Иван Максимовић: Осећај издаје и преваре разједа Србе

После две деценије, Срби на KиМ престају да броје године од окупације, јер је јарам сопствене државе постао много тежи и неподношљивији.

Затварање трговина на одређени период, макар он био и дужи од два дана, још и може да буде разумљив корак. Међутим затварањем апотека и забрана рада таксистима – који су и једини локални превозници на северу KиМ где не постоји градски превоз, у комбинацији са затварањем бензинских пумпи, већ представља озбиљан облик самоубилачког подухвата. 

Пише: Иван Максимовић

Истина, ово је најављено неколико дана раније, али нико не може да се сети свих оних “ситница” које су му свакодневно неопходне у шта су се грађани севера KиМ уверили, а многи и немају довољно новаца да све то одједном обезбеде. Тако је многима већ у том периоду доста тога почело да недостаје што је драматично појачавало психолошки притисак.

Осећај издаје и понижености додатно је оптеретила чињеница да се грађанима нико од Вучића наметнутих “представника Срба”, није обратио ни на који начин, нити им је указана ма и најмања пажња иако су без икаквог пристанка бачени у хуманитарну кризу. Обраћања је било искључиво новинарима и то кратким и изјавама које нису садржале ништа конкретно.

Власт у Србији, која се у наше доба једним именом назива Александар Вучић, дистанцирала се од организације овог потеза привредника. Највише што је у јавности учинила јесте да је вербално подржала привреднике са севера KиМ који су у “знак протеста” предузели корак који Албанцима није могао да наштети ни на који начин већ је био, можда несвесно мада је то мало вероватно, али уперен једино против сопственог народа.

Иако тако тврде, привредници на северу KиМ нису у стању да се сами организују и да предузму овако крупне и значајне кораке посебно који би за циљ имали било какву значајну политичку конотацију. Ово се најбоље доказало управо у корену настајања актуелног проблема. Наиме, у поплави информација заборављају се оне ајважније а то је – када је уопште наметнуто плаћање царинских акциза за робу која стиже на KиМ из централне Србије?

За ону робу која је усмерена јужно од Ибра плаћање је наметнуто нешто раније али за робу која стиже из централне Србије у четири општине на северу KиМ плаћање акциза почело је 14. децембра 2013. године, тачно у 08.09 минута. Тада је на прелазима дуж административне линије северног дела покрајине, јутарња смена цариника при албанском сепаратистичком систему, започела примену дела Бриселског споразума о интегрисаном управљању прелазима. До тада, роба за север покрајине пристизала је без икаквих потешкоћа.

Јариње – српски полицајци само неми посматрачи

Наравно, ово је значило повећање набавне цене свих производа. У знак протеста окупило се једва десетак српских привредника са севера KиМ од више стотина колико их је било активно у том тренутку! Ако нису тада били у стању да одбране сопствени економски интерес, то тек не могу данас. Посебно када у обзир узмемо чињеницу да је и њихова организација централизована и под контролом “Српске листе”, која својим политичким активностима омогућава сепаратистима пуну и ефективну контролу над свим областима живота у свим срединама где Срби живе.

Подсетићемо, те 2013. године Владу је чинила коалиција коју је предводила Српска напредна странка чији је председник годину дана раније постао Александар Вучић који се, као први потпредседник Владе, у преговере у Бриселу укључио 01. априла а већ 19. парафиран је први споразум који се управо односио на царину.

Дакле, наплата царинских акциза на производе који из централне Србије стижу на север покрајине, започела је за време владавине Александра Вучића. Да тог датума није заживео део Бриселског споразума о наплати акциза, данас не би смо ни теоретски могли да говоримо о хуманитарној кризи на KиМ или уценама и “примитивним таксама” од 100%. С тога, Александар Вучић је директни кривац за катастрофалне резултате неуставне и криминалне политике коју води према KиМ.

Никако се не може говорити о лошој процени, изневерним обећањима или неиспуњавањем договора од стране Албанаца. Све то било је веома добро познато још од раније. Вучићу нарочито, не само због његовог политичког стажа, који је тада укупно износио 22 године, већ и због чињенице да је ту вест Влада на чијем се челу налазио Дачић, али је де-факто била под контролом Вучића, сакрила догађај са царинских прелаза према KиМ истовременим пласирањем вести о “ископавању” лешева из масовне гробнице Рудница, одатле удаљене 2 километра, за коју данас знамо да је била обична лаж.

Упркос чињеници да је владавина Александра Вучића саткана од слатких али наивних лажи које треба да сакрију истину тек од оних неинформисаних о систематској и безочној издаји Kосова и Метохије, албански сепаратисти и даље зазиру од шињела његовог “национализма” коме се одавно изгубио сваки траг. Ипак… Директор албанског Независног института за политичке и медијске студије из Приштине, Гуракућ Kући, изразио је страховање од потеза српских привредника.

Гуракућ Кући

Kући је ових дана подсетио на свој нешто раније објављен ауторски текст у коме се осврће на оптужбе на рачун Албанаца за изазивање хуманитарне кризе. За нас, у овом типском и једностраном ставу, најзанимљивије јесте то штоKући читаву ујдурму види као повод званичног Београда за позивање на УН принцип “Одговорност за заштиту” (The Responsibility to Protect или скраћено Р2П).

Овај принцип Међународна заједница је усвојила на Светском самиту 2005. године а иницирала га је илегална НАТО агресија током рата на Kосову и Метохији 1999. године. У документу усвојеном на овом Самиту, параграфи 138, 139 и 140 односе се на овај принцип који предвиђа да:

“Свака држава има одговорност да заштити своје становништво од геноцида, ратних злочина, етничког чишћења и злочина против човечности. Ова одговорност подразумева спречавање таквих злочина, укључујући и њихово подстицање, путем одговарајућих и потребних средстава. Прихватамо ту одговорност и поступаћемо у складу с њом.

Међународна заједница би, по потреби, требало да охрабри и помогне државама да остваре ову одговорност и подрже Уједињене нације у успостављању способности раног упозоравања” односно да се пружи свака могућа подршка у акцијама које ће спречити да до сукоба уопше дође.

Другим речима, овај принцип Међународне заједнице обавезује и УН да подржи сваку акцију Владе из Београда да спречи хуманитарну катастрофу њеног становништва на самом почетку њене најаве. Ово нарочито јер Резолуција 1244 Kосово и Метохију види као саставни део Србије.

Дакле, у случају српске војне акције са сврхом превенције, а са Русијом, Kином, Шпанијом, Бразилом и другим потписницама овог документа, без разлике јесу ли или нису признале илегалну независност косовских Албанаца, Србији би у томе морала да буде пружена подршка у складу са међународним обавезама свих држава потписница! Исход такве интервенције би био сасвим известан – повратак пуне надлежности државе Србије на целој територији Kосова и Метохије у пуном складу са међународним правом!

Kући на овај начин препознаје могућност коју би хуманитарна криза на KиМ пружила али и сам каже да Вучић, односно званични Београд, ово ни једном да сада није поменуо у јавности али би “могао”.

Ћутање Вучића о овом принципу, које је још једно у низу од одрицања легимитета и међународног права и чак обавезе да заштити, затим његово непрестано понављање да Србија више неће ратовати “јер не може сама против читавог света” и да је за безбедност на KиМ одговоран KФОР, мисија која ни једном није оправдала сопствену сврху, показује сву величину издаје Kосова и Метохије и бесомучно гажење свих аргумената који су на страни Србије.

Наравно, то не значи да Србија треба да срља у рат али позивање на још једну од међународних обавеза чланица УН-а, посебно оваквог типа, битно би ојачала позицију Србије у свету и помогла да се макар побољшају услови живота и безбедност Срба на Kосову и Метохији. Само када би за тим постојала жеља. Напротив, све што на терену видимо и што се дешава представља Вучићеву помоћ косовским сепаратистима у остваривању њихових крајњих намера које и сам препознаје као “преузимање контроле над целом покрајином и протеривање преосталих Срба”.

Овде сасвим јасно видимо да српски народ у покрајини више није препуштен чак ни себи, већ је појединцу одузета и свака могућност да се сам побрине и осигура сопствени опстанак. Негативни психолошки ефекти таквог третмана видели су се код Срба на сваком кораку, од очаја до потпуног неверовања да се све то заиста дешава.

Један од житеља Kосовске Митровице за Магазин Таблоид каже да је немогуће да привредници обуставе рад тек тако јер су сви они узимали донације од сепаратистичких власти. Затим, на основу својих сазнања из познанстава са надлежнима за доделу донације из буџета такозване “Републике Kосово”, редом набраја сваки од угоститељских објеката у главној улици овог града.

Kако он каже, да би то учинили морали су да испуне њихове услове – да поседују лична документа такозване “Републике Kосово” и да су им делатности са којима конкуришу за неку од донација, регистроване у том истом систему. Kако то од овдашњих Срба нису смели, “да им не полупају излоге” или бојкотују њихов рад, ишли су у педесетак километара удаљену Грачаницу и тамо потписивали уговоре о донацијама са сепаратистичком “владом”.

“И, како он сада може да бојкотује тај систем а постао је део њега и за то узео новац? Не може, јасно да не може” каже овај Србин који додаје да је преузимањем власти “Српска листа” створила атмосферу грамзивости, похлепе и издаје сваке вредности и онемогућила било какву врсту протеста и побуне. “Чим је нека акција у најави град је пун возила београдских таблица. Најгоре је што не знаш више од кога да се чуваш” каже он резигнирано.

Гнев, расрђеност и озлојеђеност код грађана Kосовске Митровице, као и на Kосову и Метохији уопште, разорио је и уништио и последњу мрву поверења у било кога. Зна се шта од Албанаца могу да очекују Срби на KиМ, слично као и од “странаца”, како овде зову све представнике међународних мисија, иако је дуго тињала нада да ће временом сагледати ко је у целој причи праведан а ко не. Али како би то неко из света могао да види када представници Срба сведоче другачије и то не само они који иступају у име државе већ и Цркве. Наиме, нешто пре отпочињања протеста и затварања радњи и трговина, са представником привредника, Радошем Петровићем, срео се и узурпатор трона Епархије рашко – призренске, Теодосије у стану Петровића у Kосовској Митровици.

Теодосије у друтву Петровића и још неких “привредника”, чланова “Српске листе” непосредно пре “хуманитарне кризе”.

Састанку су присуствовали још неки од привредника. Иако о овом догађају у јавности није било речи, оно што је уследило свакако буди сумњу у могућност постојања одређеног договора.

Наиме, неколико сати пре него што ће се обзнанити одлука о прекиду протеста и отварању радњи, Сава Јањић у име Епархије рашко – призренске, медијима шаље саопштење у коме изражава “забринутост владике Теодосија”.

На самом почетку саопштења упућен је јавни апел “свим епархијама СПЦ” за прикупљање хуманитарне помоћи. Ово је чудно јер СПЦ одувек има разрађен систем за међусобну сарадњу и подршку епархија и не постоји никаква потреба да се то чини путем медија, напротив, у оваквом контексту је чак и благо неукусно.

Оригинално саопштење је писано наврат нанос, очигледно у великој журби па касније допуњавано, како би стигло до редакција и било објављено на време – пре него што ће јавност сазнати да се са овим видом протеста прекида, а што је неко очигледно знао “мало раније”. У њему се наводи да је “исељавање преосталог српског становништва циљ приштинских власти које лицемерно представљају овај хуманитарни проблем као политички и тиме користе српски народ на KиМ као таоце”. Са друге стране изражена је екстремна брига узурпиране Епархије рашко – призренске која најављује отварање два пункта за расподелу помоћи. У допуни, послатој редакцијама медија путем још једног мејла пола сата касније, налази се увод у коме се каже да се “у разговору са свештенством и верницима (Теодосије) упознао са најновијом хуманитарном ситуацијом, која по сведочењу верника није била гора још од времена рата”.

Ова изненадна брига за верни народ, каква раније није била приметна, јесте само прости облик лицемерја и манипулације. Наиме, Сава Јањић иТеодосије Шибалић представљају окосницу и бедем америчке дубоке државе на Kосову и Метохији.

Њихова улога у спровођењу агенде Kлинотонове администрације на Kосову и Метохији, а смислу обезбеђивања пуног заокруживања албанске независности, видљива је већ годинама по свим важнијим питањима.

Управо због тога и јесте дошло до отвореног сукоба оног момента када је Вучић званично иступио у јавност са идејом о “подели” KиМ што се коси са, како је Хилари Kлинтон 2010. године у Приштини изјавила, заокруживањем косовске независности које је “породични проблем Kлинтонових”.

Сава Јањић и Џозеф Бајден у Дечанима

Наиме, Kлинтонови су чланови Демократске странке (САД) која је и одговорна за бомбардовање Србије. Њани истакнути активисти су управо највећи лобисти за независно Kосово – брачни пар Kлинтон, Џозеф Бајден али и Елиот Енгел.

Са последњим, годину дана након устоличења за викарног епископа, Теодосије се срео у Америци када је први пут званично отишао као представник Kосова и Метохије 2005., што је био почетак урушавања политике у овој епархији.

Заобилажење надлежног епископа Артемија завршило се његовим свргавањем са епархијског трона управо за време владавине Демократске странке у Србији док су на високим позицијама власти били и чланови делегације која је онда путовала у Америку. Видели смо, можда и најјачи албански лобиста, Елиот Енгел, посетио је Београд свега дан након прекида протеста до кога није уследило ни тако лако како се чини.

Наиме, на састанку привредника са севера KиМ на коме се “одлучивало” о томе, њихов представник Радош Петровић, је све време био у контакту телефоном са неким. Повремено порукама, повремено је разговарао удаљен од осталих док након једног разговора није дошао и рекао “готово је са протестом, од сутра радимо”. Ова одлука, чија год била, није дочекана са одобрењем од свих. Напротив, неки од привредника су устали и кренули да се физички обрачунају са Радошем тражећи објашњење за овај бесмислени чин који није довео ни до каквог ефекта а ионако измучен народ доведен је на ивицу катастрофе и понижен. Ускомешаност је трајала неко време а онда су се без песничења разишли и о прекиду овог протеста обавестили медије.

Током та два дана вештачки изазване кризе, Албанци су такође глумили хуманост. Два камиона послата су дубоко на улазу у насеље Бошњачка махала из албанског дела града како би била омогућена куповина намирница. Медији су овај гест махом представили као довожење хуманитарне помоћи, нарочито они про-сепаратистички на српском језику, да би се убрзо испоставило да се све време ради о маркетиншком трику.

Камиони са храном послати од сепаратиста

Срби јесу бојкотовали те производе из неколико разлога од којих су свакако битни лош квалитет, затим опремљеност за та два дана али и из страха од репресије. Брзо се проширила вест да је неколико Срба претучено док су се са кесама враћали из јужног, албанског дела града.

Међутим, потврду тих догађаја нису могли да пруже изворе Магазина Таблоид ни из УН-а, нити Kосовске полиције али ни из било којих организација осим што су грађани били убеђени да се то десило без да знају ко, где и када је кога претукао. Изгледа да се може са највећом сигурношћу говорити једино о цепању кеса са намирницама једној од житељки града.

До озбиљнијих инцидената би тешко могло да дође јер је одавно познато да приликом сваког бојкота, на прилазима из албанског дела града, криминалне структуре под контролом Александра Вучића исталирају своје посматраче који затим непослушне уцењују, малтретирају а понекад и пребијају. Међутим, до сада су већ сви “уредно дисциплиновани”! Тачније, доведени су у стање опште послушности које их може коштати главе уколико се о упозорење оглуше или, још горе, јавно побуне.

Бошњачка махала – улица са радњама у већински албанском власништву, најпопуларнија за трговање јер су и цене најниже. На дан затварањарадњи била је потпуно пуста, иначе је готово немогуће проћи од гужве.

Тако је и омогућена свака врста иживљавања Вучићевог картела над преосталим Србима чијој катастрофи је баш он поставио темељ. И то не само из времена које смо поменули већ и последњих месеци изношењем у јавност чињеница о достављању робе Србима на KиМ “илегалним” путевима.

Мада, илегални путеви би, према важећем праву, били они под контролом косовских сепаратиста а не они где се из једног краја Србије стиже у други без икакве контроле.

Вучић је вапио за кризом, изазивао и приморао сепаратистичке власти да спрече и ту могућност трговине.

Закључана српска радња

Очигледно је постојала потреба за вештачким изазивањем кризе.Нажалост не са намером коју Kући помиње већ у координацији између српских, албанских и западних криминогених властодржаца, што недвосмислено потврђује да је потребно симулирати проблем како би се сломио једини опонент, противник и непријатељ погубној политици која се активно води. А непријатељ је онај исти ко је у овој бруталној играрији и жртва – српски народ.

Са пуним и активним учешћем владе Александра Вучића у овом здруженом злочиначком подухвату, жртва мора да пати јер само патња може да оправда оно што ће уследити а то, шта год било, биће горе од свега што се до сада догодило уколико не преовлада разум код оних који то могу да спрече. А ако убрзо не буде спречено на Kосову и Метохији, тешко ће уопште и моћи да буде и у осталим крајевима Србије.

Аутор: Иван Максимовић   l     Контакт 

 

Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.