Зло је снашло Русију и оно је дошла са Запада. Немци, Енглези и Американци су бесни, јер су Руси горди на своју историју и на подвиге својих предака. Зато их мрзе. Памте зло које им је дошло са Запада
Намерно сам дао наслов овог текста онако, како се то пише на руском језику. Имам за то један озбиљан разлог. Преко двадесет и седам милиона грађана те земље положило је животе за ослобођење и то не само своје земље, већ и Европе, па дакле и Србије. Исто је тако чињеница, да су највећи део погинулих припадника Црвене армије били – Руси. На срећу, за Србе није потребно да преводим. Та, свако разуме руску реч „праздник победителей“.
Стајао сам у девет пре подне, верујем, као и многи Срби, и посматрао сам пренос војне параде са Црвеног трга. Током преноса мало сам „окретао“ и друге телевизијске станице: америчке, немачке, француске и енглеске. И какав је закључак? Или су медији Запада потпуно игнорисали овај догађај, или су извештавали кратко, површно, па и злонамерно.
Нешто сам се дуже задржао на ТВ-станици „Дојче веле“. Она свој програм емитује на енглеском језику. Из Москве се јавио њихов дописник Миодраг Сорић. Казао је да је одржана парада, те да нису готово ни споменули велике жртве. Ништа није да каже позитивно, лепо о ом догађају.
Новинар, који ради за речену телевизију (а коју финансира немачка држава), просто је лагао. Жртве су споменуте током саме параде и то веома јасно и видљиво. Путин је већ на самом почетку замолио све присутне да минутом ћутању одају почаст милионским жртвама које је Црвена армија дала за ослобођење земље и Европе од нацизма. Затим се Путин, на крају параде, са највишим војним и државним руководиоцима упутио ка споменику Незнаном јунаку, где су се сви присутни поклонили жртвама немачке агресије.
Судећи по његовом имену он је пореклом Србин. Немци су веома лукаво искористили чињеницу да са словенским, српским именом њихов новинар имаће, вероватно, бољи приступ информацијама. Ово је још једна поука за Русе, да није сваки Србин русофил. Има њих и русофоба. Истина они представљају незнатну мањину у српском народу, али их има. Њих је веома прецизно набројао у својој одличној студији Дејан Мировић: „Русофобија код Срба 1878-2017“; издавач: „Catena Mundi“, 2017 Београд.
Већ ако је Миодраг Сорић решио да говори о пропустима организатора „9 маја – празник победника“, онда је то свакако прећуткивање да се именују имена починиоца злочина над руским цивилним становништвом. Дописник станице „Дојче веле“ наравно да је пазио да не каже истину. Он ради за Немце и од њих прима плату.
Никола Н. Живковић (Извор: Царса)
Злочине су починили Немци и њихови савезници, а то су у првом реду румунски, украјински, балтички и хрватски војници. „Дојче веле“ јесте телевизија коју финансира немачка држава и задатак јој је да врши пропаганду у корист Немачке. То је сасвим у реду. Све велике државе раде то исто. Но, када је већ дописник „Дојче Веле“ из Москве говорио о пропустима, онда је требало да каже целу истину, – или да ћути.
Сасвим је разумљиво, да неке државе настоје да се заборави њихова улога, коју су играли током Другог светског рата. Зато ме и не чуди, да се старају да пажњу публике усредоточе на неке друге, споредне теме. Нема сумње да су Немци желели да физички униште руски народ. Но, уместо да говоре о томе, Запад 9. маја 2019. прича о „милитаризацији руског друштва“, о данашњем „недемократском систему у Русији“, о „Путиновој диктатури“ и тако редом. Овакав приступ је просто неукусан, неприличан, па и одвратан.
Преко пола милиона руских војника, на пример, пало је за слободу Пољске. А како им се данашња пољска држава одужила? Уништавају булдожерима споменике Црвене армије. Наводно их они подсећају на „совјетску окупацију“. То исто данас ради и русофобска власт у Украјини и балтичким државама. Утолико више поштујем Мађаре, Словаке или Чехе, који нису уништавали споменике подигнуте у част Црвене армије и они и данас стоје у Будимпешти, Братислави и Прагу.
Зато ме и не чуди да Миодраг Сорић није споменуо ни „Бесмртни пук“ («Бессмертный полк»). Тај пук није ни Путинов, ни власништво владајуће странке, већ народни, руски. Коментари медија на Западу труде се свим силама да нагомилају што је могуће више гадости, како би повредили најсветлија осећања људи. Што је руском народу нешто важније, то им је очевидно већи ужитак да то упрљају и опогане.
На моје запрепаштење, могао сам да прочитам да и у самом друштву у Русији постоји мали, али утицајан слој људи, како је лепо приметио један руски публициста, „који из дна душе мрзи Русију и њен народ“ („которые всем нутром своим ненавидят страну и её народ“). Уместо да се боре са негативним појавама и злом у Русији, – а која постоји у свакој земљи, – оне се боре против Русије као извором зла. Реч је о сајту и радију (Радио „Эхо Москвы“), листу «Коммерсантъ» и другим утицајним медијима. А што је најчудније и медији су на буџету руске државе, или их финансирају руске компаније као што је „Гаспром“, који финансира „Ехо Москви“.
Све то постоји и у Србији. Како са тим злом изаћи на крај? Постоје медији, па чак и посланици у Скупштини који проповедају мржњу против српског народа. Шта да се ради са таквим појединцем? Пусти га да се удави у сопственој мржњи. Нека говори, али за свој рачун! А не да прима плату од државе. То просто за мене није нормално да су ти медији и такви појединци на буџету државе Србије, како јуче, тако и данас, у мају године 2019.
Шта смета Западу парада 9. маја у Русији? Одговор је колико кратак, толико и истинит. Зато што тај датум представља победу, јер 9. мај јесте симбол поноса („это символ гордости“) руског народа. Сви у тој огромној земљи веома добро знају да је план Немаца био ликвидација руског народа. Ми, Срби, ово одлично разумемо. План Независне Државе Хрватске био је исти: истребљење српског народа.
Руси то веома добро памте и зато никада не могу да се сложе са русофобима са Запада, да су они зло. Ствар је управо обрнута. Зло је снашло Русију и оно је дошла са Запада. Немци, Енглези и Американци су бесни, јер су Руси горди на своју историју и на подвиге својих предака. Зато их мрзе. Памте зло које им је дошло са Запада.
Из истог разлога неће успети никакви хашки трибунали, соросовска штампа, а ни финансиране са Запада „невладине“ организације, које се старају да убеде српски народ да је „геноцидан“. Нема народа у Европи који је у последњих две стотине година више страдао од српског. А истовремено, српски народ јесте једини у свету који нема музеј, који би сведочио о нашој несрећи. Чини се, да ни ова влада нема интереса да се у блиској будућности изгради такав споменик. А и то много говори о нашој култури сећања и о карактеру људи који данас владају Србијом. Због тог је и данашња српска влада одговорна, да је на Западу распрострањена слика о Србима као о „геноцидном народу”.
Опрема: Стање ствари
(Блог Николе Н. Живковића, 16. 5. 2019)
