Владимир Димитријевић
РАНЕ ПРИПРЕМЕ ЗА ЖИГОСАЊЕ
Године 1973. у старијим разредима у школама у САД почело је са предавањима о концепцији остваривања куповине и продаје са коришћењем идентификационог броја који је стављен на чело: „Све куповине и продаје које програм предвиђа оствариваће се компјутерски. Неће бити никаквог кеш новца, никаквог кусура и чекова. Људи ће добити лични број који ће бити истетовиран на корену шаке или на челу. Овакав број биће уграђен помоћу ласера и неће изазивати никакав осећај. Број на телу није видљив људским очима. Он ће бити сталан као и отисци ваших прстију. Сва роба биће обележена помоћу компјутера. Компјутер који се налази у продавници одређиваће број на роби при куповини и број на телу купца, аутоматски ће одређивати вредност купљене робе и одузимати је од суме која се налази на специјалном текућем рачуну купца“.
Године 1974. добитник Нобелове награде Лајнас Паулинг предложио је да се стави знак на корену шаке и челу сваком младом човеку. Знак треба да садржи информацију о генотипу.
У априлу 1976. године издат је патент за уређај и методу даљинског праћења и промене сигнала мозга.
Године 1980. часопис „US News and Word Report“ непрестано је упозоравао на намере федералне владе да уведе „националне личне карте“ без којих неће моћи да се ради нити да се бави бизнисом.
ОСАМДЕСЕТЕ ГОДИНЕ 20. ВЕКА
Године 1981. новине „Denver Post Sun“ наставиле су кампању, изјавивши да имплантирани чипови могу да замене личне карте: „Чип се ставља у иглу обичног шприца са антибактеријским раствором. Оваква игла са шприцом спремна је за идентификацију било чега или било кога заувек“.
Године 1987. Американци су објавили сензационално саопштење: „Развијен је нови уређај за одређивање места и праћење људи (патент 115А 4 906 689). У уређају се примењује уникални генератор програмираног канала и систем проналажења ради одређивања места и праћења кретања људи. Уз то, додатно се користи и систем физиолошког надгледања за предају сигнала који упозорава о неопходности указивања хитне помоћи. Уређај је довољно мали за имплантирање не само одраслима, него и деци. Извор напајања и генератор сигнала развијени су за функционисање током дугих временских периода без допуњавања батерија“.
ДЕВЕДЕСЕТЕ ГОДИНЕ ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА
Године 1996. новине „Chicago Tribun“ поставиле су следеће питање: „Колико можемо веровати „Великом Брату“ који је испод наше коже“?
Године 1997. долази до велике потражње уређаја за поткожну имплантацију људи или животиња. У мају исте те године био је формиран лични систем праћења и проналажења (патент П5А 5 629 678): „Уређај за праћење и проналажење људи примењује имплантирани транссивер који садржи извор напајања и систем актуације који дозвољавају уређају да остане имплантиран и да функционише годинама без додатног пуњења. Имплантирани трансмитер може да се активира на растојању или од стране онога коме је уграђен. Енергија за рисивер генерише се електромеханички, покретањем мишића људског тела. Уређај је веома мали тако да може да се имплантира у тело детета, може да се примењује као средство заштите од крађе…“
У априлу 1998. године часопис „Time Magazine“ објавио је чланак под насловом „Територија Велике банке или шта она каже о будућем новцу“, у којем се каже следеће: „Ваша кћи може украсти новац на различите начине, не одлазећи од свог компјутера, преко кредитне картице или помоћу чипа који јој је уграђен под кожу“.
У октобру 1998. године новине „London Times“ објавиле су чланак у којем је било речи о томе да је 45 људи пристало да угради чипове под кожу под називом „Небеско Око“ у истраживачке сврхе. Међу њима биле су филмске звезде, деца милионера и други познати грађани Велике Британије.
АНТИХРИСТОВА МЕДИЦИНА
Тада су новине „Sunday Oregon“ упозориле на уплитање медицине које може да уништи право човека на неприкосновеност приватног живота кроз увођење праћења људи коришћењем имплантираних дигиталних идентификатора личности. Потресни чланак новина „Oregon“ описује људе који су на челу имали танки имплантат са личним кодом.
Технологије на основу коришћења достигнућа бионике покушавају да створе организам који би садржао органски материјал који је способан да заједно делује са биометријским чиповима ради њихове имплантације у људско тело.
НАЈАВЕ ИЗ РУСИЈЕ
У априлу 1997. године на сајту „Руски разговор“ (САД) објављен је чланак под насловом „Нови светски поредак“ 2002. године?“ у којем је предсказивана могућност увођења двадесет четворочасовног праћења људи у 2002. години помоћу сателита и микросхема које се уграђују у људско тело. 20. марта 2002. године на сајту новина „World Net Dialy“ појавио се чланак о стварању и блиској реализацији оваквих система. Чланак је носио наслов „Валики брат вам се подвлачи под кожу“. Идеална лична карта је уграђен примопредајник који контролишу навигациони сателити. Ево неких одломака из овог чланка: „Нова технологија имплантације која се данас користи за праћење домаћих животиња предвиђена је и за људе. Имплантирани примопредајник (ПП) даје сигнал који дозвољава да се прате основне функције људског организма и да се потврђује личност приликом склапања уговора на Интернету. Фирма АОС купила је патент минијатурног дигиталног ПП који је назвала „Дигитални анђео“ (тј. компјутерски, електронски). Он шаље и прима податке и може све време да се прати глобалним навигационим сателитима (систем војних сателита САД GPS – аут). Након имплантације у надлактицу руке, ПП добија енергију покретањем мишића и може да је активира носилац или уређај за праћење…
ДОКТОР ЖОУ
Доктор Петер Жоу, водећи научник у области развијања имплантата, изјавио је да ПП шаље сигнал корисника свом компјутеру или фирми са којом има уговор, како би верификовао своју личност. У будућности, каже Жоу, компјутери ће моћи да се програмирају тако да неће моћи да се укључе без оваквог верификовања личности… Произвођачи компјутера већ сада продају уређаје за верификовање корисника који захтевају скенирање „живог“ отиска прста. „Дигитални анђео“ дозвољава оваквој биометријској технологији да учини огроман корак напред путем физичког спајања човека и машине.
Међутим, трговина преко Интернета је само једна област примене „Дигиталног анђела“. У патенту ПП описује се његова примена у проналажењу украдене деце и несталих лица.
Органи безбедности могу користити ПП за праћење криминалаца… ПП такође може да прати пулс, крвни притисак и друге функције организма корисника…
Проналазач „Дигиталног анђела“ изјавио је да се испоставило да је потражња за ПП огромна… „Свакодневно добијамо наруџбине из читавог света“, рекао је Жоу, наводећи као пример Јужну Америку, Мексико и Шпанију… Истовремено, у фирму су стигле многобројне жалбе хришћана и других људи који сматрају да ПП представља остварење библијског пророчанства.
У Откривењу светог Јована говори се да ће сви људи морати да приме „жиг на десној руци њиховој или на челу њиховом, да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, име звери или број њеног имена“ (Отк. 13, 16–17).
У друштву које све више и више користи плаћање без кеша, где је лична карта изузетно важна за финансијске трансакције, неки хришћани гледају на личне документе помоћу „Дигиталног анђела“ и на увођење трговине преко Интернета као на варијанту „жига звери“. Међутим, Жоу одбацује оваква негодовања против ПП…
„Улога оваквог уређаја је да олакшава живот и да побољшава квалитет живота… све што је усмерено на побољшање квалитета живота долази од Бога“, каже он.
„Дигитални анђео“ ће, по Жоуовом мишљењу, бити распрострањен као вакцинација. „За педесет година он ће постати изузетно популаран. Пре педесет година нисмо смели ни да помислимо на мобилне телефоне. Данас су они свуда око нас“.
„Као и мобилни телефон, и „Дигитални анђео“ постаће битан део електронског света. Он ће постати важан чувар и заштитник. Он ће вам донети добро. Постаћемо хибриди електронске интелигенције и наших душа“, закључио је Жоу.
Фирма АДС добила је специјалну награду за „технолошку иновацију“ од Светског економског форума за њен допринос „свестраном економском развоју и друштвеном напретку путем развоја технологија“.
Дакле, народима света понуђена је „варљива“ перспектива – свако може да постане хибрид електронске интелигенције и сопствене душе. Проблем је несумњиво у томе, како ће на то гледати Творац Који је створио човека по Свом лику и подобију.
Међутим, у једном од саопштења из Центра Френклин за проучавање закона (САД) било је речено следеће: „Обавезни систем националне идентификације личности путем имплантације микрочипова може бити реализован у две етапе: у првој етапи биће понуђен добровољни систем имплантације микрочипова. Након упознавања са процедуром и њеним предностима моћи ће да се пређе на обавезну имплантацију…“
ЈЕДАН ЗАПИС ИЗ АУСТРАЛИЈЕ
Данас ми је, електронском поштом стигао овај запис:“Одем данас са дететом у Фриментл, (Перт) део града поред мора где има нешто мало живота, ресторана и пијаца, да јој купим сладолед и да се прошетамо.
Сећам се да има једна мала сластичарна у којој сам пре неколико месеци успела да нађем добар посан сладолед, вегански како га ту зову. Одемо да проверимо да ли још увек ради радњица, кад оно ради. Одлично.
Улазимо унутра, има само чоколада са пеперминтом веганска, али дају велику куглу, издашно.
Плаћам ја, хоћу да седнемо мало да поједе дете у миру сладолед, али ми девојка рече да ако хоћемо да седнемо морамо да се скенирамо на QR код на улазу да смо ушли у објекат.
Читала сам синоћ да ће данас почети ово скенирање по радњама, али сам се надала да ће макар ову минијатурну радњу са сладоледом поштедети.
Не. Не штеде никог. Комуналци шетају градом и контролишу радње редом. Сви морају да ставе на радње обавештење да је скенирање мобилним на QR код владину апликацију обавезно.
– Значи, почело је! Сачувај Боже… – коментаришем изнервирано. Девојка збуњено гледа да ме заобиђе, не види у чему је проблем. Долази газдарица. Извињава ми се и каже да нису они криви што је то уведено, једноставно, таква су правила.
– Знам да су таква правила, кажем, знам… Свет је све луђи и луђи из дана у дан.
Она оћута на овај мој коментар. Ма ни А да каже.
Кажем ја њој, ако мора да се скенира, онда нећемо седети, јешће напољу. А мора и напољу да се скенира ако ће седети. Неће ни седети рекох, идемо да шетамо.
Чантрам док идем улицама и набрајам изнервирано.
Гледам ресторане.
Сви једу у ресторанима без икаквих проблема.
Скенирали се и ушли.
Нико се не буни.
Дођемо до пијаце. Чула сам да из неког бизарног разлога за сада неће тражити да се скенирамо у продавницама хране.
Не знам зашто, али знам да и то ускоро долази.
Њихов изговор је да се ту не задржавамо довољно дуго да вирус пређе на нас. Мислим, глупости. Свака недељна куповина траје бар 45 минута до сат времена док прођеш кроз све оне рафове са храном. Али ето, за сада нема још увек у продавницама хране скенирања. Само чувари на улазу као назнака да ће и та куповина ускоро бити само за изабране.
Али зато од данас кажу да ће морати да се скенира у верским објектима. Ако се не скенира, мора да се записује ко је ушао и када. Није ми се ни ишло јутрос у ту авантуру. Возим пола сата па да ме скенирају на улазу. Нека хвала.
Мислим се, идемо на пијацу, ту нема скенирања.
Кад оно, шипак. QR код НА УЛАЗУ У УСР… ПИЈАЦУ.
Значи, не можеш ни на пијаЦ да одеш да се не скенираш великом брату. Тако невакцинисани ускоро неће моћи ни да присмрде ни у једну радњу, ни у једну институцију, ни у једно превозно средство. Бићемо остављени да цркавамо полако.
Овде у унутрашњости земље ван града, црвеном и жутом песку могу само да загрлим коалу и да жваћемо еукалиптус евентуално, тешко шта расте у јаловој и песковитој земљи.
А температуре кад ожежу, 45 је ништа. Воде ретко где има.
Ма милина.
Сретох познаника који се вратио из цркве. Показах му људе који чекају у реду и рекох да је данас почело скенирање на пијаци. Он ми весело рече како то уопште није проблем, он неће апликацију, али ће ручно написати своје детаље где год уђе. Забезекнула сам се са којом лакоћом прихвата условљавање уласка у објекте.
Поред нас стајала је млада новинарка Канала 7 и покушавала неколико десетина пута да изговори реченицу:
– “Влада се брине о сигурности и здрављу грађана Западне Аустралије и донела је уредбу да сваки бизнис од данас мора да има QR код апликацију на вратима своје радње, а уколико се власници не буду сложили са тим, казна коју ће платити износиће 250 000$.“
Нервирала сам се док сам је гледала и слушала како покушава да застраши и ону мрву нормалног народа који би можда помислио и да пусти невакцинисане у радњу.
Грешила је нон-стоп, Бог јој завезао језик и не може жена једну једину реченицу да изговори. Побркали језике дабогда тровачи народа помислих у себи. Камерман се изнервира и угаси камеру. Оде у ресторан а девојка остаде да вежба ту једну реченицу која јој никако није ишла.
Народ формирао велики ред и стоји и чека да се скенира на улазу у пијацу.
Гледам их како су безбрижни док телефоном скенирају код и језа ме подилази од лакоће са којом су прихватили ову меру. Управо је уведена мера да је улазак у трговине и јавне институције условљен вашим здравственим и вакциналним статусом. Подобношћу мерама државног бирократског апарата.
Управо је уведена мера да више без жига не можете слободно купити ни продати.
Али народ бауља около мртав, тотално духовно мртав, смеје се, ждере, купује, ландра около као да се ништа битно не дешава.
Сетих се Светог Писма кад каже: И једоше и пише и женише се и удаваше се кад дође дан погибли на њих…
Потпуно неосетни за зло које се надвило над њих, душе њихове, земљу њихову и децу њихову.
Опијени осећајем сопствене надмоћи и ароганције над животом и патњом других. Изгубљене, мртве душе које ходају градом и испуњавају основне физиолошке потребе мислећи да је то живот. Добро оседлани. Узјахани. Спремни за следећу фазу дехуманизације и спајања са машином.
Тотална трагедија. Богу плакати.
Чини ми се да ме од пламена сатанистичке тираније која се спроводи над људима и уништавања човечности и света каквог смо до сада познавали више ужасава ово тотално духовно мртвило и послушност масе која је без проблема легла на руду и пристала на све: губитак слободе кретања, губитак слободе мишљења, губитак слободе говора, губитак родитељских права, губитак одлучивања о свом телу и духу, условљеност уласка у објекте, куповину и рад само оних који се повинују властодршцима који окултистички кундак над главом и конопац око врата држе.
Жигом који добијају за који месец након вакцинације.
Мера којом су међу аутсајдере ставили људе који се не буду сложили са оним што долази, наводно необавезном вакцинацијом.
Одакле ово мртвило које се осећа по улицама? По трговима?
По безличним терасама? Одакле мртвило које бије из упалих, беживотних, празних очију?
Одакле језиви лажни осмеси?
Одакле мртвило које ношено ветром провејава кроз крошње еукалиптуса, дивљи, пусти океан који бесно крши таласе о пусту разуђену обалу?
Одакле ова празнина која човеку црпи батерије и отежава корак са сваким даном који овде проведе?
Данас сам схватила да је та празнина која се метафизички осећа свуда празнина духа који је поражен материјализмом који је настао као последица губитка вере и здраве духовне вертикале која би људе везала за небо и земљу.
Без Бога, све је мртво.
Без Бога свет пада и урушава се у сопственом безнађу.
Гледајући крхотине тог света кога ветар разноси у пустош ових дана схватам да за тим светом не треба превише жалити, него треба погледати у вечност чији нам је дах сада, више него икада, толико близу, да га за вратом осећамо.“
Мислите о томе.
