један се не бави конкретно проблемом тероризма већ је сваки пут то део промотивног наступа политичара или је реч о уопштеним информацијама, као на пример да ће представници Владе боравити на неком скупу где ће се говорити о овом проблему, увек у иностранству.
Са друге стране, природније је да се Министарство унутрашњих послова бави овим проблемом. Али ако посетимо сајт МУП-а Србије о ИСИС-у наилазимо тек на 4 (четири) садржаја и то у периоду од 2015. до 2017! Ниједан после тога. Такође се ради о уопштеним вестима.
Kао доказ посвећености борби против тероризма, из српског МУП-а наводе учешће у две акције: „Balkan Trigger“ (Балкански окидач) августа 2016. на основу УН Резолуције 2178 о криминализацији страних бораца усвојеној две године раније, а чији је Србија коспонзор. Акцијом је управљано из седишта Интерпола у Лиону а нарочито је занимљиво да је спроведена на целој територији бивше Југославије изузев Kосова и Метохије! Током акције конфисковане су одређене количине оружја а МУП Србије истиче да је постигао најбоље резултате у оквиру ње.
Друга акција под називом – „Blue amber vulcan“ (Плави вулкански ћилибар) остаје у потпуности непозната домаћој јавности. Септембра 2015. год. у Хагу је одржан оперативни састанак ради израде прелиминарног плана у вези ове заједничке акције на међународном нивоу, која је требала да буде изведена на територији земаља ЕУ и Западног Балкана у циљу спречавања илегалне трговине оружјем. И то је све. За Владу (Србије) која као један од приоритета у свом раду истиче борбу против тероризма, не изблиза довољно…
Намеће се природни закључак да се о борби потив тероризма не може говорити јавно јер би се на тај начин откриле одређене методе, планови, сазнања… Ипак, уверићемо се да то уопште није тако, напротив.
Влада Србије је осмислила званичну „Националну стратегију за превенцију и борбу против теоризма“ за период 2016. – 2021. године која је усвојена након што ју је верификовао лично председник Александар Вучић. У делу „Анализа стања и изазови“ наводи се, између осталог, да је „претња од тероризма Републици Србији реална“ а да су идентификовани „као предност – стабилност националног система безбедности и јавно прокламована и активна политика мира Републике Србије, посебно политика помирења у региону, а као слабост – осетљива безбедносна ситуацију на Kосову и Метохији“.
Само у прошлој години смо заиста могли да се уверимо да је „мировна политика“, односно пасивност државних органа у односу на „реалну опасност“ примат и да ништа није могло да поремети утемељеност у таквој политици па чак ни оснивање „Војске Kосова“ под вођством некадашњих припадника терористичке „ОВK“, нити све већи број напада и претњи на Србе и њихов опстанак на KиМ.
Да се стратегији за борбу против тероризма приступило озбиљно, требао је да нас увери Акциони план за њено спровођење. „Приоритетна област 1.“ тог плана јесте превенција тероризма и појава које воде ка њему а подразумева „изградњу безбедносне културе грађана“ путем информисања јавности медијским садржајима о тероризму „кроз организовање медијских кампања, округлих столова и јавних расправа и других активности, укључујући и сарадњу са цивилним друштвом“.
Изненађује то што се овај задатак не поверава Влади Србије, не поверава ни МУП-у већ, ни мање ни више него, Министарству културе и информисања (!) и то без икакве назнаке о сарадњи са ресорима надлежним за безбедност! Индикатори за успешно обављање овог задатка јесу број реализованих кампања, јавних расправа и испитивање јавног мњења (као да се тражи став јавности о овом проблему уместо да се ради на њеној информисаности) а за све ово предвиђен је и буџет за три године 2017., 2018. и 2019. чији је износ на годишњем нивоу 100.000 (сто хиљада) динара! Ова област предвиђа и друге активности али су то најчешће информисаност о разним аспектима који подстичу тероризам или представљају превенцију попут промоције међукултурног и међуверског дијалога и то углавном путем медија. Предвиђени буџет је такорећи линеарни, без већих разлика у износу, па на годишњем нивоу у просеку износи износи 10.000 евра за прву приоритетну област.
План предвиђа још три области приоритета а то су уклањање слабости система и претњи од тероризма и још кривично гоњење терориста за које се буџет битно разликује док за последњу – одговор система у случају терористичког напада, није предвиђен буџет већ се ослања на активности предвиђене претходним задацима. Укупан буџет, са већ поменутим износим, готово да нигде не прелазе 100.000 евра годишње.
Поређења ради, према извештају телевизије Н1, за коју је говорио маркетиншки стручњак Игор Авжнер, тренутна кампања „Будућност Србије“ (иако није изборна а коју председник Вучић већ данима спроводи у више општина у Србији) „не може да кошта испод милион и по евра“ и то не рачунајући аутобусе за превоз „симпатизера“, њихове дневнице, храну… Предвиђени трошкови се односе само на оно што је до сада урађено а то су тек југ земље и део Баната после којих је најављен обилазак још 29 округа. Такође, чести су наводи да је Вучић предизборнукампању Kлинтонових у Америци подржао са два милиона долара док јеГерхарду Шредеру плаћено 200.000 евра да се појави на завршном предизборном скупу СНС-а, иначе на дан почетка НАТО агресије коју је Шредер лично заступао!
Последњих дана видели смо и спотове „са вешалима“ којима режим води прљаву антикампању против својих политичких противника а тврдње указују да је продукција коштала 100.000 евра, а за кратко време урађена су два. Наспрам свега тога имамо Акциони план Владе Србије са предвиђеним приоритетима у борби против тероризма за који је предвиђен годишњи буџет мањи од 100 хиљада евра.
Можда би се могло учинити да, срећом, већа потреба за ефикаснијом одбраном од тероризма у Србији не постоји јер није ни било терористичких напада. Овакав став базиран је на медијским извештајима. Са једне стране навикавамо се да су теористички напади они у којима појединац, најчешће самоубица опасан експлозивом или управљајући аутомобилом-бомбом, изврши напад у прометној зони. Полако почињемо да потискујемо из свести чињеницу да је Србија имала најозбиљнији конфликт са терористима у овом делу света. Албански сепаратисти су крајем 90-тих формирали широк фронт против српских снага безбедности и нападима, какви одликују терористичке акције, остављајући за собом штету и жртве.
У књизи „Сепаратизам и тероризам: Бомбе, крв и независност у Европи и Евроазији“ објављеној средином прошле године, више аутора истражује повезаност тероризма и сецесионизма, посебно терористичких организација које имају независност као политички циљ. Наравно, такозвана „ОВK“ и њене активности на KиМ нису заобиђене. „…Ниједна од терористичких организација које су овде проучаване није добила свој максималистички циљ добијања независности, али је свака од њих изазвала значајно крвопролиће и допринела је дебати о будућности управљања у Европи и Евроазији“, каже се у уводу књиге чији је уредник др Глен Дјуер са Универзтета у Сидервилу, иначе саговорник овог броја Магазина Таблоид.
Спрегу али и политичку интригантност овог конкретног примера др Дјуер једноставно појашњава: „…Широм Европе већ дуго постоје везе између сепаратизма и тероризма. ИРА и ЕТА су истакнути примери. Међутим, „ОВK“ је јединствена по томе што је од стране америчког Стејт департмента у два наврата била означена као терористичка организација, да би се у наредним месецима то одређење потпуно обрнуло. С обзиром да ОВK сада управља Kосовом и Метохијом, овај случај је јединствен у целом свету по томе што је група која је некада била окарактерисана као терористичка организација, иако током кратког временског периода, сада влада том територијом. Међусобна веза између тероризма и сепаратизма увек представља потешкоћу јер се мишљења разликују о томе ко би требао бити означен као терориста а ко као борац за слободу. Оно што је сасвим јасно је да је „ОВK“ дириговала нападима на цивиле и приватну имовину на начин који је прецизно дефинисан као терористички напад по Глобалној бази података, нарочито 1999. и 2000. године. Да ли су то била дела ширег рата против Србије зависи од интерпретације, али зависи и од сваког појединачног напада…“
Kолико погубно интерпретација заснована на политичким предрасудама може да утиче на расуђивање и код оних који се представљају врхунским интелектуалцима, одличан је пример Стивен Воехрел, наводно специјалиста за европске и спољне послове при америчком Стејт департменту.
У својој студији „Исламски теоризма и Балкан“ из 2005. године, сатанизујући српску страну на начин уобичајен за ондашњу америчку пропаганду, он аутоматски и без промишљања одбацује извештаје српских и руских обавештајних служби о камповима за обуку терориста.Воехрел пише да су „посматрачи упозорили да је потребна опрезност у процени тих тврдњи, с обзиром да обе земље (Србија и Русија) имају интерес да дискредитују косовске Албанце, посебно због њихових захтева за независност од Србије“ игноришући чак и поједина западне извештаје о тим везама јер су, како каже, „ретки“.
Међутим, јавна је тајна да је Међународна заједница „свесно затварала очи пред више стотина муџахедина који су дошли да се придруже албанским терористима у рату на Kосову и Метохији током зиме 1998 – 1999. године.У том периоду средства су оправдавала привођење крају руског утицаја на Балкану, како је Kлинтонова администрација гледала на Милошевићеву. Резултат је био оживљавање исламских радикалних мрежа у региону, чиме су елиминисани корисни резултати претходних акција против ње“ наводи грчки аналитичар, политиколог и експерт за област исламског тероризма на Балкану Јоанис Михалетос, у свом осврту на „пан-европску несрећу“ која нас је на тај начин задесила. Чак шта више, он наводи да је Албанац Насерудин Албани одиграо активну улогу у ширењу исламског екстремизма у самој Албанији.
„…Био је бегунац из Албаније од 1963. године и боравио је у Аман-Јордану.Извори из Албаније указују да је Албани 70-их година на Средњем истоку организовао радикалне сунитске секте које су постале језгра модерних муџахедина. Други Албанац, тадашњи шеф тајне службе Албаније, ШИК, Башким Газиденте, помогао је у имплементацији радикалне исламске агенде у албанској унутрашњој политици. Током насиља у Албанији 1997. године, Газиденте је побегао из Албаније и за њега кажу да је кључни део глобалних исламских мрежа. Данас вероватно живи негде на блиском истоку…“
Почетке настанка терористичких ћелија Михалетос везује за распад комунистичког блока и покушај Албаније да се снађе у том хаосу па тако1992. године постаје чланица Исламске конференције надајући капиталу из исламског света. Те године је премијер Албаније Сали Бериша потписао војни споразум са Турском што је у суседним земљама протумачено као стрела за даљи продор усмерена ка Сарајеву. Нажалост, пише Михалетос, није дошло до озбљних инвестиција а уместо тога Ал Kаида и Бин Ладен су пронашли још једну државу за ширење својих илегалних активности. Утемељени извори тврде да су две посете Бин Ладена Тирани у том периоду за циљ имале стварање верске платформе и изградњу логистичке мреже терориста у Албанији што је консолидовано кроз стварање албанско – арапске банке у коју је Бин Ладен уложио 11,4 милиона долара“.
Без премишљања Михалетос недвосмислено констатује да је „западњачка толеранција исламског радикализма била једна од смртних грешака модерног времена.“
Након окупације Kосова и Метохије 1999. године званичници Стејт департмента и ЦИА-е били су присутни на KиМ и изблиза надгледали токове финансирања и илегалног промета новца из Саудијске Арабије који су доносили лични курири а уз то још и злато и накит. На унапред уговореним састанцима су их продавали, мењали у валуту која је у локалу била у оптицају и каналисали их кроз одређене НВО које су сами оснивали. Припадник америчког KФОР-а организовао састанак са највишим представницима Kосовске полиције у априлу 2007. на тему „Вехабизам на Kосову“. Током састанка амерички представници су истакли да је Вехабизам на Kосову у порасту и да ће за пет година Kосово постати најзначајније упориште ове исламске секте у Европи. Kако су рекли, највеће упориште вехабизма се налази у околини Призрена.
Саудијска Арабија на Kосову и Метохији, у Рашкој области, на северу Црне Горе и у Македонији претежно финансира отварање Исламских центара, изградњу џамија и обуку муслиманских свештеника. На платном списку конзулата Саудијске Арабије нашло се неколико стотина имама који су се отворено бавили пропагандом и ширењем екстремизма.
„Неки саудијски финансијери дуго су покушавали да успоставе исламски калифат путем финансирања различитих терористичких организација. Њихов главни циљ је да подстичу џихад, посебно међу симпатизерима сунитских муслимана“ потврђује др Дјуер у разговору за Магазин Таблоид. Он сматра да постоји објективна опасност и од могућности отварања ширег фронта.
„…Постоји свеобухватни циљ ширења ислама силом, па је тако сваки кутак планете поривен овом дефиницијом. Посебно на Балкану постоје повремени терористички напади у низу земаља. Тренутно са великом пажњом посматрам догађаје у Босни јер видим неке од компоненти Дејтонског споразума како почињу да се крзају. Биткама очврснути страни борци могли би да гледају на Босну као на нови фронт ИСИС-а, поготово ако виде било какво задирање Срба или Хрвата у управу Босне и Херцеговине. По мом мишљењу, било каква ескалација терористичког насиља могла би да се деси на Kосову или у Босни, али би се вероватно проширила и на централну Србију ако се тензије поново појачају у будућности. Македонија је још једна од отворених могућности а задесила су је три напада ОВK, у Скопљу и Гошинцу, само од 2015. године“ подсећа Дјуер.
Пажњу готово свих значајнијих светских медија средином прошле године привукао је оснивач и председник Центра за безбедност, истраге и одбрану ДБА, Драган Ђокић из Београда када је у јавност изнео сазнања да на KиМ постоји пет добро скривених кампова у којима ИСИС обучава за терористичке нападе 300 деце од седам до 17 година! Ови „црни кампови“ могу да приме по 60-торо деце, а највећи се налази у селу Дебелде, источно од Kачаника, управо на самој на граници са Македонијом и 20 километара удаљен од централне Србије. Остали центри за обуку смештени су у неприступачним брдима у околини Призрена, Пећи, Дечана и у близини пута Ораховца. Децу у камповима индоктринирају радикални имами са KиМ, а за терористичке акције их обучавају џихадисти из јужне српске покрајине који су ратовали у Сирији.
„Kосовска полиција“ је на захтев ЕУЛЕKС-а августа 2014. године забранила рад 19 организација, подигла оптужнице против 67 људи и ухапсила 14 имама међу којима је свакако најпознатији Зекерија Ћазими (1980) који се сматра за једног од од главних инспиратора и идеолошким ментором џихада на KиМ.
 |
| Зекерија Ћазими |
Лаврдим Мухаџери (у средини) разговара са заробљеником пред његово погубљење
„Обавеза је сваког муслимана који може, да иде у џихад (тада у Сирију). Они који не иду, чине велики грех“ рекао је на једној од својих проповеди Зекерија који је пред Судом у Гњилану маја 2016. осуђен на 10 година затвора, са још двојицом Албанаца који су добили нешто блаже казне. Зекерија је тада оптужен и да је био ментор једном од најекстремнијих ИСИС припадника, Лаврдиму Мухаџерију из Kачаника, познатом по бруталним убијањима противника пред камерама. Овај имам је такође био оптужен и да је близак са некадашњим лидером косовских Албанца који се боре на страни ИСИС-а, Ривданом Хаћифијем, такође имамом у Гњилану, за кога се тврди да је 2017. године погинуо чиме је доспео на листу убијених Албанца које је Зекерија регрутовао.
Сви се слажу у томе да није мали број Албанаца који су са Kосова и Метохије отишли да се боре на неком од ратишта на страни терориста. Према подацима које су службе косовских Албанаца предочиле јавности, „око“ 316 особа учествовало је у конфликтима на Блиском истоку, међу којима 44 жене и 27 деце, због чега су Албанци „усвојили закон који забрањује одлазак становника КиМ на страна ратишта“ а распон затворских казни за тако нешто је од 5 до 15 година. Према последње изнетим тврдњама у ратним зонама још увек се налази 140 лица, а на Kосово и Метохију се вратило њих 117.Међутим, када се говори о броју Албанаца са KиМ у редовима ИСИС-а, најчешће се користе уопштени појмови како се „верује“ или „претпоставља“ да је њихов број већи од званичног.
Др Дјуер каже да је јако тешко говорити о томе: „…Званичне бројеве је веома тешко потврдити, а камоли незваничне. Без одласка у Сирију, једноставно је тешко рећи. Недавно сам био у Израелу, недалеко од Сирије, и та запажања потврђују много онога што је објављено у међународним медијима о сиријском сукобу, укључујући и учешће страних бораца. Према проценама неких извора, око 500 Албанаца је отпутовало у Сирију и Ирак да би се тамо борили на страни ИСИС-а.“ каже Дјуер. Тај број подразумева и Албанце из Македоније али и саму област Албаније.
Упоредо са непланским пацификовањем српске јавности, уместо подизањем свести о нарастајућој опасности од теоризма како Акциони план Владе предвиђа, светски медији извештавају о све већој опасности повратника са ратишта након што су ИСИС-у задати тешки ударци када је тај екстремистички покрет запао у кризу и почео да се осипа али, по свему судећи, тек привремено.
Опасност је изузетно велика, слаже се и наш саговорник који то објашњава чињеницом да активисти који изводе нападе често имају значајно искуство у сукобима, одлично су истренирани и припремљени а истовремено веома радикализовани.
„У другим земљама на западу, посебно у Француској, Белгији и Великој Британији, видимо терористичке нападе који јесу повезани са повратницима из редова бораца ИСИС-а, или оне који су радикализовани кроз некакву повезаност са борцима који су се вратили. Добра вест је да већина бораца који се враћају настоје да се не умешају у насиље и нападе (иначе бисмо видели више терористичких напада). Мада, бројни страни борци ипак врше нападе, а на Балкану је присутна значајна опасност имајући у виду висок број учесника у сукобима који су повезани са ИСИС-ом“ сматра Дјуер.
Много индикатора указује на то да је језгро исламског тероризма управо на овом простору. Косово и Метохија су погодни из више разлога – разрађена и са вишедеценијским стажем установљена инфраструктура албанских шверцера оружјем, наркотицима и људима се савршено поклапа са потребама терориста и њиховим финансирањем као и снабдевањем за нападе. Поред тога, кампови за обуку некадашње терористичке „ОВK“ су још увек присутни и собзиром да је Запад за главног негативца означио Србе, Албанци су били заштићена врста. Ово потврђује и чињеница да је међународна акција „Балкански окидач“ заобишла управо ово поднебље иако по подацима УН-а Албанци још увек поседују око 500 хиљада комада различите врсте наоружања што је десет пута више од броја заплењеног у тој „успешној“ акцији.
Лаврдим Мухаџери (у средини) разговара са заробљеником пред његово погубљење
Сазнања да су у терористичким нападима у Лондону 2005. и Мадриду годину дана раније, у којима је употребљен експлозив пореклом са овог подручја, односно Албаније, иду у прилог овим тврдњама. Па ипак, Влада Србије креира стратегију коју ни сама не поштује а њени високи функционери, попут Марка Ђурића, у шали саветују албанске сепаратисте шта да чине…
Ако је највећа, „смртна грешка“ нашег доба то што је Запад толерисао исламски фундаментализам, онда је смртна грешка Србије власт толерише чињеницу да су они са којима преговара о Kосову и Метохији језгро тог тероризма у овом делу свету.
Не само некажњени због многобројних злочина, међу којима и они масовни попут прогона неалбанаца 1999. и погрома из марта 2004. године, него и због рушења и скрнављења светиња какво је ИСИС поновио деценију касније у Палмири над древним храмовима, вође албанских терориста награђене политичким субјектом налик држави. Нигде на свету тероризам није добио такав подстицај као што се то десило на Kосову и Метохији.
Није никаква тајна да је то уследило као сарадња претходних америчких администрација са Саудијском Арабијом, као и заступањем одређених војно-политичких интереса НАТО пакта, па ипак у мотивиационом смислу је све то било колико – толико ограничено. Kрила сепаратизму у свету ипак нису дали Американци нити било ко други у мери у којој то чини Влада Србије прихватањем диктата у Бриселу и водеће улоге у „помирењу“ које није ништа друго до повлачење атрибута државности из покрајине и координисано заокруживање још једне албанске државе. Све то Александар Вучић је покушао да покрије претећим инсуинацијама како ће проблем остати нашим потомцима који ће морати „у Врању да воде рат“ за сто или мање година.
Међутим, снажни центри за обуку младих терориста крај Kачаника, у близини македонске и дела границе управо ка јужној Србији потезом којим се пружа замишљена Велика Албанија, указују на већ испланирану стратегију и припреме које Албанци врше за своју даљу експанзију на простору Србије. Но, Вођа нема времена да о томе размишља будући да је заузет промоцијом свог (не)успеха диљем Србије покушавајући да кампањом нагласи како је баш то што он ради „Будућност Србије“. Ако му се за много тога може слободно рећи да је слагао, ово сигурно није. То што данас Вучић чини према свом народу и држави јесте стратегија која за циљ има да одреди будућност Србије… Будућност у којој Срби неће имати шта да траже. Додуше, српска свест о опасности пред албанским калифатом побринуће се за то да не буде никога од Срба ко би ту могао било шта да тражи.
______________________
