Појачава се ионако страховита пропаганда Вучићевог режима у корист шиптарске квази-државе.
- Монструозност са којом Вучићев режим на свим фронтовима разара српске интересе на КиМ, апсолутно је без преседана по гомилама безочних лажи и гурању Срба у загрљај шиптарских сепаратиста, који нас на Косову и Метохији без престанка прогањају!
Пише: Иван Максимовић
Таквих примера је много и низу се не назире ни почетак, ни крај. Овај пут је то прича о Српкињи, Милеви Ковачевић, која је остала да живи у Приштини а сада је сама. Јавност за њу сазнаје путем портала “Косовонлајн” кога је основала Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију. Ово, наравно, није јавно доступна информација али се то међу новинарима од самог почетка зна. Пре свега, оно што упада у очи, јесте латинично писмо које овај портал користи као и непостојање могућности да посетиоци уопште користе ћирилицу. Нема опције да се по избору конвертује и изабере српско писмо. Нажалост, то није ништа ново на српском интернет небу али када се то дешава на Косову и Метохији, где се свакодневно води жесток рат за очување српског идентитета, такав приступ доприноси искључиво негативном исходу барем једне, не баш неважне битке.
Поред писма, овај портал је на сваки начин упоран у томе да наметне Србима свакодневни живот, проблеме и догађаје шиптарске заједнице као норму, као њихову “нормалност”, иако Срба нити има у плановима, политичком нити друштвеном животу шиптарских сепаратиста, нити треба да нас има на начин када се на нас гледа као на становнике спаратистичке НАТО “државе”.Актуелна влада Србије преко своје Канцеларије за КиМ и овог портала који је основала, жели управо то, да Србе са Косова и Метохије асимилира у шиптарско “друштво” које се и само распада и пуца по свим шавовима. На тај начин српској јавности би се показало да ми, Срби са Косова и Метохије, то желимо и да смо “сами изабрали”. Ово нема никакве везе са оним што Срби са Косова и Метохије заиста осећају, они Срби који нису желели да се попут свиња у блату ваљају у политичком смећу такозване “Српске листе” и велеиздајника, по сопственом ризнању, Александра Вучића.
Tекст о Милеви, написан у маниру нацистичке пропаганде, портал Косовоонлајн насловљава: “Милева Kовачевић не напушта Приштину: Не оскудевам ни у чему, прва жеља ми је да прође епидемија“.
Затим се истиче да она “спада међу свега неколико припадника српске заједнице који су и ову 2021. годину дочекали у Приштини.”
Тако “сазнајемо” да Српкиња на Косову и Метохији, тамо где је рођена, у земљи свог народа и државе чији је грађанин, постаје “припадница српске заједнице”. Посредно, Влада Србије нам путем свог медија још једном саопштава да Срби у јужној покрајини више нису – народ већ “заједница”.
Такође, наглашава да она “и ову годину” дочекује у Приштини. Наизглед неодређен појам али у контексту политичких испада у којима се све чешће чује да “нико од Срба неће да иде на КиМ да живи” несумњиво нам се подмеће да је њихов живот мукотрпан и неподношљив, чиме се подстиче жеља за одустајањем од живота на Косову и Метохији. Свакако да је живот Срба у Приштини нарочито тежак свих ових година али њихова жеља и истрајност јесу подстрек и прилика да се покаже одлучност Срба на КиМ да опстану упркос свему!
| Фотографија Милеве Ковачевић коју је објавио портал “Косовоонлајн” илуструјући причу о њој – видимо Милеву како седи сама, без игде икога, са изразом лица особе која је изгубила готово сваку вољу за животом. |
“Косовоонлајн”, режимски медиј Владе Србије за промоцију сепаратистичких интереса на КиМ, “тера воду на своју воденицу” те уместо да интервјуише било коју вишечлану српску породицу у Приштини, бира управо ову усамљену жену истичући њену самоћу у најтежем окружењу не би ли изазвали наше сажаљење али не са циљем да јој пружимо утеу и подршку у томе, већ да би је подржали да напусти свој град, свој стан, своју животну борбу и опредељење!
Управо то је представљено као једини проблем преосталих Срба у Приштини!
“Милева поручује да тренутно нема израженијих проблема у Приштини, осим тога што је након смрти супруга и удаје ћерке остала да живи сама” наглашава Косовонлајн!
Свакако да је губитак супружника и самоћа у позним годинама огроман проблем, али овде се та самоћа уздиже изнад оне која је последице етничке нетрпељивости у чију се одбрану стаје. Следећи пасус открива праву намеру и сву суровост нацистичке пропаганде!
“Живим од данас до сутра, главу у торбу. Више смо оглуглали на све, не само ја него сви који смо остали да живимо у Приштини. Kо је имао где да оде отишао је, ми који смо остали нема нас пуно. Највише ми недостаје породица, иначе не оскудевам ни у чему”, истиче Милева, преноси овај портал.
Дакле, Милева, која “поручује да тренутно нема израженијих проблема уПриштини” већ у следећем пасусу “Живи од данас до сутра, са главом у торби”! Заиста “типичан” пример живота “без изражених проблема”! Вероватно би исто рекао и Гебелс за Јевреје у концетрационом логору!
Овде долазимо до још једног нивоа на коме се снажно подржава нацизам који карактерише албанску страну и њен однос према Србима. Наиме, Срби су попут Јевреја у Другом светском рату протерани из свих градских средина на Косову и Метохији изузев северно од Ибра. Гетоизирани су и то се сматра за њихово нормално и уобичајено окружење. Од 1999. до данас, нико није радио на повратку Срба у градске средине. У њима смо ми још увек отворено непожељни. На томе не раде само Шиптари већ и све српске власти које се труде да повратак, ионако минималног обима, обезбеде али тек у селима. Оваквим текстом, у коме ни једном речју није поменута неопходност да се Србима омогући повратак у Приштину, подржава се управо њихов прогон и гетоизација на рачун не само овог, већ свих градова насељених искључиво Албанцима док се за Србе, као природно станиште подразумева, и намеће рурална средина.
Но, Милева каже сада је много боља ситуација и истиче коректне односе са комшијама Албанцима – “У почетку је било проблема, сада стварно не, овде у комшилуку се нормално понашају. Поздрављамо се, али се не дружимо” преноси Косовоонлајн.
Милева, видимо, нема проблем јер се Шиптари – “овде у комшилуку нормално понашају”! Осим тога, зашто би се дружила са својим комшијама особа која у животу нема израженији проблем, зар не? Довољно је да се поздраве.
Што се проблема тиче, изгледа да уопште није довољна чињеница да је само новембра у Грачаници, махом настањеној Србима, дошло до чак 200 напада у току једног месеца! О другим местима нема конкретних података али, опет поређења ради, у Гојбуљи код Вучитрна РТС је направио недавно ТВ емисију о животу тамошњих Срба од којих један говори о честим крађама и, што гласовно, што гестикулирајући, истиче да Срби свако вече посматрају албанске групе како пљачкају куће и дворишта у којима нико не живи а налазе се поред њих! Није много другачије ни у другим срединама са мање Срба.
Милева још каже да је слобода кретања побољшана у Приштини али она ионако обавља тек најосновније потребе, оно што јој је довољно да преживи… Али сама чињеница да помиње слободу кретања, наговештава постојање крајње озбиљног проблема! Пре свега, прошло је 20 година од рата на КиМ! Друго, она је жена, цивил, који живи у свом стану и никога не узнемирава, па и после толико времена – слобода кретања је побошљана али није пуна ни гарантована!
Да би ово било још јасније, треба рећи две ствари: прво, Приштина је град у коме су боравили безмало сви интернационални радници те је тај микс култура и дашак привидне и лицемерне али утицајне “слободе” са Запада прешао и на житеље Приштине који су умели да јавно и масовно на улици линчују некога ако само помисле да је Србин. Друго што мора да се зна јесте да су Шиптари потпуно убеђени да су све Србе из Приштине протерали па кад чују српски језик углавном мисле да је то неко дошао са стране, из уже Србије, у кратку или пословну посету и то их не узнемирава. Србе ван Косова и Метохије доживљавају махом као “странце” и према њима су максимално толерантни како би показали да су они добар народ и да код њих нема нетрпељивости, све док не схвате да тај неко живи ту. А тај неко од тачке А до тачке Б махом не говори, ћути. Ово се догодило и мени када сам 2019. посетио, сада покојног, новинара Николу Бешевића који је у Приштини наставио да живи са својом супругом Албанком због чега су обоје имали проблеме. Он је најбоље умео да објасни како то Срби живе. Још од уласака у двориште окретао се да види да ли смо привукли нечију пажњу, одвео нас у башту у задњи део дворишта а онда опрезно посматрао сваког од ретких пролазника који би прошли широким пољем иза. Када смо изашли из његове куће, он је све време стајао на капији и пратио нас погледом читавих неколико сотина метара дуж те улице. Два или три пута сам се окренуо и са осмехом му махнуо руком у знак поздрава поручујући да је све у реду и да уђе у кућу, у јер ми је било непријатно да ту стоји. Он ми је сваки пут благим покретом главе узвратио “у реду” и остао на свом месту. После тога ми више није било смешно.
Свакако да вас неће напасти сваки Шиптар који вас угледа и препозна, неки од њих ће се трудити са вама да разговарају на српском језику правдајући се да не говоре баш најбоље “хрватски” или “босански” али и даље постоји велика вероватноћа да се нећете вратити кући у облику у коме сте ушли у Приштину. А уз све то, Приштина је град на КиМ који важи за “најслободнији” и најбезбеднији! Ту живи Милева и још неколико преосталих Срба.
Она толико нема “изражених проблема” да сваког дана иде у амбуланту, која је у склопу Центра за мир и толеранцију поред кога може још и у цркву да оде јер једино ту може некога да види и да поприча са неким на српском!
“Накупујем намирнице, уз телевизор, чишћење и спремање прође ми дан, другог избора немам” каже Милева која “не оскудева ни у чему” како сазнајемо из наслова.
У свему томе, новинари портала “Косовоонлајн” своју пажњу усмерили су на Милевино “задовољство”!
“Она напомиње да је захвална на помоћи коју добија од Црвеног крста и државе Србије.
“Србија нас није заборавила, редовно нам даје пензије и на томе смо захвални”, каже Милева:” пише “Косовоонлајн“.
Особље Црвеног крста се труди али ипак, треба ли напоменути колика је иначе помоћ Црвеног крста и да она заиста може некога да усрећи? Ни овде се не разликује садржај тих пакета, углавном се ради о кесици – две тестенина и неколико средстава за хигијену и то је све.
Портал “Косовоонлајн”, основан од стране Канцеларије владе Србије за Косово и Метохију, на крају бриљира и то реченицом ““Србија нас није заборавила, редовно нам даје пензије и на томе смо захвални”! Пензију, као једно од најосновнијих људских права, тековина цивилизације и нечега што су људи већ платили унапред одвајајући од личних примања током свих година рада, новинари су истакли као знак да ова Сркиња и њени сународници “нису заборављени” јер им пензија и даље стиже на рачун! Може ли мизерније и подлије од тога? Не могу да замислим како али нисам могао да замислим ни то да ће неко овако нешто уопште моћи да напише па ето, неко је написао тако да не треба бити изненађен кад опет буду нашли начин.
И да напоменем, баке Лепосаве чији су стан, поред других у павиљону у центру Приштине срушили, нико се није сетио нити су знали да она ту живи! Као што се нису сетили и нису знали да у Дому за стара лице живи Српкиња која је недавно преминула да се сепаратистички градоначелник Приштине није похвалио на интернету да су град Приштина и исламска заједница организовали њену сахрану. Такође, нико није знао за баку Благицу из села Ваганеш док није телевизија Ал Џазира направила прилог о томе како о оњој брине један Албанац (прича је тек делимично тачна и намерно представљена као таква да би се Албанци промовисали посебно после случаја из Грачанице где један Србин брине о напуштеном Албанцу о чему те телевизије нису правиле прилоге). Једноставно, много је таквих али и примера где српске власти не само да не знају већ се намерно иживљавају и отимају од немоћних Срба који су остали на КиМ.
Мало је Срба у Приштини којих се српска власт сећа али сетиће их се када јој, као у овом случају, затребају да на њима, на њиховој борби, муци и страдању, сакупе поене. Управо због тога до сада о тим Србима ништа није могло да се чује у медијима јер у време оно, ти су људи били доказ пропасти српских власти која је желела да се похвали својим резултатима а нвинари скривали јер се истицањем лоших животних прича и неуспеха како домаће тако и западне политике, није могло доћи до финансија за њихов рад. Времена семењају, тако је та пропаст данас постала пожељна јер је потребно оправдати много већу, несагледиву пропаст на којој актуелна српска власт ради на Косову и Метохији. Дакле све то чини се са циљем да се издаја Косова и Метохије, коју председник Србије, Александар Вучић припрема, што лакше одвије и, ако је могуће, да за њу добије извесну подршку кукајући над “тешким животом Срба” а прећуткујући тако олако пљачкана средства намењена олакшању тог живота од стране представника локалних власти које је управо са тим циљем и именовао.
Текстом о Милеви Ковачевић, српска власт поручује свима који желе да се врате на КиМ и гаје наду да је ту живот могућ, да ће их у ствари чекати једино самоћа и смрт! Све то јер је таква политика Александра Вучића према Србима на Косову и Метохији који не желе да одустану од њега. Зато их треба заплашити смрћу, мраком најцрњим у сваком погледу не би ли помислили да је издаја “Богом дана ствар” баш као што је и Вучић за отпаднике “од Бога послат”.
