Видовдан никада није обележен срамније него од када о томе на Kосову и Метохији брину СНС сепаратисти.
- Здрав разум тешко може да прихвати чињеницу да су они људи који активно учествују у изградњи албанске државе на Kосову и Метохији, способни да у исто време, са истих позиција, говоре похвално и надахнуто о дану и догађају када је српски идентитет добио свој вечити карактер. Уочи Видовдана Петковић је на крајње лукав начин искористио јад и муку Срба да што више политички профитира.
Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид
Посетио је Петковић јединог повратника у Ђаковици, фотографисао се са њом и обећао да ће “учинити све што могу” да јој помогну.
То исто, па чак и више, обећао је Србима из Машинског парка, блока зграда у Kосовом Пољу за које је неки дан раније Вучић рекао да их нема, да не постоје. Kао и увек до сада Петковић је обећао да ће решавати њихове проблеме али овај пут додао “чак и личне”.
Но, ако само мало пажљивије погледамо видећемо на који начин ће то он покушати да реши. Петковић се са њима састао у манастиру Грачаница а као представник државе Србије уз себе није имао ни једног другог представника државе Србије већ функционере “Српске листе” који представљају власт илегалне “републике Kосово”. Тако је Петковић једино промовисао албанску и сепаратистичку власт а јавности послао поруку да их се држава Србија и званично одриче.
Такав политику, само иза камера и ван медијских области извештавања, Петковић и његови претходници воде од доласка Вучића на власт. Управо то је учинило да се све више Срба са Kосова и Метохије исели и одлучи да прода кућу и имање.
“Чиним то због “Српске листе”, партијског запошљавања и њиховог криминала који више не може да се трпи” каже за Магазин Таблоид Славиша Зеленовић, прогнан из Урошевца а настањен у Грачаници.
“Прошло је 14 година како је мој син завршио средњу школу, толико је пута и конкурисао, само три пута су га позвали на разговор али за њега нема посла. Ћерка је завршила средњу медицинску пре 8 година, четири пута је конкурисала али примају само оне из најбогатијих породица. Тврдим да узимају новац да би некога запослили и да то деле са овима из Београда, Петром Петковићем али и да Братислав Лазић директор KБЦ Приштина сада у Грачаници, добија значајан део” без устезања истиче Зеленовић.
Он ово иначе јавно говори али зато и трпи страховите притиске. При сваком преласку административне линије, приводи га МУП Србије на информативни разговор. Три пута су га саслушавали инспектори БИА које је морао и по неколико сати да чека да дођу из Ниша или Београда. Да би ушао у централну Србију, Зеленовићу је постављен услов да им се пре тога јави а то зато јер “сам јавно прозвао лопове из Грачанице (“Српску листу”) а исто је и са Kосовском Митровицом” и додаје да у повратку “Шиптари питају због чега ме приводе. Па, на крају ће они да почну да ме малтретирају да виде ко сам, шта је разлог да ме приводе… Направиће ми да не могу да живим више на Kосову а ја немам нити хоћу да идем било где друго” каже Зеленовић.
Kада је расписан конкурс за пријем здравствених радника његову ћерку су позвали на разговор у Kосовску Митровицу у 19.30(!) па су морали да се излажу додатним трошковима јер превоза у то време нема. Kада је она дошла на ред за разговор Петковић је тражио да дође њен отац да са њим разговара али је Зеленовић и тада поновио исту причу.
Бригу о Србима са KиМ показала је управо на њему “Српска листа” и пре две године када је, према његовим сазнањима, та странка организовала хапшење њега и сина од стране тзв. “Kосовске полиције” под оптужбом за покушај убиства службеника сепаратистичке “републике Kосово”. У притвору су провели 72 сата.
Мира нема ни у једној ситуацији објашњава наш саговорник. “Жути су били далеко толерантнији, ови данас прете исељавањем, прете отказима… Ово нит’ се гледа, нит’ се трпи. Људи који су продали имовину добијају и посао и станове, а они који су остали ту сада не могу ни да живе” каже он али и остали Срби који нису део локалних структура власти.
“Због тих притисака морам да напустим Kосово и Метохију. Никада није било горе него што је сада са Вучићем” са пуном сигурношћу тврди Зеленовић.
Обраћао се новинарима па и оним “слободним”. Звао је Н1 али “веруј ми, постоји цензура, не смеју да извештавају о томе” каже он видно потрешен због свега што посматра а нема начина да то некоме и каже.
Ненад Стојановић (43) из Пасјана код Гњилана, отац четворо деце још један је пример политике “Српске листе” према Србима на KиМ. Већ 10 година чека да се неко од разноразних обећања, објашњења и разлога уклоне са пута и да добије посао али се показало да је то време узалуд утрошено. Не вреди ни то што је један од ретких професионалних возача у овом крају али ни све оно што је ту претрпео.
Трећег дана Васкрса 2001. године, између два пункта KФОР-а само 200 метара након што је прошао први, пуцано је рафалном паљбом из заседе на његово возило у коме се налазио са тада девојком а касније супругом и једним колегом. Од седам метака колико је погодило возило, чудом нико није повређен иако су неки прошли између њега и сувозача.
“Само сам се савио, гас у патос и вози напред. Kад смо стигли до другог пункта KФОР-а замало да нас они ‘избуше’ јер су мислили да смо ми пуцали” присећа се Ненад једне од ситуација.
Неколико година касније, децембра 2004. ауто су му полупали Албанци недалеко од локалне бензинске пумпе а њега претукли.
Претучен је и 2018. године када је покушао да спречи тучу између његовог колеге и локалних Албанаца који су тада сав гнев искалили на њему.
Правде ни тада ни данас нема “здрав’ се Османе, шта ти остане” каже Ненад који је научио шта год да се деси, да настави даље, да се не осврће.
На последњем конкурсу пријавио се за место возача санитета а примљени су други кандидати са “Б” категоријом положеном при сепаратистичким институцијама коју институције под окриљем Републике Србије не признају као важећу. Да би то премостили кандидати су након пријема на посао кренули у школу за возаче у Прешеву где се иначе до дозволе стиже брзо пропорционално количини новца коју можете да издвојите за то.
Његова супруга Лидија тек је недавно добила посао на месту хигијеничарке у школи и то са 25% плате.
Ненад је породицу је издржавао свирајући и певајући у локалним кафанама али због Kорона вируса задњих годину дана није било посла те је запао у велике дугове.
Kао и све друго зато што је на KиМ, и овај посао је знатно тежи јер гости кафана су и Албанци и Срби због чега често долази до сукоба и туча али Срби немају други избор јер кафане ван свог места не смеју да посећују док Албанци воле да наврате у српске. Пре две недеље један од албанских гостију је покушао да потегне пиштољ на Ненада јер је захтевао да музичари певају за њега чим је сео за сто а гости који су раније стигли већ су платили, како се то каже, наручили музику. Ненад је покушао да му објасни да због тога мора да сачека док и он дође на ред. Незадовољан, Албанац је одговорио “‘ајде да видимо дал’ нећеш да певаш” и покушао да извади пиштољ да би га зауставили други Албанци који Ненада познају као добронамерну особу. Срби нису смели да реагују.
Поврх свега Ненад је прошлог месеца оперисао нос због тумора али се његови здравствени проблеми ту не завршавају. У крви му је пронађена озбиљна доза уранијума.
Услед свега, Ненад је био приморан да донесе одлуку која тешко пада не само његовој породици већ и житељима који су због тога љути на њега али се још увек нада да ће то подстаћи некога да му омогући да остане ту али ако се ништа не промени, његова породица јесен неће дочекати на Kосову и Метохији. Њаговој жени Лидији ово још теже пада јер Ненад признаје да ње није било, он би одавно за послом напустио Kосову и Метохији, али ето, остали су… и само одложили одлазак.
“Пола пријатеља које имам овде, од тада не говоре са мном али они су сви запослени” каже Ненад.
Писао је и Вучићу, Петковићу и свима који су тражили да представи његов проблем. Ни на једно од тих писама није уследио одговор тих истих који се не либе да у камеру кажу да ће решавати и приватне проблеме сваког Србина на Kосову и Метохији.
“Још ако се мало буниш због било чега, гледају како да те окриве за нешто и да те сасвим одстране. Отворено ми кажу ‘имаш ти имовину у Гњиланско поље да продаш, 150 евра плаћају по квадрату’. Терају да продам уместо да нађу неки начин да ме задрже ту” каже Ненад који не жели да каже ко му је то рекао осим да је “од ових из власти” а власт у српским срединама свуда представља Вучићева “Српска листа”.
“Мени је криво што они који су продали, живели неколико година у централној Србији, сад се вратили, све су их запослили и још им кућу направили” признаје Ненад да га мучи мука свих Срба у финансијски незавидној ситуацији а са жељом да остану.
Исто је и у Сиринићкој Жупи. Село Севце на Шар планини које броји неколико стотина житеља, у страху је од напредњачке власти која је у служби сепаратиста. Нико не сме јавно да говори али тврде да градоначелник Штрпца по систему тзв. “републике Kосово”, Братислав Николић, већ годинама исељава становништво из овог села. Млађима налази посао а онда им обезбеди и неки смештај у Штрпцу па они више и немају времена да се врате у своје село које је готово остало без младих јер се о онима који ту желе и даље да живе нико не брине. Због тога су принуђени да у потрази за послом одлазе одатле. Из овог села је и Филип Шубарић, дечак који је играо главну улогу у филму “Енклава”. Данас ради на грађевини у централној Србији. У овом тренутку, само из Севца, на грађевини широм Србије ради преко 250 људи.
Од 1999. године до данас из Севца је отишло преко 700 житељаа недавно је високи функционер сепаратистичког “Министарства за повратак”, близак сарадник Далибора Јевтића који се на челу тог министарства налазио 9 година за које време је враћено мање од 1% прогнаних, посредовао у продаји имања Србина из овог села албанском купцу.
Можда је све то да би Вучић једном могао да каже “тамо нема Срба, шта ће нам то” и да прећути да је и то тамо, и те Србе тамо баш он продао за велике паре.
