Ковић: Нико на дуге стазе није побиједио Србе, па неће ни Мило и његов потрчко Самарџић

-Дошло је вријеме у коме морамо изнова да понављамо једноставне истине, за које смо наивно вјеровали да су одавно свима јасне. Слобода говора и јавне критике представљају тековине сваког друштва које жели да напредује и да буде слободно. Слободна размјена аргумената је темељ универзитетског, академског живота. То су права зајамчена Уставом Републике Србије и Европском конвенцијом о људским правима. Ријеч је, дакле, о неотуђивим човјековим правима, која он, у случају њиховог угрожавања, може и мора да одбрани свим расположивим средствима.

Због чега су Вас тужили колега Самарџић и остали? Да ли сте на удару због тога што се супростављате наметању хашке интерпретације историје за Србију? Колико форсирање једне такве интерпретације историје може бити погубно за Србију?

-Судске тужбе постале су пуко оруђе ноторних насилника. Неко вас, дакле, прогони, па вас, поврх тога, још тужи за „повреду части и угледа“, да би вам узео три милиона динара и тако вас финансијски уништио. Већ годинама, наиме, упозоравам на то да ови људи систематски протерују професоре са Одјељења за историју и доводе своје, послушне и подобне кадрове. На тај начин већ је промијењена „крвна слика“ ове централне историографске, академске институције у Србији. Када је ова клика напрегла снаге да са посла одједном избаци троје водећих стручњака у својим областима, Миру Радојевић, Мају Николић и Небојшу Шулетића, у водећим српским медијима указао сам на насиље и кршење свих академских и законских процедура. Изнио сам мишљење да ови обрачуни имају јасно видљиву политичку позадину, с обзиром на екстремно антисрпске ставове које кључни чланови ове клике, нарочито Никола Самарџић и Дубравка Стојановић, јавно заступају. Они су те моје исказе искористили као повод за тужбе.

Историја је једна од кључних идентитетских наука у сваком друштву. Не каже се случајно да „онај ко контролише прошлост контролише будућност“. Монопол над Одјељењем за историју, умногоме, значи монопол над тумачењем историје у јавном животу и школском систему наше земље. Ово је борба за историју коју ће учити наша деца. Дословно – хоће ли учити да су њихови преци из 1912, 1914, 1941 и 1991. били јунаци и мученици, или убице и терористи.
Одјељење, наиме, додјељује дипломе, научна и наставна звања. Његови чланови бирају будуће научнике и шаљу их на институте и факултете. Они пишу наставне програме и уџбенике за основну и средњу школу. Ова клика је, дакле, успјела да стекне монопол над Одјељењем за историју. Ко је њен вођа и кључни идеолог? То је Никола Самарџић, главом и брадом. Овде нијесу тема његови „стручни“ историографски радови, за које и он, очигледно, схвата да су безначајни. Треба ли ваше читаоце подсјећати на то какве екстремистичке, срамотне ставове заступа овај човјек, који се представља као професор Универзитета у Београду? Није ријеч само о његовим захтјевима за „денацификацију“ и „промјену културног кода“ Србије, зато што је у ратовима из деведесетих „геноцид“ био њена „званична политика“ (сарајевски Дани, 18.1.2008), или о тврдњи да је Меморандум САНУ „био политичка основа растурања Југославије и ратне агресије против наших суседа“ (Нови Магазин, 13.6.2019). Самарџић исповеда отворено расистичке ставове, када пише о „полудивљим Азијатима и Африканцима“ (Погледи, 13.11.1992) и Србима као „биолошком отпаду“, који прети да „загади Европску унију“ (Пешчаник, 14.9.2007).

Треба ли објашњавати ко је Беба Поповић, коме је Никола Самарџић и десна и лијева рука? У јавности се, међутим, не зна да је Самарџић на Одјељењу за историју, док је са њега избацивао наше најбоље стручњаке, успио да запосли већ двојицу сарадника Бебиног Института за јавну политику, Хариса Дајча и Владимира Абрамовића. Неки кажу да их на Одјељењу има још. То су, дакле, људи који данас предају историју студентима београдског универзитета. Чиме се све бави и ко је Мило Ђукановић, чији је Никола Самарџић портпарол и чиновник (на Универзитету Доња Горица)? Само Срби у Црној Гори знају чега су се све наслушали од овог „професора Универзитета у Београду“ у његовим постидним наступима на титоградским НАТО медијима. Када се зна да послушна већина на Одјељењу подржава дословно све Самарџићеве хирове, зар се не може закључити да су Мило и Беба већ „преузели“ Одјељење за историју Филозофског факултета у Београду? Или би требало да закључимо да идеолошка основа зла које је притиснуло Црну Гору настаје на Одјељењу за историју Филозофског факултета у Београду? Ко ту коме командује није посебно важно – сви знамо ко су им газде. Исти људи у Београду нам отимају Одељење за историју, а у Црној Гори наше цркве и манастире.

Због чега вам друга страна не одговара против-аргументима, већ потеже судске процесе?

-Није овде ријеч само о судским тужбама. У овом тренутку Никола Самарџић покушава да ме избаци из кабинета, да би се он у њега уселио. У исто вријеме спречава мог студента докторанда да одбрани тезу и докторира, само зато што сам му ја ментор. Он и његова клика потпуно некажњено су, на исти начин, 2017. године угрожавали права преко 50 студената, да би кажњавали нас, њихове менторе. Нема ријечи којима би се могло описати тако разуларено поступање према тим младим људима. Студенти, међутим, колико могу да видим, савршено тачно процјењују ситуацију и не знам колико дуго ће још бити спремни да подносе овај зулум.
Долази вријеме нових прогона. Као у добу Турака или нациста, наши непријатељи гоне нас рукама наших колега, суграђана, бивших пријатеља и сународника. Они више не покушавају ни да сачувају привид пристојности, демократије и владавине права, јер у њиховом свијету само Вашингтон и Брисел одлучују о томе ко је демократа и ко крши законе.

Зато хоће да нас јавно осрамоте, поробе и да нам отму оно што је наше. Тако су вјековима наступали наши конвертити и отпадници. Ово је само једна од страница крстоносне, страдалничке историје српског народа. Као историчар, међутим, ја не знам да је ико, на дуже стазе, побиједио Србе и њихову Цркву. Ми губимо битке, али не и ратове. Много царстава се већ разбило, као о неку стену, о нас и о наш Косовски завет. Данас вријеме заиста ради за нас. Русија и Кина су све јаче. ЕУ и САД из жабље перспективе наших конвертита изгледају силно, али у Бриселу и Вашингтону се већ увелико љуљају и тетурају. Потребно је само да не издамо. Да будемо паметни, да се сачувамо, да растемо и – да чекамо.

Самарџић: Одлуку ће донијети суд

Поштујући новинарско право да се чује и друга страна, упутили смо питања и Николи Самарџићу, на шта је он одговорио да ће одлуку о тужби против Ковића донијети надлежни суд.

Самарџићу смо поставили следећа питања:

1.Да ли су слобода говора, јавна критика и слободна размјена аргумената тековине савременог либерално-демократског свијета?

2.Ако јесу, зашто сте тужили суду свог млађег колегу Милоша Ковића, који је критиковао ваше ставове и тврдио да учествујете у прогону професора са Одељења за историју Филозофског факултета у Београду?

3.Зашто му нијесте одговорили против-аргументима?

Његов оодговор је гласио: „Поштовани, немам коментар. Одлуку ће донијети надлежни суд“.