Џевад Галијашевић
Како је Дебевец постао Кавесон и која је улога директора Обавјештајно Безбједносне Агенције у скривању лажног идентитета предсједникa Суда Босне и Херцеговине?
Предсједника Суда Босне и Херцеговине Ранка Дебевеца ових дана очекује болно отрежњење које ће се, сва је прилика, удесити у затвору. Вијест звучи драматично, али да није реч о спекулацијама сведочи изјава члана Предсједништва БиХ, Милорада Додика да предсједник Суда БиХ има шпанско држављанство – последично – тајни идентитет.
ЛИСТА НЕПОЧИНСТВА Све је почело анонимном пријавом Тужилаштву БиХ (18. марта 2020) против Ранка Дебевца због коруптивних кривичних дјела. Пријава је упућена Уреду дисциплинског тужиоца ВСТВ-а БиХ, Уредима високог представника (ОХР) и специјалног изасланика Делегације ЕУ у БиХ, те амбасадама САД-а, Велике Британије, Њемачке и Француске. У процес против Дебевца у форми отвореног писма укључују се и упосленици Суда БиХ, па у Тужилаштво стиже нова кривична пријава у којој се спомиње аутомобил mercedes A-klase ауто-куће „Лијановић“- награда за поступање у предмету Јерка Иванковића Лијановића. У овом предмету се бивши потпредсједник Владе Федерације БиХ одлуком Апелационог одјела Суда БиХ ослобођа свих оптужби. Као члан судског вијећа Дебевец је „умјешан“ и у процес вођен против Фахрудина Радончића који је, разумљиво, завршен ослобађајућом пресудом.
Ако све поменуто, за познаваоце овдашњих прилика није ништа неуобичајено, чињеница да је Ранко Дебевец власник некретнине у Шпанији и да се тамо презива „Кавесон“ пробудило је све задремале босанске духове. Из пријаве се сазнало да двојно држављанство предсједника Суда БиХ провјерава Тужилаштво БиХ а као један од свједока, у већ формираном предмету Бр. Т20 0 КТ 0018489 20 појављује се Мухамед Ајановић, декан Стоматолошког факултета у Сарајеву, некада близак пријатељ с Ранком Дебевцем- више не.
Приликом избора за предсједника Суда БиХ, 2016. Дебевец је у медијима Жељка Комшића, прецизније „Пијаној Босни“ Сенада Авдића, представљен као „Додиков и Човићев фаворит“. Истина је међутим, да је Дебевец, тада и послије, користио познанства, таленте и утицај тадашњег пријатеља, декана Ајановића.
У КОЛУ СА МЕХМЕДАГИЋЕМ Судија Дебевец је, иначе, остао непознат у правничким круговима у Сарајеву, чак и након што је прије десетак година изабран за судију Суда БиХ. Као и многе судије овог суда, у Суд БиХ долази из Мисије УН, гдје је након завршетка рата, радио као преводилац. Тај посао је радио и за полицијску мисију ИПТФ, те за Мисију ОСЦЕ.
Много познатији био је његов отац, судија бившег Окружног суда Сарајево Душан Дебевец, 1983. укључен у процес против групе „Младих муслимана“ предвођених Алијом Изетбеговићем.
У том процесу Душан Дебевец је као истражни судија по Закону о кривичном поступку давао налоге полицији и државној безбједности за вођење истраге. Он је донео одлуку о притварању 13. осумњичених на шест мјесеци након чега им је изречена правоснажна пресуда.
Када су почеле да пристижу пријаве о корупцији, Дебевец „Млађи“ Кавесон куца на врата директора Обавјештајно Безбједносне Агенције – ОБА Османа Мехмедагића против кога, интересантно, Тужилаштво БиХ води неколико истрага због низа кривичних дјела у операцијама које је спроводио по налогу СДА.
У кривичној пријави радника ОБА предатој 31. августа Тужилаштву БиХ против генералног директора ОБА, Мехмедагић се, посредно и Дебевец, сумњичи да је учествовао у акцији изазивања националне, расне и вјерске мржње, раздора и нетрпељивости, неовлаштеног прислушкивања, звучног или оптичког снимања, недозвољеног коришћења личних података, одавања тајних података, злоупотребе положаја или овлашћења, несавјесног рада у служби, повреде тајности поступка, примања награде или другог облика користи за трговину утицајем…
СУКОБ СА ДОДИКОМ? Мехмедагић сада обећава Дебевцу да ће спријечити истрагу коју Тужилаштво БиХ спроводи против њега а у Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ зауставити слање дописа Тужилаштву БиХ према ИНТЕРПОЛ-у у вези са имовином и идентитетом у Шпанији. Вероватно да би у том науму и успео да радници ДКПТ БиХ нису одбили да учествују у тим радњама.
Дебевец је демантовао наводе о прислушкивању. „Нема никаквих незаконитих прислушкивања, а управо ваш предсједник, предсједник Српске је сам признао да незаконито прислушкује припаднике опозиције и грађане Републике Српске“.
Додик је одговорио, оптуживши га за сумњиве послове и скривање шпанског држављанства, те истакао да предсједник Суда БиХ има неограничену моћ да директору Обавјештајно-безбједносне агенције Осману Мехмедагићу Осмици да сагласност кога ће прислушкивати и шта ће радити.
Услиједило је саопштење тзв. Регистрара Суда БиХ у којем се, гле, Додику спочитава посједовање непостојеће имовине, па и некакве у Русији.
На све то, Додик је лаконски, али политички мудро одговорио: „Јавно ти поклањам сву своју имовину у Русији. Преузми је, твоја је, друже Шпанац.“
Сигурно је да послије свега Дебевец зна да не може остати у Суду БиХ али он страхује од најгорег – судбине замјеника тужиоца БиХ Боже Михајловића, осуђеног на петогодишњу робију.
Да би то избјегао, целу причу пребацује на терен сукоба са Додиком, захваљује и Богу и Алаху, што је на вријеме, проучио сарајевско право, чаршијску логику, вилајетску филозофију, исламистичку стилистику и неколико магијских вјештина. Разуме он добро и снагу судијског положаја и моћ новца, тврдоћу батине, мекоту сарајевског гајтана и све страхоте босанске мржње. Зато и рачуна на њих.
