У ствари, нама се 5. октобар догодио и пре 5. октобра. Догодио се можда читав век уназад. Када смо ,,мудрошћу” и ,,препознавањем тренутка” уместо победничке Србије добили гробницу и Србије и народа срБског – Југославију.
Слободан Милошевић НИЈЕ БИО ДОБАР нити политичар нити човек. Барем по нас Србе. Био је мање лош од ,,наследника” његових. Али добар био није! А није, зато што је између политичара Србина који је требало да води рачуна о држави на чијем се челу налази и народима који живе у њој… и КОМУНИСТЕ којем је тежња била да уз помоћ ЈУЛ-а оживи богохулни комунизам па и култ самога Тита… одабрао ово друго!
Милошевић је својим инсценираним квазинационализмом и неискреном, наводном борбом да сви Срби живе у једној држави, елегантно препустио масакрирању и народ срБски у РСК, РС, па и на Косову и Метохији (када је ,,у дану”, повукавши и војску и полицију са Космета, сав народ срБски НАТО терористима и ОВК злочину, на немилост оставио) и територије које су биле неупоредиво више срБске него ли хрватске или босанске, поготово не албанске, јер ти исти Албанци нити једног тренутка нису били нити су дан данас, ништа друго осим неконститутивна, недржавотворна национална мањина.
Тиме је осакатио народ срБски, а Србији одсекао ,,крила”.
Тако успешно обављен задатак, признаћу, ни Холбрук, да се налазио на челу Србије, не би одрадио. Спреман је био (а то је на жалост и учинио) Милошевић, да зарад титуле ,,фактор мира на Балкану”, заведе у најтежим ратним временима блокаду помоћи браћи нашој у РС, на Дрини. У временима када гро западних земаља помаже Хрватима, а муслиманске земље Бошњацима, Милошевић ,,блокира” Србе у РС… а нешто касније продаје и целу РСК… на послетку и Косово и Метохију! Да би недуго затим, после свих издаја и када издаја дође на наплату, од ,,фактора мира” постао ,,балкански касапин”.
ДОС – оно што је требало да Србију извуче из комунизма и партократије, мањка демократије, из уласка криминала у државу и срастања са њом… претворио се врло брзо, најпре изолацијом В. Коштунице и смањењем његовог утицаја, а потом и убиством премијера Ђинђића, у своју сушту супротност. Оно што је Милошевић суптилно издао, његови наследници раде транспарентно… данас безобразно транспарентно.
На чело државе (изузев В. Коштунице и пред атентат покајаног Ђинђића) долазе алави, жестоко исфрустрирани, криминогено настројени, отворено западу послушни, са подземљем побратимљени, ,,кадрови”! Примат власти преузимају из сенке проблематични нарко зависник, конобар и ,,Отпор” – покрет у који су упумпане на десетине милиона долара ,,оних” који су недуго затим НА ДЕСЕТИНЕ МИЛИЈАРДИ долара Србији и народу њеном узели. ,,Оних” који су нас ’99-те десетинама тона бомби, уранијума, озрачене муниције, једном речју – ,,Посрнулим анђелом” наградили.
Демонстрације испред Народне скупштине, 5. 10. 2000. (Фото: Митрополија црногорско-приморска)
А ,,Отпор” је постао светски ,,бренд”. Бренд опробан на Србији, а потом извезен широм света где је год требало читаве државе порушити, народе уништити, покрасти их и у крви страдања их робљем запада начинити. Уз псеудоним, овога пута не ,,Милосрдни анђео”, већ ,,Обојена револуција”.
Данас… ФБИ нам ,,обучава” полицијско, а МИ6 војно министарство у својим канцеларијама при наведеним министарствима. Министарство трговине нам води СТО; Економију – ММФ; Министарство здравља – СЗО; Правде – Хашки суд; Одбране – ЕУ и НАТО; Политику нам води Гренел, а извршну власт Меркел – Макрон… па се поставља питање – КО У СТВАРИ ВЕЋ ДУГО ВРЕМЕНА ВОДИ СРБИЈУ? И ЗАШТО уопште плаћамо силна министарства, на десетине министара, стотине посланика, председника, премијера, када можемо једноставно плаћати само пар ових који нам ефективно и суштински, на жалост, воде државу? И тако барем нешто пара уштедимо (ово је наравно саркастично изречено).
И не треба нама ,,нови 6.” нити било који други октобар. Не требају нама освете и лустрације. Не треба нам ,,лидер” спаситељ. Наш ПРАВИ Спаситељ је на небу, гледа нас и свакоме од нас мери и бележи борбу или ћутање наше, веру или маловерје наше и на основу тога ће нам на ,,сретење” са Њим казну или награду написати.
Нама треба закон, поштовање и спровођење његово. Нама треба ,,систем”, а не ,,лидер”. Лидер се да купити, уценити, уплашити… са системом то иде тешко. Много теже.
А да би дошли до спасоносног функционалног ,,система”, потребно нам је отрежњење, охрабрење и уједињење. Али не уједињење у издаји, криминалу, лажима и неправди. Већ уједињење у родољубљу, поштовању закона, у истини и правди.
Тако да, 5. октобар се није догодио само 5. октобра, већ и много раније… и не престаје да нам се понавља, као ноћна мора у ,,Зони сумрака”. А на нама, свима свеснима, слободоумнима, родољубима у Христа Бога верујућим, је да и народ и државу нам Србију из те предуге ноћне море изведемо, територију и народ сачувамо, а Србију и народ у име Бога васкрснемо!
Извор: Стање ствари
