Лондон и Вашингтон добро знају да велики део становништва не подржава Ђукановића. Зато је било потребно инсценирати „државни удар“ и демонизовати Русе
Шта се Мило и његова дружина неће све да досете, само да остану на власти! Последња вест, а која је привукла пажњу и шире јавности, био је „руски државни удар“. Но, како јавља службена Подгорица, „благодарећи црногорској способној полицији“, Русима, ето, није пошло за руком да оборе режим Ђукановића! Да ли има неког ко може да поверује у овакве бајке?
Прво су у Црној Гори реаговале америчке и британске амбасаде и оне су честитали Ђукановићу, поздрављајући осуђујућу пресуду двојици Руса и деветорици Срба. Послали су честитку одушевљења јер, ево, будност полиције „јача процес демократије у Црној Гори“.
Оно што упада у очи јесте потпуно одсуство било какве реакције од стране државе Србије. А такво понашање је без преседана у међународној политици. Свака земља дужна је, по дефиницији и на основу међународних уговора, да води рачуна о својим држављанима. Српска влада се понаша као да се то ње нимало не тиче. Шта то значи? Да српска влада и Вучић заправо подржавају Мила Ђукановића. Службени Београд, чини се, верује да су Срби заиста покушали да изврше државни удар. Чак и да је то истина, Србија је дужна да пружи својим држављанима правну у хуманитарну подршку. Српска влада не само да није пружила помоћ оптуженим Србима, већ их је чак и наговарала, преко службеника српске амбасаде у Подгорици, да признају кривицу!
И овај случај јасно нам открива прави карактер српске владе. Видели смо како Вучић брани српске интересе на Косову и Метохији. Све што су Шиптари тражили, он им је дао, а са друге стране Срби нису добили ништа. Чак и оно што су имали до године 2012, као постојање неких елемената српске државе северно од Косовске Митровице, Вучић је – на опште задовољство Тачија и Харадинаја – укинуо.
Никола Н. Живковић (Извор: Царса)
Када је британској премијерки Терези Меј Брисел предложио своје услове, она је то одбила речима „no deal is better than a bad deal” („боље је да немам никакав уговор, него да потпишем лош“). Зашто се тако није понашао и Александар Вучић? Зато што, очигледно, он не води рачуна о српским националним интересима, већ га много више интересује да добије аплауз од Ангеле Меркел, да прими похвале из Брисела, или од америчке или британске амбасаде.
Прочитао сам изјаве неких правника и они се слажу у томе да је овде реч о монтираном процесу за аферу „државни удар“. Мени се чине најубедљиве објашњење оних који тврде, да су „државни удар“ организовале обавештајне службе Велике Британије и Сједињених Држава. Циљ им је да потисну Русе са Балкана.
Та политика Запада није нова. Она је стара две стотине година. Православно становништво на Балкану у 18. и 19. веку у Русима је гледало једину наду, да ће их ослободити од вишевековног турског ропства. У борби Грка, Бугара и Срба за независност, Немци, Енглези, Французи и Аустријанци редовно су били на страни Отоманске империје.
Запад је данас, чини се, Русе потпуно потиснуо са Балкана. Бугарска и Грчка су део америчког војног савеза. И Црна Гора је члан НАТО-а. Но, Лондон и Вашингтон веома добро знају да велики део становништва не подржава политику Ђукановића. Зато је било потребно инсценирати „државни удар“ и демонизовати Русе, као оне, који се противе „слободној и демократској Црној Гори“.
Колико је Црна Гора заиста слободна, најбоље се види, када њихови министри журе у амбасаду САД, како би добили упутства шта мора да раде и какве законе морају спроводити. Укратко, у очима Енглеза, Американаца и Немаца Ђукановићева Црна Гора третира се као, рецимо, Бурунди, или Уганда. И једина вредност режима у Црној Гори састоји се у томе, да служи као „брана руског утицаја на Балкану“. Но, вредност Црне Горе више није толико велика као у доба краља Николе. Руси данас имају две војне базе у Сирији, поморску и ваздухопловну. А генерал Халифа Хафтар нуди Русима војну поморску базу и у Либији. Тако да су Руси данас стигли до топлог Средоземног мора и без Црне Горе.
За све нас који пратимо догађаје у Србији и у њеном окружењу ово не представља никакво изненађење. Оно што је реално јесу пресуде људи на вишегодишње затворске казне. Ваља уложити све снаге да се ти људи што пре ослободе и да их вратимо у крило њихових породица. А то се може постићи само тако што би се покренула јавност у земљама чије владе јесу стварни организатори „руског државног удара“, а то су Америка и Енглеска. Ђукановић је само послушни извршилац налога из Вашингтона и Лондона.
Опрема: Стање ствари
(Блог Николе Н. Живковића, 24. 5. 2019)
